Акција уозбиљавања Србије

Томислав Николић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка је почиње акцију уозбиљавања Србије. Желимо овом првом конференцијом за штампу да упутимо јасну поруку и председнику Србије и председнику Владе, да Србија више не може да трпи неуставно стање, да су избори, да је референдум за Устав и избори који су уследили после тога јасно определили шта Србија мора да ради. Да је требало да Влада Републике Србије предложи законе, по Уставном закону за спровођење Устава, и да је сав дневни ред од конституисања Владе до данас Народне Скупштине Републике Србије требало да се односи на законе којима се Србије доводи у уставно стање.

Очигледно је да је Народна скупштина Републике Србије постала слушкиња Владе Републике Србије, јер су народни посланици, они који припадају владајућој већини, свесно прихватили улогу оних који чекају када ће Влада да се договори, да ли ће да се договори, око тога како ће Србија да крене даље напред, и онда они по неколико месеци договарају, а Скупштини оставе дан или два да то изгласа. И зато имате и у Скупштини неку врсту скупштинског пословником уређеног хаоса. Свесни тога да је дневни ред апсолутно бесмислен, у оваквој ситуацији, народни посланици окрећу пажњу јавности на много важније и на много актуелније теме. Србија није донела скоро ниједан закон који је предвиђен Уставним законом. Србија се налази пред дилемом хоће ли бити избора до краја године или не, и то сада зависи искључиво од Бориса Тадића, то ће бити Тадићеви избори. Сада вам је јасно зашто ја нисам председник Скупштине, зато што ја не бих слушао никога. Дулић ће морати да послуша Тадића. Ствар је процене Тадићеве шта може да очекује на изборима пре решавања статуса Косова и Метохије, а шта може да очекује после. И његове процене колико још дуго може да се опструише конституисање Уставног суда, а тако нико неће моћи да процењује уставност одлука које буде доносио председник Народне скупштине.

Уосталом, то сте већ видели на делу у Градској скупштини, дакле у Скупштини Града Београда. Поводом престанка мандата смрћу градоначелника Ненада Богдановића, владајућа коалиција је сазвала седницу Скупштине Града Београда, на којој су испуњавали договор, како сами кажу, који су постигли, одредили вршиоца дужности градоначелника, а онда су одредили заменика вршиоца дужности, што никада још није забележено у политичкој теорији и пракси, онај ко врши дужност, он нема заменика, он само врши дужност док се изабере нови. И није ни предвиђено шта бива са вршиоцем дужности, шта бива са том функцијом кад, ако би и њему престао некакав мандат. Нису чак дозволи да ми кандидујемо, биран је председник Скупштине, нису чак дозволили да ми бирамо свог одборника о коме бисмо желели да причамо, око кога би требало да се гласа, не , рекли су “Па ми смо се договорили, ми ћемо изабрати свог”, па ви изаберите свог, али ово су избори, све што се у Скупштини бира то су избори. Очекују нас и избори за председника Републике, очигледно је да ту нема договора у владајућој коалицији, и да ће највероватније расписати, пошто то ради Демократска странка, расписати изборе за председника Републике. И ту је у најделикатнијој ситуацији Српска радикална странка, ми смо једини који могу да победе кандидата Демократске странке. Али ту се поставља неколико дилема, основна дилема је Косово И Метохија, да ли је морално трчати у кампањи за председничку фотељу, или је моралније трчати до тог децембра који је одређен као неки дан Д, трчати за одбрану Косова и Метохије. То је један дилема, друга дилема за председничке кандидате је шта ће они да раде? Чак и за кондуктера у аутобусу постоји правилник који каже шта он ради, како обавља ту функцију и коме одговара. Ми бисмо сада изабрали председника Републике око кога не постоји ниједан закон, Устав каже да он командује Војском, али то ће бити регулисано законом, Устав каже да он води спољну политику, али каже то ће бити регулисано законом, председнику су поверили контролу над службама безбедности, али и то мора бити регулисано Законом. Поставља се питање да ли кандидати знају коју функцију ће да обављају ако буду изабрани за председника Републике. Ово што Борис Тадић ради, то није обављање функције председника републике, није по Уставу и по закону, него по оном како он то замишља.

