Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je danas podnela inicijativu za ocenu ustavnosti zakona, zapravo člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa, inicijativu Ustavnom sudu Republike Srbije.
Mi smatramo da je taj zakon, koji je stupio na snagu 2. avgusta ove godine, protivustavan jer gazi jedno od osnovnih ljudskih prava: pravo na život, kao i pravo na lično dostojanstvo, pravo na telesni integritet i tako dalje.
Narodna skupština i nacija prevareni su od strane ministra zdravlja, jer svi organi koji se presađuju uzimaju se sa živih ljudi. Sa mrtvog čoveka može da se uzme samo rožnjača i eventualno parče kože. Svi ostali organi se uzimaju sa živih ljudi. Ko je taj ko će preuzeti ulogu Boga, pa da kaže: ovaj čovek više nije živ, a srce mu još uvek kuca!? Kažu: al' mozak je uništen! Pa, vidite vi i u Narodnij skupštini koliko ljudi funkcionišu, a da mozga uopšte nemaju. Ko to može da utvrdi? U Americi se dešavalo da čoveka proglase mrtvim, da kažu mozak je uništen, ne funkcioniše, nema nikakvih tragova na aparatima da postoji bilo kakva moždana aktivnost, pa se čovek probudi i ostane živ ili ostane živ još nekoliko dana, ili je polusvestan, ne baš sasvim svestan, ali ne možete reći da ako je čovek polusvestan da više nije živ.
Zato smatramo da je apsolutno nedopustivo da se uzimaju organi sa tela ljudi koji za života nisu potpisali saglasnost u slučaju moždane smrti da se njihovi organi mogu uzeti i koristiti za presađivanje, ili ukoliko to ne odobre njihovi najbliži članovi porodice, a ne da se pretpostavlja saglasnost, pa onaj ko ne prihvata da ide tamo da se prijavljuje, da ispunjava formular i da kaže: meni ne smeta da mi oduzimate organ. Pa i ako to uradi, šta to znači? Ko će u trenutku kad je on bez svesti da proverava je li slučajno zabranio da mu se uzme organ ili ne?
A kakve su sve mogućnosti zloupotrebe, to verovatno znate. Postoji pravo tržište organa, ne toliko razvijeno u Srbiji kol'ko u ostatku sveta, mnogi ti orani se uzimaju sa živih ljudi, presađuju, velike se pare naplaćuju. Kod nas, kažu, zabranjeno je da se to naplaćuje. Pa, ja ako imam dva bubrega i ako mi ponudi neko određenu sumu novca, a kod kuće deca nemaju obezbeđenu egzistenciju, što ne mogu da prodam jedan bubreg, pa da donesem kući novac da deca imaju hleba. Zašto da ne? Zašto bi to bilo zabranjeno? Ili, ako je neko u takvoj situaciji da s testamentom kaže: uzmite mi te i te organe, ali morate mojoj porodici obezbediti to i to. To je pošteno. Sve je u toj oblasti veoma skupo, i lekarske usluge i instrumenti i sve ostalo, samo organi ne mogu da se naplaćuju.
Izvolite, ako imate neko pitanje.
Novinar: Kakav je stav Srpske radikalne stranke po pitanju menjanja Krivičnog zakona?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi se slažemo, u slučaju ubistva dece, da treba propisati kaznu doživotnog zatvora. Mi se s tim u potpunosti slažemo i ako to dođe na dnevni red, mi ćemo za to glasati.
Mi smatramo da zaštita dece mora imati apsolutni prioritet u odnosu na sve ostalo. I da onaj ko ubije dete nema ni pravo na pomilovanje, ni na skraćenje kazne, ni na bilo šta drugo. On treba biti apsolutno izolovan od ostatka društva do kraja života. Imate li još pitanja?
Novinar: Hoće li Vjerica Radeta biti smenjena zbog izjave na Tviteru?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi ćemo se suprotstaviti svim snagama svakoj eventualnoj inicijativi za njeno smenjivanje. Ona se nije ogrešila o Poslovnik Narodne skupštine, o Ustav i zakon.
A što se tiče njene izjave na Tviteru, ona je bila, po mom mišljenju, neprecizna. Tviter zahteva veoma veliku preciznost u izražavanju, mora svima da bude jasno šta ste poručili, a ne da ljudi izvlače pogrešne zaključke koji nekada mogu biti i prilično uznemirujući i frapantni. U ovom slučaju se desilo da je ta žena, koja je aktivista i predsednica jedne od tih nekoliko sad organizacija, organizacije Majke Srebrenice, da su i sami muslimani pričali da su joj muž i sinovi živi, pa je na kraju to svedeno da je jedan sin živ, da je tamo tabut bio prazan kad su sahranjivali navodno njihova tela u Potočarima, a imali smo u vidu da je ona bila žena koja je bez apsolutno ikakvog morala, da je nikakve moralne norme nisu obavezivale. Ona je upala kod predsednika suda zato što sam ja pušten na slobodu, što mi je doneta oslobađajuća presuda. A po kom osnovu? Šta ja imam sa Srebrenicom i šta imam sa Majkama Srebrenice? Iz čiste mržnje, i kako me je nazvala „vlaško pseto, krmak, vlaški krmak“, tako me je tamo nazvala. A kad je donesena ova drugostepena osuđujuća presuda, onda su druge žene iz iste organizacije, tu je bila i ova Kada Hotić i još neke, opet su išle kod Teodora Merona da mu se zahvale što je bilo kako ipak onaj „vlaški krmak“ osuđen, pa makar se to ne ticalo zločina nad muslimanima.
Dakle, Vjerica Radeta u moralnom pogledu nije ništa zgrešila, ali joj ostaje za nauk da na Tviteru ima sada i dovoljno prostora, 160 slovnih znakova, dakle može da se u potpunosti objasni šta čovek poručuje, a ne da se nagađa šta je ona mislila.
Imate li još pitanja? Hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR