Конференција за новинаре после посете Звездану Јовановићу у Казнено-поправном заводу Забела у Пожаревцу, 1. јуна 2018. године

Изјава испред Казнено-поправног завода Забела у Пожаревцу,

1. јуна 2018. године.

 

Новинар: Јуче са Легијом, данас са Звезданом Јовановићем. Шта очекујете од разговора?

Проф. др Војислав Шешељ: Очекујем да добијем неке информације, да ми потпише пуномоћ, да се прикључим његовом правном тиму и да заједно са његовим адвокатом предузимам мере да се изборимо за обнову поступка.

Новинар: А на чију иницијативу, њихову или вашу?

Проф. др Војислав Шешељ: На њихову иницијативу, али то се ја већ месецима борим за право да им дођем у посету.

Новинар: Било је неких проблема са тим?

Проф. др Војислав Шешељ: Па, одуговлачили су. Никад нико није рекао – Не може. Него сам слао дописе Министарству правде, судском већу, управи затвора, и тако.

Новинар: Дакле, очекујете понављање поступка?

Проф. др Војислав Шешељ: Мислим да су толико јаки аргументи да се понављање поступка не може избећи.

Новинар: Је ли можете да наведете неке аргументе?

Проф. др Војислав Шешељ: Навешћу их ускоро, кад започнемо тај посао. А и данас имамо конференцију за штампу, па могу да поменем неки од тих аргумената.

Новинар: Бићемо тамо. Хвала.

Проф. др Војислав Шешељ: Овде, у Пожаревцу.

 

Конференција за новинаре после посете Звездану Јовановићу у

Казнено-поправном заводу Забела у Пожаревцу, 1. јуна 2018. године

 

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, као што сам најавио, данас сам у пожаревачком затвору, у Забели, посетио великог српског јунака, Звездана Јовановића, који је у режираном процесу осуђен на максималну казну затвора.

За сат времена, колико је трајала посета, наравно, разговарали смо о свим темама које се тичу његовог судског процеса, а и пренео сам му поздраве српских патриота и њихова очекивања да што пре буде слободан, јер Србија рачуна на њега у овим тешким временима у којима живимо, а изгледа и у још тежим која долазе.

Данас ми је господин Звездан Јовановић потписао овлашћење које гласи: „Овлашћујем др Војислава Шешеља да у моје име, и у сарадњи са мојим адвокатима, предузима све правне радње и улаже судске поднеске у циљу остваривања права на обнову судског поступка КП5/03 у коме сам осуђен. То је његовом руком исписано и потписано.

Слично овлашћење добио сам и од Милорада Улемека Легије и сад прелазим на посао. Ја сам већ био у контакту са њиховим адвокатима, кроз ових неколико месеци, колико је трајала моја борба да ми се омогући посета. Ја сам већ у јавности износио многе аргументе због чега су ти процеси неодрживи, због чега су пресуде неодрживе и доказао да су процеси били монтирани, уз лажиране доказе и уз лажне сведоке.

Код Звездана Јовановића то одмах мора да падне и због тога што је њему полицијски генерал издиктирао, написао лажно признање и под претњом да ће му ликвидирати породицу натерао га да потпише. Пошто се на нашем суду не прихвата ништа што није дато у присуству адвоката, нашли су једну адвокатицу, која је погазила сопствену част и понос и достојанство професије и пристала да потпише као да је била присутна, а није била присутна ниједног минута саслушања. Реч је о Весни Радомировић.

Наравно, преда мном је напоран посао. Ово није лагана ствар, али ја сам оптимиста, ја сам сигуран да се и у једном и у другом случају процеси морају обновити. Мноштво је лажних доказа који су у међувремену раскринкани. Мноштво је доказа како су процеси режирани и мноштво је доказа који указују да је ово једна велика завера главних челника досманлијског режима, због којег би сви они морали да се нађу у овом бункеру, у коме сада робијају српски јунаци.

