Ђенералу Вељку Раденовићу и војводи Драгутину Кесеровићу град Крушевац да додели признање 14. октобра

Поводом објављеног другог јавног позива за подношење предлога за доделу признања „Захвалница града Крушевца“ поводом обележавања 650 година од оснивања града Крушевца,Градски одбор Српске радикалне странке у Крушевцу предложио је комисији за кадровска и административна питања да признањепостхумно додели великим српским јунацима и борцима за слободу, ђенералу Вељку Раденовићу и четничком војводи Драгутину Кесеровићу.

Вељко Раденовић рођен је 17. маја 1955. године у Пећи, апреминуо је 29. септембра 2012. године у Крушевцу. Сахрањен је на крушевачком Новом гробљу. Познат по јуначкој борби против шиптарских терориста, за шта заслужује највиша државна признања, ђенерал Вељко Раденовић је своје последње године провео управо у Крушевцу, а захвални Срби сваке године долазе на помен овом великом борцу за слободу нашег народа како би му одали почаст.

Прославио се ослобађањем Ораховца у јулу 1998. године, када су албански терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Истакао се храброшћу приликом акције ослобађања талаца од албанских терориста. Њему у част Гаврило Кујунџић, познати косовско-метохијски музичар, иначе сведок опсаде Ораховца,написао је чувену песму „Ђенерале, ђенерале“.

Други предлог Српске радикалне странке је да се признање додели великом српском сину, ослободиоцу Крушевца (14. октобра 1944. године), рехабилитованом четничком војводи Драгутину Кесеровићу.

Драгутин Кесеровић се са породицом 1936. године преселио у Крушевац. Био је командант 1. батаљона Дванаестог пешадијског пука „Цар Лазар“. Непосредно уочи Другог светског рата положио је испит за мајорски чин. Кесеровићи су у Крушевцу били подстанари и становали су у скромној кући у Косовској улици. У Априлском рату, у борби код села Суково, 9. априла 1941. године рањен је у покушају да баци бомбу на немачки тенк. У четничку организацију Косте Пећанца приступа 17. априла. У јуну окупља официре и подофицире, постављајући свој штаб на месту званом Пикет, изнад села Мали Купци, надомак Јастрепца. У то време, од војводе Пећанца добио је титулу „војвода расински“. Средином септембра 1941, генерал Љубо Новаковић преноси Кесеровићу наређење Драже Михаиловића да је нападима на све градове у којима су Немциотпочео „општи устанак“  у Шумадији. Кесеровићев задатак био је заузимање Крушевца, блокада Трстеника и заузимање Жупе. Кесеровић је непрекидно водио борбе против Немаца, Бугара, љотићеваца и партизана, а крајем маја 1943. године и против Муслиманске милиције. Прва велика акција била је ослобођење Крушевца, 14. октобра 1944. године. У граду је Кесеровић дочекао енглеског поручника Евалда Крамера и совјетског пуковника Патовкина. Када су Црвеноармејци, након оштре интервенције Тита у совјетском штабу у Крајови, почели да хапсе и мучки убијају четнике, Кесеровић се спасао бекством из Крушевца. После говора окупљеним грађанима са балкона хотела „Париз“, Кесеровић је успео да побегне.

Градски одбор Српске радикалне странке сматра да је дошло време да се више не жмури над историјским чињеницама и да коначно наш град признања за истинске заслуге, како за наш град,тако и за цео српски народ, треба да додели осведоченим српским јунацима!


 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