Зоран Красић: Даме и господо, ми смо ову данашњу конференцију за новинаре заказали у Дому Народне скупштине. За ову конференцију смо припремили практично једну тему, а то је данашњи почетак нове седнице Народне скупштине. Ми смо јуче, око 15 часова, добили сазив са дневним редом данашње седнице која треба да почне у 15 часова, и ту је 27 тачака дневног реда. Добили смо и предлог др Мартиновића да то буде обједињена, заједничка расправа о свим овим тачкама дневног реда. Само да подсетим, на дневном реду се налази 18 предлога закона. Има неколико закона који се доносе, а остатак су закони о изменама и допунама већ постојећих закона. Отприлике пет, шест закона је са незнатним изменама. Махом се продужавају рокови који су прописани законом, али има и врло озбиљних закона, попут закона којим Република Србија преузима обавезе „Петрохемије“. То је преко 100 милиона евра. То постаје јавни дуг. Налазе се и закони о старој девизној штедњи, где такође Србија преузима неке обавезе и сијасет потпуно непотребних закона за наш правно-политички систем. Један од таквих закона јесте и Закон о проценитељима вредности непокретности. Ако банке имају стварно проблем са утврђивањем праве вредности непокретности поводом хипотеке, нека то решавају на релацији банка-клијент, а не да држава, њима гарантује неку сигурност. Кога држава сертификује да је овлашћени проценитељ, вероватно држава и преузима обавезу за његов квалитет рада, тим пре што се ту формирају парадржавни органи који треба на неки начин, да воде регистар и да издају сертификате таквим људима. Има још много тих закона који су врло интересантни. Ми смо се припремили за ову данашњу расправу, за почетак седнице, па с обзиром на квалитет предложених закона, ми смо се потрудили да квалитет наших амандмана макар буде за два нивоа изнад квалитета законских решења. Иначе, тренутно у Скупштини већина спроводи једну игру Европске уније. То су брзи прсти. Баве се гласањем о амандманима. Ми се надамо да од ових 27 тачака дневног реда вероватно ће нешто и отпасти са овог дневног реда, јер је стварно неподношљиво више да ви добијате данас за сутра овако обиман дневни ред. Није ту само питање да ли можемо да се припремимо за расправу, него питање је да ли ми физички можемо да одговоримо свим захтевима новог дневног реда. Просто је и физички немогуће, не само прочитати, него и написати те амандмане и помоћи представницима власти да поправе своје предлоге закона. Али, то је неки стил понашања у Народној скупштини и већина диктира и онда ми морамо то да прихватимо као начин рада, да се уклапамо у то са мање или више успеха. Надамо се да ће после ове седнице руководство Народне скупштине да обавести јавност о успешном раду Народне скупштине, вероватно колико је стотина закона, колико је тачака дневног реда успешно савладано у Народној скупштини и како је Народна скупштина дала велики допринос што бржем путу ка Европској унији. Нас поприлично буне неки предлози закона, јер се овде практично ради о променама европских стандарда. Значи, оно што је важило фебруара месеца као европски стандард, видите, у децембру не важи и они траже да се то промени. Надамо се да ћемо имати прилике да макар и то објаснимо. А да се и нешто добро дешава у Народној скупштини, пример је јучерашња седница Административног одбора. То је била седница на којој су посланици, ипак, могли да причају за разлику од оне претходне када је било забрањено да се прича, тако да Народна скупштина даје свој допринос. Једно моје лично мишљење: мислим да Вучић не стоји иза ове брзине. Ви знате да је он човек демократски опредељен. Он је знао да држи Анкетни одбор шест месеци и да свакоме омогући да се изјасни. Ја мислим да он са згражавањем гледа на ово понашање у Народној скупштини. Али, ако он не може да заведе ред, не можемо ни ми да му помогнемо. Вероватно ће добити неки благи укор због ове чињенице да ми суштински не можемо да испричамо све оно што би било елементарно поводом ових предлога закона. Јер, знате и сами, расправа у појединостима – то је десет сати и десет сати за 27 тачака дневног реда. Ево, ја расписујем конкурс да видим да ли за 15 минута неко може да прочита само тачке дневног реда. Видећете у три, када крене седница, то ће бити једно сат и по само читање овог дневног реда и онда иде једно пет сати допуна тачака дневног реда. Ако је то европски стандард како раде европски парламенти, онда је то то. Ја само упозоравам грађане да после ових задужења која су на дневном реду, да је данас стање јавног дуга у Србији 3.111 милијарди динара. На то треба да дође још ових 100 милиона евра само по основу „Петрохемије“ и плус још не знамо тачну цифру поводом девизне штедње и неких других обавеза. Па онда не чуди зашто се мењају ови порески прописи и закон о пореској администрацији, јер та средства треба обезбедити да би се то сервисирало. Пошто страних кредита више нема, предстоји емитовање хартија од вредности. Треба да се то после и то врати, тако да порези и акцизе, порез на имовину (надам се да на ваздух још неће да се уведе порез, пошто не постоји у Европској унији), али вапај за парама ће бити јако изражен у 2017. години. И само да вас подсетим да је у току новембра и у току децембра Влада Републике Србије поништила све добре резултате фискалне консолидације. Зашто? Зато што се за два месеца Србија задужила за више од сто милијарди динара. То су званични подаци Управе за јавни дуг. Није то неко измислио, то су на сајту написали шта се све дешава са јавним дугом како се стрмоглаво пење, како стрмоглаво расте, а неко то мора да плати на крају. По логици ствари платиће грађани Републике Србије сходно својим материјалним могућностима и економском стању. Ето, то је што смо имали за ову данашњу конференцију. Надамо се да ће у три да крене седница и да видимо шта ће остати од ових 27 тачака дневног реда. Биће добро ако буде само 27 тачака. Постоји велика опасност да се то повећа. Једна је варијанта да иду само финансијски закони због Душана Вујовића који прети оставком, па док није дао оставку да прођу ови његови закони финансијски. То је неких десетак закона. Други сценарио јесте да се повади све из фијока што постоји као предлог закона или избор неких тако врло важних функционера, да се то рашчисти у сусрет новим изборима како би опет Народна скупштина показала да је била ефикасна и 2016. године. Хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР