Конференција за новинаре, 21. мај 2018. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, купио сам кућу у Хртковцима.

Директор Комерцијалне банке правио ми је неке свињарије. Кад сам отворио девизни рачун код њих, онда је после сат, два службеница банке кумила и молила да дођем да потпишем сагласност да ми се затвори рачун. Кад сам питао који су разлози, одговорила је – Дискреционо право банке. А заправо, директор те банке, иначе једна лопужа велика, у спрези је са Душаном Вујовићем. Тамо га је и поставио управо Душан Вујовић да би систематски смањивали вредност банке, посебно вредност државног удела да би се банка што јефтиније продала.

Али, ја не бих био ја када се не бих брзо снашао. Отишао сам у Руму, тамо отворио рачун на свога сина Михајла, и он је одмах уплатио те паре на рачун продавца.

Зашто ми треба кућа у Хртковцима? Леп крај, милина једна. Идем тамо где ме људи воле, где ме свако зна, што би рекао наш познати певач, Миљан Миљанић. Народ ме са одушевљењем дочекао.

Ове телевизије, које су слале тамо екипе да сниме неку негативну реакцију, имале су тешке муке. Једва су нашли неколико полуидиота да прозборе нешто полунеутрално: као није то требало, не треба да се прави, каква се прави гужва... Ја купујем кућу. Каква гужва? Нема гужве у мојој кући.

Зашто ми треба кућа? Треба ми за одмор, за рад, за писање, за тишину, мир. А друго, две велике просторије, и то главне просторије у кући, наменио сам за отварање две канцеларије. Једно ће бити канцеларија Месног одбора Српске радикалне странке, а друго ће бити главна канцеларија комитета за моју одбрану. Ту ће бити двоје стално запослених и ту имам намеру да у наредних четири, пет година спремам мој дефинитивни обрачун са Хашким трибуналом.

Ви знате да сам ја првостепено ослобођен свих оптужби за ратне злочине и злочине против човечности, да Правилник Хашког трибунала и његовог механизма каже да се у другом степену првостепена пресуда може потврдити, преиначити и укинути и вратити на поновни поступак, а може се и сасвим укинути.

По англосаксонском праву немогуће је некоме, ко је ослобођен у првом степену, у другом степену преиначити пресуду тако да буде осуђен. У том случају, може се ићи само на обнову поступка.

По континенталном праву, у неким земљама то може, а Србија је једна од тих земаља, али тада надлежни суд мора одлучити да се оптуженом, односно осуђеном, омогући трећи степен као редовни правни лек. Жалба у трећем степену. Е, управо ћу то сада тражити од Хашког трибунала. Ја сам им то још пре више од месец дана усмено саопштио преко официра за везу, и они вероватно сад не знају шта да раде, па због тога касне са преводом на српски језик. Мени сви рокови почињу од пријема превода на српски језик.

Ја сам тражио да ми се одреди рок за подношење захтева, за улагање жалбе у трећем степену, након пријема другостепене пресуде, и ја ћу то поднети писмено. Суд мора на то да реагује, ако поступа по праву. Значи, мора применити или англосаксонско право или континентално право, ту треће варијанте нема. Онда ми мора омогућити тај трећи степен као редован правни лек.

Ако изгубим у трећем степену, ако суд одбије мој захтев – е, онда ја имам право на ванредни правни лек који траје до краја мог живота, а сви знате да сам одлучио да живим још најмање 20 година.

Онда ћу ја темељито да припремам тај ванредни правни лек, ту је моје право неприкосновено да то поднесем. А шта то значи? Ја у првом степену уопште нисам изводио доказе, и нисам изводио сведоке одбране, а сад ћу, по ванредном правном леку, прво да изнесем да нисам имао могућности да изведем сведоке одбране, зато што ми суд није плаћао трошкове суђења и нисам могао да ангажујем људе који ће тражити те сведоке. А, с друге стране, и режим досманлијски је у то време радио све против мене и припремао лажне сведоке оптужбе, уместо да се држи неутрално и да онолико колико помаже тужилаштву, бар толико помогне и оптуженом.

Није то сад битно. То остаје за историју. Нећу ја том досманлијском режиму остати дужан, ни до сад нисам, то знате. Али, ја ћу сада буквално из сваке куће у Хртковцима по једног сведока извести у том поступку.

