Конференција за новинаре проф. др Војислава Шешеља, 7. октобар 2020. године

Бојан Младеновић: Даме и господо новинари, данашња тема јесте легализација
објеката.

Легализација је тема која заокупља нашу пажњу већ деценијама. Уназад
неколико влада је обећавало решавање овог проблема, али ниједна није успела то да
уради.

Први закон о легализацији је ступио на снагу 1997. године. Сетите се, неколико
година након тога чланице ДОС-а су обећале како ће одмах након доласка на власт,
након тридесетак дана, решити овај проблем. Од тога, наравно, није било ништа.
Многе владе су обећавале како ће брзо и ефикасно решити проблем легализације и
сваки закон који су доносили прогласили су револуционарним, проевропским,
ефикасним и тако даље. После 1997. године, следећи закон је био 2003. године, па
2006, 2009, 2011. и тако седам пута. Седам пута се мењао закон и седам пута смо
добили велико ништа. Пред сваке градске изборе обећања су брза легализација,
изградња метроа. Након избора, о легализацији и метроу више није било речи.

У овом периоду грађевинске дозволе су се тешко добијале, биле су прескупе.
Народ је једноставно морао да прошири своје објекте или да сагради нове како би у
њима живео, тако да је број нелегалних објеката, како у Београду, тако и у Србији,
растао из дана у дан, из године у годину.

Подсетићу вас на једну одлуку од 2011. године, одлуку Града Београда, да се сви
захтеви из општина пребаце у град и да се централизују. Шта смо добили? Добили
смо 200.000 предмета на једном месту. Људи, ко може да реши 200.000 предмета?
Онда су они таворили, скупљали прашину и тако девет година.

Ми смо одржали конференцију за новинаре пре две године на којој смо управо
инсистирали да се сви захтеви врате општинама, јер то је једино могуће решење да
општине могу решити проблем легализације. То је и учињено прошле године, али
неспособна градска власт годину дана је сортирала те предмете и враћала
општинама, а то је посао које је требало урадити за месец или два.

Општине су добиле могућност да легализују објекте до 400 метара квадратних, а
приградске до 3.000 метара квадратних.

Потребно је у свакој општини направити одсек за легализацију који ће се бавити
овим, у некима су већ оформљени. Одсек за легализацију мора имати велики број
људи, зато што је велики број предмета. Видите само велике општине попут
Чукарице, Вождовца, Палилуле, Новог Београда, Земуна, имају по 30.000 предмета.

Дакле, велики број људи мора бити ангажован по овом питању. Имамо објекте који
се не могу легализовати, нису изграђени од квалитетног материјала, преблизу су
пута, на јавним површинама, на обалама река и тако даље. Неки се не могу тренутно
легализовати, јер нису решени правно-имовински односи, немамо планску
документацију и тако даље.

Неопходно је да што пре решимо оне предмете који су валидни, који имају
планску документацију, који имају предату сву потребну документацију. Овај
претходни закон који је усвојен, односно важећи закон, Закон о озакоњењу објеката,
усвојен је пре две године и желим ту да напоменем један катастрофалан члан који је
Српска напредна странка усвојила. Члан 26 овога закона каже следеће: „Ако у року од
пет година од дана ступања на снагу овог закона објекат који је предмет озакоњења
не буде озакоњен, надлежни орган донеће решење којим се захтев одбија”. Шта то
значи? Сви објекти који не буду решени у наредне три године, јер је већ две прошло,
морају бити порушени. То значи да половина објеката у Београду, половина објеката
у Србији треба бити порушена. Говорим о објектима који су предали захтев за
легализацију. Погледајте како је накарадан члан.

Тај исти члан даље каже: „Ако се објекат за који је донето решење о озакоњењу
користи за обављање привредне или друге делатности која подразумева боравак
или окупљање већег броја људи”, дакле односи се на угоститељске објекте,
„надлежни орган донеће решење о забрани коришћења тог објекта такође ако у року
од пет година не добије решење о озакоњењу. Забрана рада траје до рушења тог
објекта.” Значи исто као и породичне куће и стамбени објекти, и половина
угоститељских објеката, ако се овај члан буде примењивао, биће пола порушено и у
Београду и у Србији.

Решење мора бити брза легализација, поготово оних објеката који имају предату
апсолутно сву документацију. Оно што је још спорно јесте планска документација,
недостатак планова. Морају се правити просторни планови у Србији за све општине
које их немају. Морају се правити планови детаљне регулације у граду Београду за
она подручја и она насеље која их немају, јер на основу тих планова се врши
легализација. Легализација је комплексна и зависи и од правно-имовинских односа и
од планова. Када се реши и једно и друго, тек онда се може приступити легализацији.

За крај, напоменуо бих да је легализација веома битна како за грађане, тако и за
државу, јер грађани легализацијом свог објекта добијају могућност да тај објекат
продају, да га ставе под хипотеку ако је потребно, и тај објекат добија далеко већу
економску вредност, а такође и држава добија уређено стање и убире плодове пореза
кроз те легалне објекте.

Захваљујем се свима који су дошли. Изволите, ако има неких питања. Уколико
нема, захваљујем.

https://www.youtube.com/watch?v=zykRZNJwCVg&t=1s

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