Конференција за новинаре
Учесници: Наташа Јовановић
Датум: 6.7.2010.
Одбор: Крагујевац
Прегледа: 370
Коментарa: 0
Стратешка улога града Крагујевца
6. јул 2010.
Наташа Јовановић: Даме и господо новинари, на дан оснивања републичке владе јасно је да Влада Републике Србије не схвата стратешку улогу града Крагујевца као центра Шумадије и једног од највећих градова у Србији, и ми ћемо данас да вам говоримо о чињеници да се град Крагујевац, по одлуци Владе Републике Србије не налази на листи градских туристичких центара. Наиме, то су само град Београд као главни град, Нови сад, Суботица и Ниш. Иако Крагујевац у овој области може и те како да пружи, да инкасира огроман приход само када би Влада Републике Србије, а и градска власт, више размишљали у том правцу. Ми смо дочекали, ево 2010. годину и јули месец, да се Крагујевац као историјски, културни, сада очекујемо да ће у наредном периоду бити један од развијенијих економских центара, како су то бар обећали, а ви знате да то треба да прихватите са задршком јер се многи пројекти не остварују. Дакле, и као центар не само тог културног, него и на крају крајева, простора који пружа и многе друге могућности, за туризам руралног подручја које обухвата околину града Крагујевца. И не само то, већ то треба да схватамо као компламентарну делатност, заједно са развојем аграра, односно пољопривреде, која је у изузетно тешкој ситуацији и ви ако сада погледате ове поражавајуће податке и изјаве појединих министара из осовске владе, сетите се изјаве Слободана Милосављевића из 2003. године када је он био министар туризма, када је рекао да ће милиони туриста да хрле по читавој Србији, у та рурална, односно сеоска подручја која се налазе око великих центара као што је Крагујевац са свом својом лепотом, окружењем и културно-историјским споменицима, а од тога данас нема ништа. Они су олако схватили чињеницу да су људи на подручју Шумадије а да не говоримо о овим другим, дакле и о здравој клими, о ваздуху, о предусретљивости наших људи овде у Шумадији, дакле олако су схватили то и нису желели да уложе ни један једини динар, па руководећи се таквом једном политиком, деградирајућом од стране републичке владе кад је у питању град Крагујевац, крагујевачка градска власт апсолутно ништа у ове сврхе, у смислу инвестиција, није издвојила у буџету за 2010. годину. Ако погледате буџетске ставке, ви ћете видети да се очекује приход од два милиона и седамсто хиљада динара од боравишне таксе. Ако то прерачунате и видите колико је заправо боравишна такса у нашем граду, то је 50 динара плус 5 динара осигурање, онда је очекивани долазак преко 40000 скоро 50000 људи. Одакле то, када овде осим спорадичних појављивања понеких ђачких екскурзија или неких манифестација нема других људи у оваквом граду који, и сами видите, овде живите као и ми, може много да пружи? Увече атрактиван забавни живот за младе, преко дана заиста прелеп град и подручје около, а да и не говорим о неискоришћеним могућностима за развој манастирског туризма, који у склопу овог сеоског може много да допринесе, а сами знате да нам село одумире. Према проценама стручњака, за 10 година ће од 4800 села, колико их има у Србији, а рурално подручје захвата око 80 посто целокупне површине у нашој земљи, дакле, према њиховим проценама, за једну деценију, ако се настави оваква деградација српског села и уништавање српског села, на један начин да се све стихијски ради, да нема инвестиција, да се не покреће ни производња здраве хране, да се не покреће ни сеоски туризам, остаћемо без 1200 села, односно, она ће постојати на мапи, али питање је ко ће тамо да живи. Ви знате да овде у нашем непосредном окружењу, а имали смо и такве проблеме и на седницама Скупштине града када смо правили нову мрежу основних школа, ми имамо проблем због беле куге и због чињенице да се млади људи тешко одлучују да остану на селу. Развој тог руралног, односно сеоског туризма у многим земљама Европске уније, у коју они тако хрле и обећавају што пре улазак Србије, а када су дошли 2000. године на власт рекли су да ће Србија 2007. да уђе у Европску унију, па пре ће се распасти та творевина него што ће Србија у њу уопште ући. Дакле, ево, даћу вам неке конкретне податке: Вишак радне снаге који постоји у тим земљама, рецимо у Шпанији, је запослен у овом сектору привреде, односно у руралном сеоском туризму а што дакле, обухвата и све ово друго што сам малопре поменула и развој прехрамбене индустрије, и производњу здраве хране, и самим тим вишка тих производа, дакле, у Италији се тај проценат креће око 23 посто, у Шпанији 18, у једној од бивших југословенских република која се прва отцепила, да је сада не спомињем, тај проценат је чак 40 посто, а Србија је на најнижој могућој лествици од свих, готово свих држава у Европи. Да ли ми то не желимо да упошљавамо људе, а поготово ту младу радну снагу која може много да пружи? Да ли не желимо да пружимо могућност младим женама на селу? Очигледно да не, јер ако је Србија пројектовала, по лажним обећањима досовских министара 2003. године, да ће 