Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo novinari, naši gosti u Narodnoj skupštini, gosti Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, su članovi visoke delegacije Republike Krim i Ruske Federacije.
Pozdravljam Georgija Ljvoviča Muradova, zamenika predsednika Saveta ministara Republike Krim i stalnog predstavnika Republike Krim pri Predsedništvu Ruske Federacije; Nataliju Vladimirovnu Poklonskuju, deputata Državne Dume Federalnog Sobranja Ruske Federacije i zamenika predsednika Komiteta za međunarodne odnose; Sergeja Pavloviča Cekova, člana Saveta Federacije Federalnog Sobranja Ruske Federacije; Edipa Gafarova, zamenika predsednika Državnog saveta Republike Krim; Jurija Konstantinoviča Gempelja, deputata Državnog Sovjeta Republike Krim, predsednika Komiteta za narodnu diplomatiju i međunacionalne odnose; Mihaila Jurjeviča Solomjenceva, zamenika stalnog predstavnika Republike Krim pri Predsedništvu Ruske Federacije; Nikolaja Valerjeviča Zirjanova, predstavnika Glavnog odeljenja za veze sa društvenim političkim organizacijama i sredstvima javnog informisanja, stalnog predstavnika Republike Krim pri Predsedništvu Ruske Federacije; Leonida Vladimiroviča Mironova, načelnika Odeljenja i zvaničnih događaja stalnog predstavnika Republike Krim pri Predsedništvu Ruske Federacije; Ivana Ivanoviča Abažera, člana Gornjeg Doma Ruske Federacije iz Republike Krim, Jana Borisoviča Epštejna, člana Predstavničkog doma Republike Krim; Viktora Kolbanovskog, direktora Balkanskog centra međunarodne saradnje; Davidova Denisa Aleksandroviča, savetnika šefa delegacije gospodina Muradova i Jaroslava Aleksandroviča Ivančenka, direktora Poslovnog i kulturnog centra Republike Krim, kao i prevodioca Slavicu Đukić, prevodioca pri delegaciji.
Delegacija će sutra učestvovati na Beogradskom forumu, političkom skupu, koji se organizuje u Ruskom domu u Beogradu, na kome će uzeti učešće veći broj ruskih i srpskih političara i intelektualaca.
A danas smo, članovima delegacije, izrazili punu podršku Srpske radikalne stranke, povratku Krima i Sevastopolja u Rusku Federaciju. Krim je stara srpska zemlja, vekovima, ruska zemlja, vekovima ruska zemlja, a kad se kaže ruska isto kao da je i srpska. U današnjoj Ukrajini imamo dve srpske zemlje, Slavenoserbiju i Novuju Serbiju, vi znate. Kirovskaja oblast je Novaja Serbija, Donbas je Slavjanoserbija.
Mi smo izrazili podršku, dakle, povratku Krima. Mi smatramo da je Krim ruski i da će zauvek ostati ruski. I mi neprekidno vršimo pritisak, na režim u Beogradu, da tu nepromenljivu činjenicu napokon prizna.
S nekoliko reči obratiće vam se i predsednik delegacije, gospodin Muradov. A onda, ako vi imate neko pitanje, možete ga postaviti.
Izvolite.
Georgij Ljvovič Muradov: Pre svega bih želeo da zahvalim predsedniku Srpske radikalne stranke, gospodinu Šešelju, kao i gospođi Radeti, koja je zamenik predsednika Narodne skupštine. Zaista sam im zahvalan što su nas primili ovde u Skupštini Republike Srbije.
Mi smo doputovali ovde u Beograd da održimo jednu konferenciju, to će biti konferencija na kojoj će učestvovati predstavnici krimskog društva, ruski političari, zatim naučnici i, takođe, na konferenciji će učestvovati i predstavnici i drugih evropskih zemalja i ono, što je za nas posebno velika radost što će učestvovati i predstavnici iz Srbije, a znamo svi koliko mi imamo prema Srbiji posebna topla osećanja.
Ova naša konferencija se zove Beogradski dijalog, to je znači beogradski dijalog za uspostavljanje konstruktivnih odnosa sa Rusijom i za priznanje volje naroda, žitelja Krima za prisajedinjenje Rusiji. Za nas je Beograd takođe jedna posebna tačka, jedno posebno mesto, zato što se upravo ovde stvarao i sistem bezbednosnih struktura i sistem saradnje u evropskim okvirima.