Чега се боји Борис Тадић? Боји се своје реакције на независност Косова и Метохије, због тога жели изборе пре проглашења независности. Он неће смети да уђе у сукоб са државама које признају независност, он неће смети да брани Србију, како му то налаже Устав Републике Србије. Иначе, ако ће да поштује Устав, што се боји тога да ли ће га грађани поново изабрати за председника ако би избори били после проглашења независности. Ако поступи часно, ако поступи по Уставу, откуд њему страх да неће бити поново изабран? Не, он се псрема да поступи нечасно, он се спрема да поступи мимо Устава, он се спрема да се оголи пред нама и да покаже да су његове приче о одбрани Србије лаж. Не постоји ниједан други разлог да се посвађа са свим странкама у Србији око тремина одржавања избора, изузев страха за фотељу, и ту је наша дилема највећа, ми можемо да га победимо, али какви су то избори ако буду ишле само Демократска странка и Српска радикална странка? С друге стране, никада нисмо бојкотовали изборе, никада још нису одржани избори, и у најтежим околностима, и кад је била највећа блокада медија, ми смо на изборе излазили. И кад су други бојкотовали, ми смо на изборе излазили, некад је бојкотовао ДЕПОС, некада само ДСС, некада само Демократска странка, али ми смо на изборе излазили, и Српска радикална странка свесна тога да се приближава дан када ће Борис Тадић донети своју одлуку, припрема седницу Централне отаyбинске управе на којој ће заузети став. И ја сада не могу да вам прејудицирам наш став. И сам ћу покушати да из дускусија чланова Централне отаyбинске управе сазнам шта би грађани Србије највише волели. Шта би највише оправдали, шта највише желе поред борбе за Косово и Метохију, овакве каква се сада води. И кад смо већ код такве борбе, ја поручујем Борису Тадићу и Војиславу Коштуници: Ми не желимо да покваримо причу о јединству у вези Косова и Метохије, и ми нећемо начинити ниједан потрез којим бисмо ослабили улогу Србије у разговорима о Косову и Метохији, али ти преговори су фарса, то је позориште, став Албанаца је апсолутно јасан, став Америке је апсолутно јасан. Боље би било да се припремамо за тај децембар када ће Чеку и остали прогласити независност Косова и Метохије, него да нас то погоди као што нисмо знали када ће бити распад Југославије, као што нисмо знали кад ће Црна Гора да се одвоји, да не испада да смо ми затечени. И зато тај посланички хаос у Скупштини, на дневном реду је заштита животне средине у Румунији, па стварно нема смисла, то је понижавање и Скупштине и уопште свести грађана Србије, значи то што ми нудимо аутономију и што је прихваћено од стране разумних држава у свету, очигледно је, Албанци неће прихватити. Имамо ли ми сада још једну стратегију за тај случај? Да ли је Скупштина Србије усвајала стратегију? Данас је већ половина октобра. Не, Скупштина Србије није усвојила стратегију за евентуално самопроглашење независности Косова које би било подржано од стране многих држава у свету и то, мислим да бар 100 држава ће признати ту независност. То је разлог зашто Борис Тадић жури са изборима. Али, свеједно и у кампањи ће морати да каже какав ће његов однос бити према Америци ако одмах признају независност? Какав према Евроатланским интеграцијама? Шта ако све чланице Европске уније, и оне које су против независности Косова и Метохије прихвате независност, јер оне су део једне велике заједнице у којој се одлучјује у име свих. Ако Европска унија донесе одлуку о признавању независности Косова поштоваће то свака држава чланица Европске уније. Шта са Србијом после тога? После тога нема, не постоје два пута за Србију. Постоји само један пут – на исток. Хоће ли то Борис Тадић смети да каже грађанима Србије и шта је са тим Војиславом Коштуницом. Он је узрок српског пропадања у последњих шест, седам година. Он прави владу са издајницима и са слугама, страним плаћеницима. Он покупи патриотске гласове на изборима и преда их Борису Тадићу да направе владу. Нека нам каже чиме ће да плати подршку Бориса Тадића за функцију премијера, шта је обећао Борису Тадићу јер Борис Тадић није сигурно препустио улогу премијера слабијој странци од себе, а да није нешто добио заузврат. Јел то подршка на председничким изборима? Нека се онда договоре, нека се распишу председнички избори да грађани Србије виде коначно на делу ту коалицију пре избора, а не после.

Што се тиче ове хајдучије у јавним предузећима да их опоменемо да је то народна имовина. То није имовина Демократске странке, ДСС-а, Нове Србије, Г 17 плус. То је народна имовина. Није им оставио ни деда, ни отац, ни прадеда, ни чукундеда па рекао – ово остављам у наслеђе мојој милој странци Г17 плус док су живи да воде аеродром и да купују пепељаре по 50.000 динара комад. И немој неко да им се случајно умеша, немој да има неко контролу случајно, него они ће да владају, они ће да контролишу, они ће да надзоришу, све ради Г17 плус. Ову моју милу Нафтну индустрију остављам том и том и немој неко случајно да му се меша. Комерцијалну банку том и том. Погледајте какви су ово пазари. Чије је то? Њихово? А где им је струка? Ко има способан у тим политичким фирмама које воде, јавна предузећа. Што су сва јавна предузећа губиташи? Откуд толики губици у предузећима?

Тешко ће доћи до промене власти, Коалиција “Заједно”, Депос, како су се све звали, док је требало да промене Милошевића говорили су да ће тешко доћи до промене власти пошто комунистичка идеологија неће дозволити вишестраначки систем. Па, каже – побиће нас чак иако победимо. Овде је друга ситуација, овде лопови неће дати да дође до промене власти. Зато што кад дођу српски радикали знаћете тачно ко је шта украо. Нити имамо путера на глави, нити имамо обзира према било коме и било каквих обавеза. Неће моћи да се деси да у кампањи нападамо неке људе а после избора да с њима направимо коалицију да више не чујете ни једну лошу реч о томе. Не, знаћете тачно. Када, колико, како и ко је опљачкао Србију од када је ДОС дошао на власт. Овај круг, затворени круг лопова мора да се прекине и мора да га прекине Српска радикална странка. Зато наше дилеме око избора. Ми желимо равнопрану утакмицу на изобрима. Не можемо да чекамо изборе са Тијанићем који је директнор Јавног сервиса, који сам каже да су му политички супарници део Српске радикалне странке, део социјалиста и ЛДП. Одакле њему политички супарници, у којој то они странци имају политичке супарнике. Не може ако било који посланик примети да нека емисија није добра, да Тијанић око тога прави по 15-20 емисија у којима износи своје ставове. Пере своју телевизију. Не може, није претплата уведена само због Тадића и Коштунице, због свих грађана Србије је уведена. А посебно Тијанићу не смете да дате ни динар државних пара у руке. И ви који радите на Државној телевизији врло добро знате ко су његови миљеници и у чији платни спсак не сме да се погледа. А питаћу јавног тужиоца зашто је обуставио истраге око Тијанића и око пљачке у Радио телевизији Србије. Али са таквим слугарњом режима да чекамо изборе то ће бити катастрофа. Па, ја тачно знам какав ће прилог о мени да направе. Хиљаду пута поновљени филм, милион пута поновљени филм, као да грађани Србије први пут чују нешто о мени. Хајде да правимо сви филмове једни о другима. Како ћемо у капмању? Министри ће министарске аутомобиле. Новац, Г 17 ће почети први кампању, утврдиће колико новца мора да се потроши на изборима, а ти ако немаш бићеш још и слабији на изборима од њега. А ако хоћеш да потрошиш као они мораш да се узајмиш, да узмеш кредит. Питајте Тадића и Коштуницу које лимите у трошењу средстава је подигао, установио Г17 плус. Недостижне. Читав буyет на располагању. Није нормално за Србију. Наравно да није.