2010. године да се оствари милијарду долара, замислите ви шта су они обећали од туризма на подручју Србије, рачунајући ту и бањски и сеоски туризам пре свега, а данас од тога нема ништа. Онда се поставља питање колики је уопште кредибилитет тих људи, када стално обмањују људе и никако да започну нешто конкретно да раде. За вашу информацију, тек сада се под покровитељством Уједињених нација, дакле то је пројекат који је иницијални од пре неколико месеци, размишља о стратегији за развој, дакле укључена је Србија у тај пројекат руралног, односно сеоског туризма. Наше поднебље и наш град Крагујевац, и све оно што ми имамо, као могућност су апсолутно неискоришћени. Села су опустела и празна, само можете да видите погрбљена сељаке на њивама који једва обрађују своју земљу, нема веселости, нема бољег живота у тим местима због тога што држава не брине. Видите, јуче је један од локалних медија објавио да је прва сеоска кућа, да је тако назовемо, регистрована у месној заједници Влакча. Ми смо поставили питање, ако се сећате у 2008. години у кампањи, а шта је са бањом у Страгарима? А зашто то купалиште, које је било и те како посећено између два светска рата, није реновирано, обновљено од 1931. године, како су нам људи који су тамо староседеоци рекли. Због чега онда све те приче о бољем животу и обмањивање грађана, када млади људи чекају на посао и када и самим тим и та услужна делатност може и те како да се развије? Дакле, град Крагујевац у буџету очекује, опет да резимирамо, у овој години приход од два милиона и седамсто хиљада по основу неких замишљених боравишних такси, а за инвестиције у овом сектору није планиран ни један једини динар, јер ако је тако влада Републике Србије могла на лествицу просторног плана Србије да стави Крагујевац, не као центар, него као неки град другог реда, шта ми онда можемо да очекујемо? А то је онда питање и за градоначелника и за његовог заменика и за председника Скупштине, који подржавају овакву републичку владу, који осим тих лажних обећања, од једне до друге године, не раде ништа, па не можемо да размишљамо само у том правцу да ово буде град аутомобилске индустрије. Ми морамо да искористимо и друге могућности, нећемо ваљда да радимо као што су комунисти радили у СФРЈ, сећате се каква је била деаграризација села, да је тако назовем. Осам милиона људи је Јосип Броз са својим комунистима, за педесет година, преселио из села у град, управо из таквих намера да се село опустоши, да се уништи пре свега српски пољопривредни сектор. Неким земљама је за то требало 120-130 година, а у Србији је то урађено брзопотезно, кад погледате са ове историјске дистанце, за педесет година и последице тога ми и дан-данас трпимо. На крају, и та замишљена нова фабрика са новим типом аутомобила који ће „Фијат“ овде да производи, ако се то уопште буде реализовало а ми то желимо, јер не желимо да будемо малициозни, не може да упосли на десетине хиљада људи и нећемо ваљда опет те људе који су остали или које треба да задржимо у селу, опет понављам, 80 посто подручја је село у Србији, на такав начин да опет вучемо негде, а на крају и нема посао, не може ни да им се пружи, ни да им се да. Неће за њих бити могућности. Дакле, шта је онда могућност? Ако су ове земље које сам побројала вишак радне снаге од 23 до преко 30-40 посто, кроз развој овог озбиљног пројекта који свака нормална земља озбиљно прихвата, успеле да упосле, ајде ми нека тежимо томе да то буде одређени проценат, нека буде и 20 посто, знате ви колики је то број на укупан број незапослених. Ми смо имали толико за ову конференцију. Изволите, ако за нас имате питања. Ми не очекујемо да ће у току ових летњих месеци, осим ако то не буде законски неопходно због неких рокова, бити сазивана седница Скупштине града Крагујевца, међутим, ми сматрамо да проблема у граду и те како пуно има, а у склопу ове теме коју смо данас пред вама презентовали уско је везан и проблем предузећа „Аутосаобраћај“, јер се апсолутно ништа не дешава на том пољу и поред свих покушаја и интервенција у Влади Републике Србије, и разних смена и афере која се десила са људима из Управног одбора, запослени, а њих је преко 800 у овом предузећу, немају шта да очекују. А и ми данас говоримо о нечему што треба да буде светла будућност за град Крагујевац и за околна подручја и за насеља, а немамо превозничку фирму која функционише. Мислим, она функционише, али питање је како. Знате да ми разговарамо о томе да град Крагујевац и становништво на овом подручју живе боље од тога, да им држава и град помажу да развијају производњу здраве хране, да развијају сеоски туризам, а људи немају чиме да се возе јер је некада једно од најјачих аутопревозничких предузећа готово потпуно уништено, онда вам то довољно говори у 2010. години где се то наш град налази и колико потенцијала, што људства што територије и уопште свега онога што ми имамо да пружимо, а ово је једна од јако лепих средина у Србији и ми је нисмо искористили. Хвала што сте дошли на нашу конференцију за новинаре.
» Коментари (0)
» Пошаљите коментар