Рекао сам већ јуче да су њих двојица задовољни односом затворског особља, стражара, сви су коректни. Према мени су били коректни. Опет су ме данас натерали да се скидам буквално у потпуности. Ја сам тражио, ако може, нека стражарка да ме претреса. Нису ми удовољили жељама, али, ето, издржао сам и то. Претрес је био гори него у Хагу и, рекох већ јуче, да је тако претресан Слободан Праљак, он не би могао да унесе отров у хашку судницу.

Још једну ствар да вам кажем – то што су затворени у овом бункеру, у потпуној изолацији, то је противзаконито и то је против свих међународних конвенција о заштити људских права затвореника. Изолација затвореника на одслужењу казне може трајати најдуже две године, они су већ овде више од осам година, што значи да с породицом немају непосредног додира него кроз стакло, да немају апсолутног никаквог контакта са спољашњим светом. Хитно се морају услови њиховог робијања нормализовати, а после ћемо да терамо већ по уходаној процедури захтев за обнову процеса.

Изволите, ако ви имате неко питање?

Новинар: Рекли сте да Србија рачуна на њих.

Проф. др Војислав Шешељ: Па, то су велика два јунака доказана у многим борбама, људи који никада нису били умешани ни у какав криминал, дакле искључиво борци, борци прве класе, хероји ратова за ослобођење српског народа из деведесетих година.

Новинар: То значи да ви очекујете неке нове ратове због којих су они вама потребни.

Проф. др Војислав Шешељ: Па, видите шта нам раде, видите шта се дешава око Косова. Видите да су опет почели да малтретирају преостале Србе који тамо живе, да нападају и мале бебе. Јуче су и једног свештеника напали са породицом и малом децом. Свашта се ту може очекивати. Може се очекивати и албански јуриш на северни део Косова и Метохије, односно на ове четири северне општине. Требају Србији опет јунаци као што су некоћ требали, па нек се нађу.

Боље је, дакле, да не дође до тога да се њихово знање употребљава у борби. Довољно је да су ту, а ако затреба – ви знате ко први иде у борбу, онај коме куца срце јуначко, не вреде они који се принудно мобилишу па поведу.

Новинар: Такође сте поменули да постоје бројни докази и аргументи за понављање и обнову поступка. Рекли сте када сте улазили у затвор да ћете на конференцији рећи неки доказ. Да ли можете да кажете?

Проф. др Војислав Шешељ: Ево, сада сам рекао за Звездана Јовановића кључни доказ. Јуче сам говорио и о Милораду Улемеку Легији. И код њега је све то режирано.

Новинар: Како доказати да је та адвокатица, Весна Радомировић, била присутна или да није била присутна?

Проф. др Војислав Шешељ: Све се може доказати. Све се може доказати у једној озбиљно вођеној истрази. Пропеваће полицијски генерали, пре свега, када се суоче са чињеницама. Не мислите ваљда да су они људи посебног кова. А тек кад се Родољуб Миловић суочи и са овим извршењем егзекуције над Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем Кумом. Они су били живи ухваћени и саслушани под батинама, жестоким батинама, а онда убијени по налогу Душана Михајловића и Чеде Васиљевића, пре свих, а и неке остале досманлије су у томе учествовале.

Новинар: Може ли још једно питање?

Проф. др Војислав Шешељ: Како да не. Ја сам овде због вас дошао.

Новинар: „Вечерње новости су данас пренеле вест да имате замрзнуто 180.000 долара у страним банкама.

Питање би гласило – Одакле вам тај новац и шта ћете радити пошто је замрзнут?

Проф. др Војислав Шешељ: Тај новац је у тим страним банкама од 1989. године, и тај новац је поштено стечен. То је тамо стајало, јер је још комунистички режим био у Србији, јер сам ја мислио да треба бар неку животну резерву да оставим напољу, да ми овамо, ако ме ухапсе, комунисти не одузму све. Имао сам ја новца и у канадској једној банци, а тај новац је моја супруга подигла, по мом овлашћењу, док сам ја био у Хагу. Имао сам и у калифорнијској банци, од тога сам реновирао кућу, адаптирао тавански простор за стан најстаријем сину, и тако.