Прво, ту су Срби који су доселили у Хртковце. Они ће ми дати изјаве под којим су околностима морали да беже из Хрватске, шта су све од имовине оставили у Хрватској, шта су заменом добили; затим, фотокопију уговора о замени и тако даље. Све ћу то темељито да обрадим. И, наравно, колико треба људи да запослимо толико ћемо и запослити.

Друго, позваћу све Хрвате из Хртковаца, који сад тамо живе, да дају изјаве да ли су имали неких непријатности деведесетих година или нису, и да ли икако те непријатности могу везивати за мој говор у Хртковцима.

Ви одмах претпостављате да се може десити да неко одбије да ми да изјаву. Шта ми у том случају стоји на располагању? Ја ћу поднети захтев да овај Међународни резидуални механизам у Хагу изда суб пену да ти људи приступе и сведоче у поступку који ће бити вођен. Дакле, нико ми неће избећи то сведочење. Ја тражим само да кажу истину. Ко не буде говорио истину – ви знате шта се са њим дешава у хашкој судници кад га се ја дочепам. Ниједан лажни сведок није остао тамо нерашчупан. Није се десило ниједно лажно сведочење које нисам поцепао, није прошао ниједан фалсификовани документ чији фалсификат нисам доказао.

Дакле, шта је суб пена? Суб пена је обавезујући судски налог. Странка у поступку која не може редовни путем да изведе сведока, а дешавало се то у разним поступцима јер још сведок одбија. Сведок може да одбије разговор са мном, је ли тако. Не могу ја њега натерати да разговара са мном, али могу тражити од суда да га суд натера, под претњом казне, да дође у Хаг и да сведочи. И ја ћу то урадити. Надам се да не сумњате у моје стрпљење, у моју енергију, у моју самодисциплину радну, ја то терам до краја.

Изволите, имате ли ви неко питање? Изволите. За кога ви радите?

Новинар: Како коментаришете...

Проф. др Војислав Шешељ: Ја не знам ко га је позвао, али он је председник македонске скупштине. Је ли тако? Ко га је позвао, ја не знам, али Србија настоји да има колико толико пристојне односе са Македонијом. Ви знате да ми имамо бесцаринску трговину, односно само се плаћа евиденција од један посто вредности. Нама је циљ да останемо у добрим односима са Македонијом, а то што су Македонци одабрали познатог терористичког вођу за председника народне скупштине, ја мислим да је то пре свега проблем Македоније, а на проблем Србије. Јер, ако државници Србије могу да се састају са Хашимом Тачијем, са Рамушом Харадинајем и осталима, доћи ће у ситуацију и да се састану са Џаферијем, иако се зна да је био терористички вођа. Заправо, он је био терористички вођа на простору Македоније. Је ли тако? Па, ако га Македонци трпе као председника скупштине, шта ми ту можемо да радимо. Да сам ја био председник Народне скупштине Републике Србије, ја га не бих ни позвао, ја не бих позвао ни скупштинску делегацију, управо из тог разлога што бих могао ово да очекујем. Што се српских радикала тиче, ми не верујемо да ће се ико од нас с њим састати.

Новинар: Како коментаришете наговештај да Србија у неком наредном периоду легализује истополне бракове?

Проф. др Војислав Шешељ: Ми смо против тога. Ја мислим да се то никако не може назвати браком, јер је брак заједница лица мушког и женског пола, чија је основна сврха рађање новог живота у заједници. Али, немамо ништа против да се законом пропише да лица истог пола могу потписати уговор у општини о заједничком животу, чак то може имати и свечани карактер, као што то има брачни уговор, али се не може називати браком. Дакле, уговор о заједничком животу и онда се зна која су права и обавезе, оно што сами себи одреде. Постоји ту само један проблем: ту не може доћи до остваривања породичне пензије. Дакле, оно што један има право на основу радног односа, не може да наследи други или друга.

Дакле, наша позиција је ту крајње јасна и принципијелна. Ми не прихватамо хомосексуализам као начин живота, као систем друштвених вредности, али смо увек, увек били против прогањања хомосексуалаца. Тога се сећате, ваљда, да никад Српска радикална странка није била присталица прогањања. Ми сматрамо да они морају бити равноправни у животу, раду, у испуњавању свих друштвених обавеза и у остваривању свих права које пружа наш систем, али брак је по дефиницији заједница мушкарца и жене.

Имате ли још питања? Хвала вам што сте дошли.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