Naravno da smo se ovde okupili, zato što je to i simbolično, zato što mi želimo da se upravo ovde, na ovoj srpskoj zemlji, u Beogradu, obnovi dijalog za mir, zato što u ovom trenutku imamo velike pretnje tom miru, a imamo čak i pretnje da se obnovi ova trka u naoružanju, a zbog toga je veoma, veoma važno da se odavde, iz Beograda, čuje glas mira.
Ja sam zahvalan rukovodstvu Srpske radikalne stranke čija su se ovde mišljenja mogla čuti na našem sastanku i verujte da su to naša zajednička mišljenja. Mi imamo prilično slične poglede i na međunarodno stanje i imamo, takođe, i slične zaključke, a zaključci su nam da javnost Evrope i političari u Evropi treba da se uključe u ovaj naš pokret za uspostavljanje mira.
Mi smo zajednički zaključak izveli ovde, a to je: Kosovo je Srbija, Krim je Rusija.
Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite, imate li neko pitanje?
Novinar: Ja bih pitao.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite.
Novinar: Stalno smo svedoci pokušaja destabilizacije Krima. Da li se te akcije smanjuju, povećavaju ili je intenzitet isti kao i ranije?
Cekov Sergej Pavlovič: Želeo bih da se predstavim još jednom, ja sam član Saveta Federacije zakonodavne vlasti Republike Krim, Cekov Sergej Pavlovič. Takođe, ja sam i predstavnik društvenih krugova Republike Krim, organizacija je bila osnovana još 1993. godine, sve te godine mi smo bili organizacija koja je štitila prava i takvi ostajemo i do dana današnjeg. Čitav svoj život ja sam živeo na Krimu. Od 1990. do 1994. godine sam bio i deputat, bio sam poslanik iz Republike Krim i veoma dobro znam šta se dešavalo na Krimu i u Ukrajini za sve ovo vreme.
Zaista, ovo je period kada smo mi bili u okviru Ukrajine. To i jeste bio period destrukcije i rušenja, i za to vreme uništavalo se sve ono što se gradilo za vreme Sovjetskog Saveza. I, naravno, izazvan je i konflikt između predstavnika glavnih nacionalnih grupa, a to su Rusi, Ukrajinci i krimski Tatari. Sada prolazimo kroz jedan period obnavljanja i pokušavamo da uspostavimo ponovo ono što je bilo rušeno za sve ove godine. Sada je među nama mir i nacionalna saradnja.
Mi bismo sada veoma voleli da predstavnici drugih, stranih država, dođu u Krim, zato što mi verujemo u reči one naše ruske poslovice koja kaže da je bolje jednom videti nego sto puta čuti. I zato, svi oni koji dođu na Krim, oni mogu da se uvere i da sami vide kako su kolosalne ogromne promene, pozitivne promene koje se sada dešavaju tamo.
Ali, moram još samo da kažem na kraju da i u ono vreme, kada smo bili u sastavu Ukrajine, kao i sada, kada smo u sastavu Ruske Federacije, naš narod zaista iskreno oseća tu podršku i oseća prijateljstvo sa srpskim narodom i zato želim da zahvalim za taj topli odnos prema nama.
Novinar: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ima li još pitanja?
Natalija Vladimirovna Poklonskaja: Ja bih, dragi prijatelji, želela samo malo da dopunim i da kažem nekoliko reč o konstruktivnim odnosima koji se sada odvijaju u Ukrajini i vezano je za ovo vaše pitanje.
Znate, ja sam dugo vremena radila kao javni tužilac u prethodnoj strukturi, u Ukrajini, pa onda u sadašnjoj strukturi, a sada sam zamenik načelnika u Komitetu za međunarodne poslove u Državnoj Dumi Ruske Federacije i zato, kada je reč o pravima čoveka, ja mogu da kažem sledeće: što se tiče današnje situacije, u ovom trenutku aktuelnom, destruktivna dela se mogu videti samo sa spoljne strane, a sada ću reći, oni koji dolaze van teritorija naše zemlje, a sada ću objasniti i šta imam tačno u vidu.
Pa, prethodna vlast nije dočekala pozitivno volju naroda zato što je dva i po miliona žitelja Krima na referendumu glasalo za to da se uđe u Rusku Federaciju, a pošto nisu bili zadovoljni time, prethodna vlast je imala niz kritičkih i raznih akcija i niz blokada je primenila. Oni su, dakle, napravili blokade i u oblasti energetike, vodnih resursa, transporta, industrije, pa čak i prehrane, a sve je to iz jednog jedinog razloga – jer se oni nisu složili sa tom pozicijom žitelja Krima. Nažalost, do dana današnjeg te blokade su na snazi. A ja, kao javni tužilac, mogu da kažem jedino što to i jeste, zapravo, kršenje ljudskih prava. To je što se tiče pravnog dela i pravne situacije, ali kažem da unutar samog Krima nema nikakve destrukcije.
Krim u ovom trenutku prosperira. Prema Ustavu Ruske Federacije, štiti se zakonom pravo žitelja da govore na tri zvanična jezika u ovom trenutku, a to su ruski, ukrajinski i jezik krimskih Tatara, zato što na našoj teritoriji Krima ljudi cene autohtone narode, cene pravo svakog naroda na sopstvenu kulturu i jezik i svi Krimljani, a i ja lično, ja želim da prenesem mišljenje svih Krimljana, žitelja Krima, koji izražavaju veliku zahvalnost Srpskoj radikalnoj stranci i rukovodstvu, kao i drugim članovima parlamenta, zaista zahvaljujem za njihovu hrabru i odgovornu i odmerenu podršku Krimu. Naravno, taj njihov stav se zasniva na poštovanju odluke žitelja Krima.
Znate, nažalost, nije svaki političar spreman da hrabro izjavi to, ali mislim da svi ipak shvataju da to tako i jeste.
Gafarov Edip: Samo ako mogu da pojasnim?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite, gospodine, samo vaše ime kažite.
Gafarov Edip: Ja sam Gafarov Edip i ja sam zamenik predsednika Državnog saveta Republike Krim, a taj Državni savet je u stvari kod nas parlament.
Vi ste zadali zaista jedno obimno, jedno ozbiljno i dobro pitanje, a ja bih želeo da na njega odgovorim najpre rečima da Krim predstavlja apsolutno subjekat Ruske Federacije.
Želim da vam kažem da trenutno na teritoriji naše Republike živi 175 naroda, da imamo 58 konfesija, da svi živimo veoma prijateljski, da nema nikakvih konfrontacija između nas, a da postoji samo jedan takmičarski duh i to u onim oblastima kada je reč o izgradnji objekata kulture i infrastrukture i ostalih pozitivnih stvari. To je zaista naše, kao što rekoh, naše takmičenje, da uradimo što više objekata, kako železničkih, tako jedan aerodrom koji je postao opšte poznat, pa onda glavni put, auto-put između Kerča i Sevastopolja koji ima 300 kilometara. Radimo, gradimo vrtiće, škole i druge objekte na našoj teritoriji. I svi vi dobro znate, videli ste kako je izgrađen taj most, svima poznati Krimski most. A sada želim još da vam kažem, da ćemo krajem decembra da pustimo u promet i železnički deo tog mosta.
I u završetku ovog kratkog izlaganja želeo bih samo da kažem impozantne cifre, da se ove godine na teritoriji Krima odmaralo i lečilo više od sedam miliona ljudi, a od toga dva miliona su stanovnici Ukrajine.
I evo, stojim ja pred vama, ja sam krimski Tatarin, ovde pored mene je moj kolega Nemac, tamo malo dalje Jevrejin, čovek iz Jermenije, Bugarin i to samo potvrđuje ovo što sam vam rekao.
Jan Borisovič Epštejn: Dobar dan, uvaženi gosti i gospodo, ja sam Jan Epštejn i ja sam veoma počastvovan što sam ovde kod vas u Beogradu, i moram da kažem da sam prvi put u Srbiji i veoma se lepo ovde osećam. Svi pitaju – A čiji je Krim u stvari? Ja moram da kažem da je Krim u stvari Krim onih ljudi koji u njemu žive, a to ću i objasniti zašto.
Ja sam se rodio u Simferopolju i to je bilo još pre nego što je on bio predat Ukrajini. Znate, u mom izvodu iz matične knjige rođenih stoji lepo: ja sam rođen u gradu Simferopolju, to je Krimska oblast i to je bio deo Ruske Federacije, Sovjetskog Saveza, Sovjetske Republike...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ruske Federativne Sovjetske...
Jan Borisovič Epštejn: ... zato kad me pitaju – Čiji je Krim? Ja onda moram da kažem da je Krim naš, Krim je ruski i ničiji drugi ne može biti.
Zato, ja vas sve pozivam da vi dođete u Krim da nas posetite, da vidite kako mi živimo, a mi ćemo sve da vam pokažemo i sve da vam ispričamo.
Hvala svima na pažnji. Svima želim čisto nebo i da uvek živimo u miru i prijateljstvu.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite, ima li još neko pitanje?
Sutra od deset časova do šest posle podne u Ruskom domu će biti konferencija, politički skup, ulaz je slobodan, pogotovo za predstavnike medija, predstavnike javnog informisanja.
Hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR