Конференција за новинаре
Учесници: Наташа Јовановић
Датум: 4.4.2011.
Одбор: Крагујевац
Прегледа: 985
Коментарa: 0
Масовна учлањења у Српску радикалну странку
4. април 2011.
Наташа Јовановић: Даме и господо новинари, после прогласа председника Српске радикалне странке професора доктора Војислава Шешеља, који је упутио бившим и будућим члановима Српске радикалне странке, да се врате у своју патриотску српску радикалну странку, yз све оне који су подлегли преварама Николића и Вучића у септембру 2008 године. То је био јасан знак да заједно са нама српским радикалима, овде у Крагујевцу и широм Србије, треба да се боре за своју отаџбину и за будућност свих грађана Србије. Моје је задовољство да вам данас на конференцији за новинаре представим најпре господина Слободана Јоковића, који седи са моје леве стране, који је раније био члан СРС. Он је напустио странку 2008. године и у такозваној Српској напредној странци је био координатор месног одбора Виногради, а и са моје десне стране млади господин Иван Милорадовић који је такође до 2008. године био председник Месног одбора СРС Вињиште. То су људи који су се уз десетине осталих враћају у Српску радикалну странку. И не само то, после овог часног потеза који су повукла ова господа која се данас налазе на нашој конференцији за новинаре, грађани Крагујевца који нису били раније чланови Српске радикалне странке а учланили су се у ту тајкунску, преварантску организацију на чијем је челу је у Крагујевцу Николићев старији син Радомир Николић, изразили су жељу да постану чланови Српске радикалне странке. Тако се десило да у Виноградима, после таквог потеза господина Слободана Јоковића, странку Николића и Вучића напусти преко тридесет оних који чак и нису били чланови Српске радикалне странке. Дакле, истог дана су вратили те чланске књижице, а господин Јоковић је, обилазећи чланове српских радикала, обишао и наплатио чланарину од 18 чланова Српске радикалне странке који су се једно време били повукли и сада су изразили жељу да се врате својој странци. Ми смо знали, даме и господо, као и наш председник који је на то упозоравао још у септембру месецу 2008. године, када се десио тај неуспели пуч који су Николић и Вучић уз помоћ страних ментора и тајкуна покушали да изведу, да треба да прође одређено време да људи схвате да је та такозвана нова политичка странка једна велика фарса и превара, а сви ти људи које ми данас позивамо да се врате својој Српској радикалној странци су добродошли у редове крагујевачких радикала јер ми заједно морамо да се боримо за бољу будућност нашег града и читаве Србије. Пошто ми очекујемо да наш председник 4. маја добије ослобађајућу пресуду, после 9 година утамничења у хашком казамату, биће све више повратника у странку, као и нових чланова. Ми ћемо касније да вам дамо овај проглас који је подстакао ове људе да се врате, да донесу коначну одлуку. Најпре бих дала реч господину Слободану Јоковићу који ће вам се обратити и испричати своје искуство и разлог повратка у наше редове. Господине Јоковићу, изволите.
Господин Јоковић: Хвала лепо. Добар дан господо новинари, ја сам био члан Српске радикалне странке дуго година, међутим када се десило ово између Николића и Шешеља онда сам отишао са Томом, сматрајући да ће Тома да створи неку странку да ваља. Међутим, Тома ништа није урадио, он нема ни свој програм ни статут, нема ништа, то је једна фарса од странке, кумовска странка, покупио је кумове, рођаке, пријатеље. На састанку на коме је требало да се формира Месни одбор Виногради и где је требало да ја будем координатор, господин Радомир Николић ми је забранио улазак и рекао ми да изађем напоље и почео да истерује једног по једног бившег радикала пошто им више нису били потребни. Када сам ја рекао: «Што сте сели на моје место, то је место моје као координатора Месног одбора», скочили су на мене његови пулени и избацили ме напоље, само што није избила још и туча. Тог дана сам вратио књижицу у странку код Радомира Николића и отишао из те назовистранке. Доста сам се двоумио пошто ме је било срамота да се вратим у Српску радикалну странку. Ја сам старији човек, међутим смогао сам снаге, дошао сам, радикали су ме прихватили у старо јато и ја позивам овога пута све моје пријатеље које сам ја довео у Српску радикалну странку, и у Напредну странку, да се врате у Српску радикалну странку и биће дочекани и примљени као стари пријатељи.
Наташа Јовановић: Хвала господине Јоковићу. Господине Милорадовићу, изволите ако желите нешто да кажете.
Господин Милорадовић: Пре свега, ја сам био члан Српске радикалне странке 2 године, после тога сам напустио Српску радикалну странку када је дошло до тог неуспелог пуча. Тада сам се нашао у заблуди зато што су ми људи из те странке говорили да је то странка која ће следити патриотску политику, отаџбинску политику према држави. Међутим, показало се да то није случај, да та странка води једну политику уништавања државе, цепања државе и тајкунизације. Сходно томе и својим идеалима, ја сам се вратио у странку и зато позивам све поштене људе да се врате у Српску радикалну странку, позивам и ново чланство да се учлани пошто је ово једна патриотска странка.
Наташа Јовановић: Хвала Иване. Желимо данас да вам кажемо да се ово дешава у многим градовима у Србији, у Крушевцу, Прибоју, Ваљеву, Бачком Петровцу и Новом Бечеју, итд. Једноставно, овај допис и проглас који је председник странке упутио из Хашког трибунала уродио је плодом и ми смо заиста презадовољни због те чињенице, јер сматрамо да је у питању јачање наших редова. Као што рече млади годсподин Милорадовић, странка Николића и Вучића која је настала издајом идеала српских радикала, не доноси ништа добро Србији, већ смо уверени да њиховим пактирањем са Борисом Тадићем и стварањем те будуће коалиције Србији може само да буде горе, а ми ћемо да се боримо за програмска начела и идеале српских радикала, као што то чинимо уназад двадесет година. Посебно ми је задовољство не само што господин Милорадовић као припадник млађе генерације и студент друге године факултета, већ и његови другови и пријатељи који нису били чланови Српске радикалне странке, желе да следе овај пут и да се учлане у редове српских радикала. Господин Јоковић је имао и то негативно искуство, као човек који је пре свега из једне угледне породице и који се са својим дигнитетом ангажовао у тој такозваној новој странци, да доживи и физичке насртаје. Према томе, бахатост и осионост, као што он рече, тајкунске, кумовске и рођачке везе, а персонификација тога у граду је Радомир Николић, старији син Томислава Николића, су учинили да ти људи схвате да им тамо није место и да треба да следе наш пут. Ако имате питања, изволите!
» Коментари (0)
» Пошаљите коментар