Кад је ово блокирано, онда су писмено саопштили из америчке амбасаде у Хагу нашем конзулу да тај новац могу да користим само за финансирање евентуалног америчког адвоката који би ме бранио у хашком процесу, иначе никако другачије. Можете мислити!? Па, ја бих радије умро, на робији сто година робијао, него што бих прихватио на тај начин да ми наметну америчког адвоката.

Али, ево, сад ме је српска влада ставила на листу терориста, па су ми умањили шансе да подигнем тај новац. Новац је заплењен под изговором да сам хашки бегунац, иако ја никад нисам био хашки бегунац. Чим је против мене подигнута оптужница, чим сам то чуо, ја сам одмах резервисао авионску карту и саопштио у јавности тачан датум кад идем, пре него што је оптужница и стигла у Београд.

Новинар: А поменули сте, осим ових банака, које су навођене данас, надам се да постоје још неке банке где сте новац успели да подигнете.

Проф. др Војислав Шешељ: Да.

Новинар: Је ли то исти извор новца као за овај новац који је замрзнут?

Проф. др Војислав Шешељ: Па, све је исти извор новца. Шта ја могу, чиме ја могу да зарадим осим продајом мојих књига и држањем говора? То је све што у животу знам да радим. Је ли тако?

Знао бих ја и друге ствари да радим, био сам на радним акцијама, знате, знам ја шта је физички рад, али сам се школовао упорно да се не бих баш целог живота бавио физичким радом, да бих живео од свог знања. Е, пошто сам остао без запослења, пошто сам био прогоњени дисидент, антикомунистички дисидент, ја сам налазио начина да на основу тог свог знања понешто зарадим за живот.

Знате, кад моју књигу забране у Београду, она се зачас распрода. Ја сам чашћавао једног новинара који се презивао Марковић, заборавих му име, добро сам га знао, сваки пут кад он објави у трећем Дневнику РТС-а да ми је нова књига забрањена, зна да га ја чекам у Клубу књижевника с вечером. Толико је тај публицитет значио, јер су се забрањене књиге највише тражиле, најбоље продавале.

Имате ли још питања?

Новинар: Ако могу да вас замолим да још једном покажете папир?

Проф. др Војислав Шешељ: Ево, могу да вам покажем ако хоћете изблиза да сликате, па да идемо.

Ево, видите: то је тај папир. Како каже Шојић – да „зумбирате“.

Новинар: У јучерашњем извештају је наведено да папир који сте јуче показали није оверен код нотара.

Проф. др Војислав Шешељ: А зашто би био оверен код нотара? Кад ангажујете адвоката не треба вам нотар да вам овери то, а ја нисам ни као адвокат, ја сам као нека врста правног саветника. Ја бих могао пред судом да заступам и као адвокат, зато што имам докторат наука, исте врсте као Рајко Даниловић, али ја немам право да наплаћујем своје услуге и ја ово све што радим, наравно, радим бесплатно.

Да бих могао да наплаћујем, морао бих бити члан Адвокатске коморе, морао бих професионално тиме да се бавим. Ја све ово што радим, радим бесплатно, из најбољих намера, у жељи да на тај начин заштитим интересе отаџбине и Српства.

Новинар: Хвала.

Проф. др Војислав Шешељ: Имате ли још питања?

Новинар: Када ћете поднети захтеве за обнову процеса?

Проф. др Војислав Шешељ: Па, то ће бити негде крајем јуна месеца. Видећемо. Разговараћу с његовим адвокатима, ја не преузимам његову одбрану, знате. Ја овде највише што преузимам – постаћу моторна снага анимације јавности да се тај процес убрза, јер код нас је проблем: ако немате јавност, онда потонусте, прогута вас мрак. Њих је мрак прогутао у време досманлијског режима, кад новине нису смеле да пишу истину. Е сад, ипак, има мало могућности да се изађе са истином и отприлике ће то бити мој главни задатак. Наравно, и моје стручно правничко мишљење није на одмет, ваљда сам га доказао. Доказао сам ваљда да је компетентно, јесам ли? Шта ви мислите?

Из сале: Наравно, него шта.

Проф. др Војислав Шешељ: Имате ли још питања?

Хвала вам што сте се одазвали.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