Конференција за новинаре Српске радикалне странке, 18. децембар 2019. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, Српска радикална странка обнавља захтев премијеру Ани Брнабић да под хитно изврши реконструкцију Владе Србије, заправо да предложи Народној скупштини на усвајање измењену листу министара у свом кабинету, јер се сувише разноразних афера концентрисало око имена неколицине министара. За оздрављење политичке атмосфере у Србији, за повратак поверења народа да ће се ипак водити успешнија борба против криминала и корупције, неопходно је да главни носиоци таквих појава буду елиминисани из владе.

Ми смо овде у ове скоро четири године више пута покретали афере разних министара: Зоране Михајловић, Златибора Лончара, Расима Љајића и још неких, али је сад ургентно да се смени министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Прати га веома озбиљна, ужасавајућа афера зато што се испоставило да он уопште нема високошколско образовање, а камоли докторат наука, да није у стању да каже пред ким је полагао који испит и да тачно разлучи које је испите полагао у Лондону у Хајд парку, а које у Сава Центру на паркингу. То више не може да се толерише.

Друго, умешан је до гуше, посредством свог оца, пре свега, у аферу „Крушик“. Још нисмо добили податке по којој цени ова приватна фирма, њему је отац тамо био запослен, па није био запослен, па био саветник, па није био саветник и тако даље, али који је долазио са званичном делегацијом фирме да преговара о условима куповине оружја које иде у препродају. Још не знамо колико је оштећен Крушик, колико је оштећено јавно предузеће Југоимпорт СДПР. Да је он министар екологије, да је министар за одмор и разоноду, да је министар спорта и физичке културе или било шта другог не би могао да остане на том месту, а замислите министар полиције да даље наставља да обавља свој посао, а да га прате ове афере. Чак да уопште није крив – он треба да се повуче, да нестане са тог места да би се у народу повратио углед полицији, да полиција може нормално да обавља свој посао. Сад, кога год полиција ухапси тај може да се позове на случај министра полиције. Ево, мене на пример да ухапсе због неког саобраћајног прекршаја или зато што сам неког негде успут нокаутирао зато што ме је вређао, а ја кажем – Што не хапсите прво вашег министра, јер то је тежи криминал? Зато сматрамо да пре Нове године треба извршити реконструкцију Владе Србије. Надамо се да те владајуће странке имају довољан број кадрова, а ако немају – онда да убрзамо изборе, да изборе држимо до 15. јануара, па да дође неко ко има кадрова. Ми радикали – видели сте каква је наша посланичка група, имамо спреман комплетан кабинет, ако нам народ укаже поверење и дође до тога да формирамо радикалску владу. С нашим посланицима не може нико да се носи у Народној скупштини, ем су стручни, ем образовани, способни, спремају се темељито за седнице, владају материјом о којој говоре.

Изволите, имате ли ви неко питање? Изволите.

Новинар: А Расим Љајић?

Проф. др Војислав Шешељ: Он је морао да контролише ово што се ради око спољне трговине, он је министар трговине. Дакле, очигледно, за њега у најбољем случају ради се о крајњем нехату, а могуће да је био умешан, ја за то немам података, али ја сам целу једну књигу од 1.000 страна објавио на основу података које смо ја и моји сарадници прикупили највише са интернета и из других извора о његовим криминалним аферама, да је Љајић главни произвођач хероина у Србији, да је наследио хероинску фабрику свога брата. Брат му је несрећним случајем погинуо кад су двоје радника, ваљда у тој илегалној лабораторији, удахнули превелику количину хероина па пали у несвест – он је скочио да им помогне, није имао заштитну маску па и он удахнуо сувише хероина и умро од тога. Ви знате за тај случај ваљда. Ја вас упућујем на моју књигу „Новопазарски краљ хероина Расим Љајић”.

А што се тиче Маринике Чобану, па и она понекад нешто убоде – и ћорава кокош нађе зрно, али ја иначе, у принципу, не верујем њеним информацијама и њеним изјавама, јер се доказало да се често користи лажима.

Имате ли још питања?

Новинар: Зашто не смењују Љајића?

Проф. др Војислав Шешељ: Не знам, не знам.

Ја знам само да Расим Љајић упорно неће да долази на седницу Народне скупштине због мене и да је у влади рекао својим надређеним и својим сарадницима да је то разлог. А зашто неће да га смене – па видите да никог не смењују, болећиви су према свакоме. То је проблем што се Вучић понаша као мајка Тереза, па мисли како треба сваки свој кадар да сачува по цену живота. Није тачно, људи су кварљива роба и кога год приметите да се покварио, а то се осети и по мирису, је ли тако, треба га одстрањивати да не зарази здраво ткиво, јер размножава се геометријском брзином број министара и државних функционера који оду у криминал и корупцију ако се не реагује на прву појаву.

Наш је проблем што напредњаци нису хтели да реагују на случај Томислава Николића и његову лажну диплому.

Ево, сад сви ћуте о плагијату Јоргованке Табаковић, а ту сам се лично уверио да је она плагијатор. Имате на Гуглу извод из њеног доктората и извод из дела аутора које је плагирала, потпуно плагирала, негде променила понеку реч и нема ту више шта да се чека.

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Ма не, ја сам више пута постављао питања министру полиције Небојши Стефановићу, а он је давао изјаве за јавност да полиција не располаже никаквим подацима о криминалу Расима Љајића. Он га је штитио. Штите се међусобно, браћа по несаници.

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Објавио сам књигу од 1.000 страна. Књигу сведочења разних његових бивших сарадника и људи који тамо живе и који све знају и који се не боје да изађу у јавност. Нисам ја ишао у Нови Пазар па истраживао, него прикупио већ расположиви материјал. Нешто сам сазнавао усмено, па износим у овим телевизијским емисијама, где сам то питање покретао, а нашао сам много писаног материјала на интернету. Све сам објавио, уредно наводећи ко, када, где и тако даље – ја не преписујем туђе текстове, то вам је ваљда познато.

Новинар: А министар Шарчевић?

Проф. др Војислав Шешељ: Па, ми смо њега критиковали због ових уџбеника пре свега, то је скандал над скандалима такође. Видите сад да нам писци уџбеника из историје хвале институцију јаничара.

Пазите, ако једне године узму 100.000 јаничара хришћана, на Балкану, на пример, 99.000 погине већ у првим борбама негде, можда по пет од сваких 100.000 успе да се пробије да дође до неких важних функција у држави, а они на основу тих неколико случајева да су се јаничари пробили, да су дошли до врха државне власти закључују да је свима било тако. Није. Него су гинули као стока, на свим фронтовима, за туђег цара и на силу су мењали веру.

Имате ли још питања? Ако нема, хвала вам.