Na današnjoj konferenciji za novinare, potpredsednik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić obratio se prisutnim novinarima osvrćući se na dve aktuelne teme.
Prva se tiče Haškog tribunala. Srpski radikali su od početka bili najveći protivnici Tribunala, nelegitimnog i nezakonitog suda. Povelja Ujedinjenih nacija ne zna za takvu kategoriju međunarodnog suda. Haški tribunalje od početka bio pomoćni organ Saveta bezbednosti i to je presedan u međunarodnoj praksi da nešto što pretenduje da bude sud, bude pomoćni organ nečega što je izvršna vlast. Srpski radikalisu uvek tvrdili da je Haški tribunal nekontrolisana materijalna sila. Svi koji su obuhvaćeni haškim presudama su nezadovoljnizato što se od početka znalo da koncept „udruženog zločinačkog poduhvata“ pravno-teorijski i nije ni postojao do 1993. godine.
Haški tribunal trebalo je da dovede do pomirenja, a on je sve suprotno uradio.Danas je svima jasno da je bivša SFRJ rasturena nalogom spolja, uz obilatu pomoć ustaške ideologije. Iz predmeta „Gotovina“ videli smo daFranjo Tuđman naređuje spaljivanje, uništavanje, da ništa ne postoji. Ni dokazi nisu bili dovoljni da se utvrdi postojanje udruženog zločinačkog poduhvata na teritoriji Hrvatske, a onda kao svojevrsnu kompenzaciju, imamo različite presude. Nakon 24 godine tvorci i nalogodavci ovakvog Haškog tribunala pokušali su da sve padne u zaborav. Najveće kazne su dobili Srbi jer je trebalo suzbiti Srbe na ovom prostoru kako bi velike sile tuostvarile svoje interese, a tu se pre svega misli na Sjedinjene Američke Države, NATO pakt i Evropsku uniju.
„Ko je još profitirao od Haškog tribunala –takozvano civilno društvo, nevladine organizacije, koje su za velike pare ovde promovisale Haški tribunal kao nešto što je planetarna pravda i planetarna istina“ - istakao je Krasić.
Druga važna tema tiče se Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu koji je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici.
To je moralo da se uradi najkasnije do 1. novembra 2017, da Predlog zakona bude dostupan poslanicima i Narodnoj skupštini, da bi onda za 45 dana, Narodna skupština odlučivala o tom predlogu i eventualno se doneo Zakon o budžetu za 2018. godinu. Zakon o budžetu treba da sadrži i procenu prihoda i primanja da se utvrde rashodi i izdaci za 2018. godinu. Sastavni deo Predloga Zakona o završnom računu budžeta bi morao da bude izveštaj državne revizorske institucije o tome da li su ta sredstva zakonito trošena i da li su sva knjiženja na odgovarajućim pozicijama izvršena u skladu sa propisima, a toga nema.
Kada se pogleda sajt Narodne skupštine videćete da u ovom sazivu vlada nije dostavila Narodnoj skupštini nijedan Predlog Zakona o završnom računu budžeta za bilo koju godinu od 2002.
„To nam pokazuje da dok Srbija sedi na dve stolice, mi smo praktično primenili evropski standard – vlada ne podnosi izveštaj skupštini šta je trošila, kako je trošila, koliko je trošila, a po Ustavu i po zakonu mora da se donese Zakon o završnom računu budžeta" - izjavio je Krasić.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR