Aleksandar Šešelj: Dame i gospodo, mi srpski radikali smatramo da je položaj radnika u Srbiji izuzetno nezadovoljavajući. Imajući u vidu nedavne pregovore reprezentativnih sindikata u Srbiji i Ministarstva za rad i ishode tih pregovora, smatramo da je potrebno da Vlada Republike Srbije usvoji jedno od programskih načela Srpske radikalne stranke, a to je da minimalna plata u Srbiji mora da bude jednaka iznosu minimalne potrošačke korpe po podacima Republičkog zavoda za statistiku. Plata radnika u Srbiji nije socijalno davanje, već je to zarada, a mora se zakonom propisati i težiti da minimalna plata odgovara onome što je minimum iznosa potrošačke korpe u Srbiji. To je jedna socijalno odgovorna mera koju Srpska radikalna stranka već godinama unazad predlaže, koja bi poboljšala životni standard svih građana Srbije.
Vlada Republike Srbije već više od deset godina (to se nije promenilo ni sa promenom vlasti u Srbiji) primenjuje princip da se položaj radnika stavlja u drugi plan, a da je položaj poslodavca, pre svega stranog investitora, prioritet. Stranim investitorima se u Srbiji isplaćuju iznosi veći od 10.000 ili 15.000 evra po svakom radnom mestu. Oni dobijaju besplatno zemljište, oni dobijaju sve moguće administrativne procedure, odnosno dozvole besplatno i na ubrzan način i na taj način faktički Vlada Republike Srbije finansira poslovanje stranih investitora u našoj zemlji. Dakle, jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja finansira najbogatije svetske kompanije na taj način, a stavlja položaj radnika u drugi plan.
Kada bismo sagledavali ekonomske posledice pandemije koronavirusa, videćemo da će se upravo to odraziti na položaj radnika koji su zaposleni kod tih takozvanih stranih investitora. Oni će poneti najveći teret ekonomske krize koja će nastupiti u Srbiji. Da bi se to predupredilo, zakonom treba propisati da minimalna plata odgovara minimalnoj potrošačkoj korpi.
Mi treba da vodimo računa o našim radnicima, a ne pre svega o interesu stranaca, odnosno stranih poslodavaca, jer ukoliko se država bude maćehinski odnosila prema sopstvenim građanima, ne možemo da očekujemo da oni imaju bilo kakav povlašćeni tretman od nekih ljudi koji su došli da posluju u Srbiji kako bi ostvarili ekstraprofit.
Prioritet socijalne politike mora biti ta mera. Ta mera je nešto što je od najvećeg značaja i nužno je da se što pre uvede u Srbiji. Mi treba da prestanemo da im dajemo iznose subvencija misleći da ćemo na taj način poboljšati našu privredu, već treba da se orijentišemo na sopstvenu proizvodnju i na interese građana Srbije, a ne na interese stranih poslodavaca. Mi nismo protiv stranih investicija. Strane investicije su svakako potrebne i važne, ali ne na način da Republika Srbija finansira poslovanje tih stranih investitora, a da u svakom momentu, kao što se pokazalo u više navrata, čak i u skorije vreme, stranci imaju ucenjivački potencijal nad Vladom Srbije da mogu da napuste naše tržište kada god žele, bez ikakvih ograničenja, da ostave te radnike na ulici, da svoje pogone povuku iz Srbije, jer najveći deo njih svakako u Srbiji nije uložilo ni jedan jedini dinar sopstvenog novca.
Dame i gospodo, prošlo je skoro tri meseca od održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji. Za ova tri meseca, iako imamo ubedljivu pobedu jedne izborne liste, koja ima više od dve trećine narodnih poslanika, mi nemamo ni naznake kada će biti formirana buduća vlada. Mi ne znamo ni ko će tu vladu da čini. U javnosti se proizvodi veštačka tenzija kako je sve neizvesno o tome kakva će biti buduća vlada Srbije, iako na prethodnim parlamentarnim izborima imamo pobedu jedne izborne liste kakva je nezabeležena u Srbiji.
Podsetiću vas da su nedavno održani izbori u Crnoj Gori, pre manje od dvadeset dana, a već se zna i kada će biti formirana vlada i konstituisana skupština, a u Srbiji, posle tri meseca, i dalje nemamo takvih informacija. To pokazuje da Narodna skupština nema legitimitet, da ne predstavlja interes, odnosno izbornu volju građana Srbije i kao takva ne može dugo da opstane kao predstavničko telo i vrhovno zakonodavno telo u Srbiji. To pokazuje da smo mi i naš politički sistem u jednoj velikoj političkoj krizi, iz koje treba izaći raspisivanjem novih parlamentarnih izbora, koji neće biti, kao prethodni, izuzetno oktroisani i sa takvim dominantnim položajem izvršne vlasti u Srbiji, već izbori na kojima bi građani Srbije slobodno iskazali svoje opredeljenje. To je način za rešavanje aktuelne političke krize u Srbiji.
Izvolite, ukoliko imate nekih pitanja.
Gradimir Potić, novinar Srbin info: Da li mislite da je ekonomski program vlade u vreme pandemije ispravan? Da li je trebalo konkretno pomagati samo one koji su pogođeni ili na ovaj način, kao što to gospodin Mali radi, deljenjem novca svima?
Aleksandar Šešelj: Svakako treba voditi računa da se pomogne onima koji su najpogođeniji, jer nisu sve privredne grane pretrpele gubitke u ovoj pandemiji. Ono što je osnovni problem jeste što mi sada trpimo izuzetno loše posledice naše ekonomske politike, koja je bila vođena godinama, ako ne i decenijama unazad sa orijentacijom na subvencije stranim investitorima. To su veliki iznosi: više od sedamsto miliona evra svake godine iz budžeta Srbije ide na finansiranje stranaca, čineći našu privredu, odnosno domaće privrednike, nekonkurentnim na sopstvenom tržištu. To je ono što treba da se promeni. Dakle, ono što treba da se izleči jeste uzrok, a ne samo tretiranje posledica naše ekonomske politike da bi nama krenulo na bolje, jer ako se budemo tešili ovom ili onom pozicijom na Duing biznis ili nekoj drugoj listi ili nekim određenim publikacijama Međunarodnog monetarnog fonda ili Svetske banke, ako budemo očekivali samo da nas potapšu po ramenu i pohvale iz međunarodnih finansijskih institucija, a ne budemo vodili računa o interesima ljudi koji u Srbiji privređuju, mi ćemo doći u situaciju da to što se plasira kao naš ekonomski uspeh ne odgovara onome što je stanje na terenu i suočićemo se sa velikim brojem otkaza, a već se govori o najvećoj ekonomskoj krizi posle velike depresije, koja je veća i od one krize iz 2008. godine. To treba ozbiljno shvatiti i, umesto hvalisanja nekakvim rezultatima, treba prionuti na posao da se što manje osete ekonomske posledice svega ovoga u Srbiji.
Gradimir Potić: Parlament bez opozicije već predstavlja problem, pa se pominje nekakav sastanak između vlasti i opozicije, vanparlamentarni sastanak. Da li bi Srpska radikalna stranka u tome učestvovala?
Aleksandar Šešelj: Srpska radikalna stranka svakako neće učestvovati ni u kakvim sastancima koji budu održavani pod tutorstvom nekih nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva i koje su se postavile kao vrhovni politički autoriteti u Srbiji već godinama, ako ne i decenijama, od 2000. godine unazad. Mi zaista imamo veoma velikih problema u funkcionisanju našeg političkog sistema, ali ne možemo ih rešiti na taj način što će doći neko iz inostranstva da izdiktira kako treba i parlament i pluralizam u Srbiji da izgledaju, već treba političari u Srbiji da prepoznaju probleme našeg pluralizma ili nedostatka pluralizma i da se nastoji da se to reši u interesu Srbije, a ne u interesu nekih koje ne zanima ni demokratija, koje ne zanima ni politički pluralizam ili sloboda mišljenja, već ih zanima da glavni tok naše političke scene budu političke stranke koje se jednodušno zalažu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, koje forsiraju NATO pakt, priznanje nezavisnog Kosova i slično. Dakle, to je model kojim bi trebalo da se reši naš problem, a ne time što ćemo da sledimo instrukcije nevladinih organizacija, konkretno onih koje finansira Džordž Soroš.
Gradimir Potić: Molio bih vas da prokomentarišete ovaj incident u Novom Sadu, mislim na onaj snimak i na prebijanje onog momka i 19 dana kašnjenja rada policije i tužilaštva.
Aleksandar Šešelj: Pre svega, skandalozno jeste da, kada god se desi neko krivično delo, tako brutalno kao ovo o kojem vi govorite, mi moramo da čekamo da prvo dođe do reakcije u javnosti, da se pojavi u medijima ili na društvenim mrežama, da bi naše institucije funkcionisale. To govori o inertnosti, sporosti i nefunkcionisanju naših institucija i to je pokazalo pravo lice naših institucija, kako se ophode prema takvim incidentima, odnosno krivičnim delima. Prvo se čeka da se čitava javnost na društvenim mrežama zgrozi nad brutalnošću da bi se reagovalo iz tužilaštva i policije. Postavlja se pitanje da li je moguće da su i u policiji saznali za taj incident tek kada je on objavljen na društvenim mrežama, a nisu ni znali ranije.
Ukoliko nemate više pitanja, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR