Конференција за новинаре
Учесници: Наташа Јовановић
Датум: 14.6.2010.
Одбор: Крагујевац
Прегледа: 496
Коментарa: 1
Фарса са преписивањем закона
14. јун 2010.
Даме и господо,
Српска радикална странка сматра, после две године од конституисања новог сазива Скупштине Републике Србије, да многобројни законски акти који су усвојени, како нови текстови и нови закони од којих се неки не примењују тако и многобројне измене и допуне закона, нису учинили да грађани Србије живе боље, већ напротив, отежали су им живот, а скупштинске службе, односно секретар и председница се хвале да смо усвојили, односно да су они својим гласовима усвојили 444 акта, дакле ту спадају и закони, као што рекох, и многобројне ратификације. Ти закони су пре свега били у функцији додворавања бриселској администрацији и налозима које су актуелна власт, на челу са Тадићем и Цветковићем, па тако и Народна скупштина Републике Србије добијали од Олија Рена и осталих комесара и ментора актуелне власти, а никако са јасном намером, на шта је указивала Српска радикална странка, да се побољша живот грађана. И ми сада имамо изузетно тешку ситуацију у готово свим областима нашег привредног и друштвеног живота и данас ћемо овде у Крагујевцу, на нашој конференцији за новинаре, да потенцирамо два кључна проблема. Да ви видите како су накарадни ти закони и како се они уопште не примењују у пракси. Дакле, сетите се оних врелих септембарских дана прошле године, после готово месец и по дана скупштинске паузе, када је наврат-нанос сакупљен кворум да се изгласа нови закон о планирању и изградњи. И онда су обећали како ће да се убрза процес легализације, добијање дозвола, грађевински сектор ће да процвета и самим тим ће се отворити радна места за неколико стотина хиљада радника. Од тога дан данас нема ништа. Како се тај закон спроводи у пракси? Готово никако. Због чега? Па, зато што недостаје најмање 15 подзаконских аката. Онда видите колико је власт била неозбиљна и колико смо ми као опозиција били у праву када смо критиковали доношење таквог закона, који је у себи имплементирао још шест пратећих закона. Сећате се, почев од дефинисања начина инвестирања, односно правног лица као субјекта у том поступку изградње, лиценцирања агенције која ће то да ради, усвајања просторног плана, усвајања мерила и критеријума од стране локалних самоуправа, али џаба је што нека локална самоуправа и уради неки део посла. Што се тиче града Крагујевца, он још увек није свој просторни план усагласио комплетно са новим законом о планирању и изградњи и као последицу тога ми данас имамо у Србији, а самим тим то се одражава и на наш град, нема нових, то су све стари започети грађевински пројекти, за 47,5% је опао у овој години посао у грађевинском сектору, што у извођењу радова односно у инвестицијама, и тиме се затварају врата нових радних места и могућности да се нешто као нова вредност ствара. То је један од најскандалознијих примера тако усвајаних закона. Други случај је ова најновија афера која се дешава у нашем граду, а везана је за измештање фабрике у којој раде особе са инвадилитетом, односно погона „Застава импро“ у такозвани Сиви дом, односно у круг фабрике „Застава оружје“. Зар није Влада Републике Србије, односно ресорно министарство, заузело став да се особе са инвадилитетом запошљавају на начин на који је тај фамозни закон прописа? Шта се у пракси десило? Од тога нема ништа, не само за оружаре! Ми на томе инсистирамо од оног првог отпуштања великог броја радника „Застава оружје“ да се одмах, да се обезбеде заштитне радионице. Ево, прошло је 5 година а од тога нема ништа. Шта је са радницима „Застава аутомобили“, ови који су остали у овом државном делу, ми имамо пример једног одборника, Стевана Пушоње, који не може као инвалид рада, који је ту повреду и тешко телесно оштећење задобио на радном месту, да нађе себи посао у оквиру овога што је остало од „Застава аутомобила“. Значи, све је била једна велика превара. Сви други закони који су у функцији упропаштавања српске привреде, дошли су по директном налогу из Брисела, довољно говоре о томе где се ми данас налазимо. Закон о стечају је створио могућност за многе манипулације и за ликвидације многих предузећа на начин да се она извуку из обавеза према запосленима пре свега, па би онда, као што је то случај са радницима Робних кућа „Београд“, јер је закон омогућио такву легализацију криминала, да тако то назовем, онда морају људи да крену и да траже преко редовних судских поступака остварење својих права. Ево, ми у нашем граду имамо потпуни колапс када је у питању предузеће за јавни превоз „Аутосаобраћај“. Ви знате да смо ми као одборничка група и као странка у више наврата инсистирали, али ево сада су последњи тренуци да се нешто уради, да држава за свој део власништва капитала, да преузме одговорност, и град Крагујевац да се укључи директно у решавање тог проблема због тога што је то предузеће коме је поверен јавни превоз, због тога што је преко хиљаду запослених сада са неизвесном судбином и зато што је то једино предузеће за превоз путника, односно саобраћај који није на оној листи, пошто има део државног капитала, односно раније друштвеног, обухваћеног програмом Владе Републике Србије. И када смо их питали, односно када је делегација Синдиката, уз моје посредовање, отишла код министра Љајића, они су једноставно признали да су они то, замислите, заборавили да ураде. Па хајде, ако сте заборавили, господо, крените онда да радите. Знате, ако их не занима судбина радника у једном граду ако је за њих хиљаду радника ништа, па још ко зна колико чланова њихових породица, о чему онда они причају? Ја данас посебно желим да истакнем ванинституционалне центре моћи, што је највећа опасност по наше друштво, који директно кроје законе који долазе у Народну скупштину Републике Србије. Под тим ванинституционалним центрима моћи свакако подразумевам српске тајкуне, односно те криминогене структуре које себе називају привредницима а које се директно мешају, кроз монопол који држе у нашем друштву, и на политику курса динара и на политику преузимања средстава из Фонда за развој уосталом и сам директор фонда за развој Србије је пре извесног времена признала црпели и на његовој грбачи били и Мишковић и Беко и сви други тајкуни који су, вама је врло добро познато, на такав криминалан начин извршили „приватизацију“ јер то је пљачка два велика предузећа у Србији, а то су „Вечерње новости“ и Луке „Београд“, где је држава оштећена за неколико десетина милиона евра. И шта ћемо сада? Држава ћути неспособна да то уради и у теорији то се назива „заробљавање државе“. Држава заробљена у кругу корупције и криминала и не може из тога да изађе јер су појединци из врха државне власти, а то се преноси од једне до друге владе од 2000. године до данашњег дана. Шта онда да очекује један обичан човек? Како да оствари своје право и како да тражи примену тог закона, било ког од ових фамозних које је донела Народна скупштина Републике Србије, када нема држава снаге да се, осим декларативно наравно, на најозбиљнији начин обрачуна са организованим криминалом? Као члан српске делегације и посланик Парламентарне скупштине Савета Европе следеће недеље ћу учествовати на редовном заседању Парламентарне скупштине Савета Европе и управо сам за среду, када се на дневном реду налази тачка Функционисање демократских институција у Европи, припремила у име Српске радикалне странке излагање на тему „Ванинституционални центри моћи у демократским системима“. Мислим да је веома важно да се глас о томе чује, јер Србија нема снаге да се обрачуна са оним што је највећа пошаст нашег друштва, а то су криминал и корупција.
Овај сазив српског парламента и две године његовог функционисања на овакав начин остаће забележен пре свега по најсрамнијој ствари која се десила од обновљеног вишестраначја у Србији, а то је отимање мандата Српској радикалној странци, кроз учешће оних који су представници извршне и законодавне власти, и стварање неке нове фантомске странке без избора у Народној скупштини Републике Србије, и то је једна мрља у историји српског парламента која ће остати забележена и која ће остати дуго времена да се спомиње. После свега тога и после чињенице да смо ми једина истинска опозиција садашњој актуелној власти: Тадићу, Цветковићу и онима који представљају извршну власт у нашој земљи, а то говоре чињеница да за две године ниједан српски радикал није никада дао кворум за рад ниједног одбора, што и јесте посао опозиције, пошто су они неспособни да обезбеде кворум за рад радних тела, да смо једини аргументовано и критички указивали на све ово што се дешава и на ове афере које сам данас споменула, и на многе друге, и да је због тога и смењен господин Драган Тодоровић, као председник одбора за одбрану и безбедност. Дакле, као што смо прошлог пута резимирали да је на делу суноврат наше економије тако је на делу и суноврат демократије у Србији. Данас, 2010. године, због тога што се не поштују демократска начела и због тога што се тај привид да је све у реду и регуларно, тако кроз покретну траку одвија штанцовање закона, односно преписивање закона који стижу из бриселске канцеларије. Уосталом, колико су они неспособни да сами изворно као власт направе неки закон који ће да користи грађанима, говори чињеница да у скупштинској процедури готово да нема више ниједног закона. Због чега? Па, зато што није стигао превод. Немају превод ових закона које им шаље Брисел и сада су у ћорсокаку. И сада када питате мене као потпредседника Скупштине, ја ћу да вам дам јасан одговор на то. Да ме питате да ли је могуће да Народна скупштина Републике Србије нешто ради у јулу месецу, морам да адресирам то питање на председницу Скупштине, а она ће да вам каже да питате владу. А има толико предлога закона које је дала Српска радикална странка, управо да се исправе сви ови недостаци. Али се није десило за ових десет година, у ствари једном само 2001. године, и то су ставили само реда ради један предлог закона нашег посланика из Зрењанина, али да десет година више ниједан опозициони предлог закона није дошао на дневни ред. Уосталом, колико они не поштују опозицију и колико су они изгубили тај однос и колико их не занима да чују оне који су противници овакве власти, говори чињеница да се ниједна резолуција, ниједан предлог резолуције није нашао на разматрању који је предложила Српска радикална странка, а изгласана је срамна резолуција о геноциду у Сребреници. Резолуција о геноциду над Јерменима, који су осудиле многобројне чланице чак и државе Европске уније, па чак и амерички Конгрес, није дошла на дневни ред само зато што је предложила Српска радикална странка. Резолуција о нацистичким злочинима тзв. независне усташке државе и погрома и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима такође није дошла на дневни ред зато што је то предлог Српске радикалне странке. И тако, да погледате низ предлога, једноставно их нема јер власт се навикла да се тако понаша и да служи само себи а не интересима грађана који су је бирали. Сазвана је седница Скупштине града Крагујевца за 18. јун и то ће бити одлична прилика да по тачкама које су предложене на дневном реду разговарамо управо о овим проблемима који не могу никако да се превазиђу, пошто је у питању закон који има пратећа подзаконска акта која још увек нису донета, значи овај Дулићев Закон о планирању и изградњи који прави многобројне проблеме и због кога људи не могу да добију у експедитивном и року инвеститори и потенцијални инвеститори дозволе за рад.
Хвала вам што сте дошли на нашу конференцију.
» Коментари (1)
» Пошаљите коментар