Ненад Чанак иде у средњу школу код малолетника у Крагујевцу да им прича о фашизму. Иди на факултет тамо су пунолетни и пословно способни, зрели људи, могу да процене шта он то говори. Малолетни не могу да процене. Нити ће отићи неки радикал, нити може да оде неко из ДСС-а, нити може Ненад Чанак. Нико не може да држи политичке говоре у школама. Каже – позвао ме ђачки парламент у узвратну посету, пре три године су они били код мене, па, ти су сад на факултету што су били код њега. У узвратну посету ђачком парламенту у Првој крагујевачкој гимназији. Он иде у посету колегама из ђачког парламента. Западне новотарије. Ђачки парламент расправља о фашизму у Србији.

То је оно што смо ми имали за данас. Иначе, део Тима за одбрану др Војислава Шешеља данас је у Хагу код др Војислава Шешеља. Ми улазимо у завршне приреме за отпочињање суђења и то ће бити једна фарса, у то можете и сами да се уверите на основу књига које штампају и пишу бивши службеници Трибунала, Тужилаштва. Сад видите колико смо били у праву када смо били од првог дана против Хага, називали су нас антихашки лоби. Сад могу само да нам кажу да смо ми у ствари лоби за правду. Није Српска радикална странка била против Суда у Хагу док он није почео да суди. А откад је почео да суди супротставио се начелима на којима је заснована Српска радикална странка, начелима правде и правичности. Видим неки адвокати се хвале кад им њихов штићених буде ослобођен одговорности. Да их само питам – у чему је разлика између оног што је ослобођен и оног што је осуђен на пет, десет, 15, 20 година, а оптужени за исто дело. Како је неко ослобођен, а неком 15 година, 20? За Србина у Хагу можете да очекујете и да буде ослобођен и да добије 20 година. И не знате мерило, не знате да процените, а шта је ту исправно. Шта? Која је мера ту? Прођете на црвено светло у алкохолисаном стању добићете годину дана затвора. Насеру Орићу за седморо доказаних убистава су судили и осудили га на две године затвора. Седморо, хајде да је један убијен. Суд се спрема да поступи мимо људских права, мимо начела о правичности суђења, суд се припрема да уврсти изјаве сведока који су помрли, изјаве сведока који не желе да се појаве пред судом. Изјаве сведока видео линком у којома нећете моћи по гласу да познате човека, нећете моћи по лику и не знате његово име, а сведочи. Шта ће Војислав Шешељ да пита тог човека? Како ако му не знате име и презиме? Како можете тог сведока да дискредитујете? Како да докажете да тог дана није био ту уопште, ако не знате ни како се зове? Видећемо. Војислав је спреман потпуно за суђење. Оно ће почети, како су најавили, почетком новембра. Али он неће дозволити да му суде без његовог учешћа у суђењу. И спреман је да иде до краја поново, па макар и да га осуде.

Позивамо Јавни сервис да директно преноси суђете Војиславу Шешељу, зато што је то последња прилика да се грађани Србије увере у то како ради Хашки трибунал и да сами процене грађани Србије да ли смо ми у праву када причамо о измишљеној и конструисаној оптужници, оптужници без иједног доказа, или је можда у праву Тужилаштво и Хашки трибунал, који је прихватио ту оптужницу када тврде да је Војислав Шешељ био у организацији, у заједничком подухвату са Вељком Кадијевићем, Благојем Аџићем, са људима које никада у животу није срео. Па, кажу – да, можда их није срео, можда нису ни разговарали, али имали су исту идеју. И то је одмах заједнички злочиначки подухват.

Судбина Србије ће се преломити на суђењу Војиславу Шешељу. Можда и зато Борис Тадић жури са изборима. Све што у Србији буде јавно, смањиће изборни резултат Бориса Тадића. Ако имате неко питање, изволите. Изволите.

Новинар: Ситуација у Новом Пазару јуче се погоршала и данас постоји могућност ескалације између две фракције у исламској заједници. Колико таква ситуација може да угрози безбедност у Србији, да дође до тачке да заиста почне да буде угрожена безбедност, да се бацају бомбе, малтете као да је то нормална ствар?

Томислав Николић: То је почело онда када су Тадић и Коштуница променили фаворите. Када је Расим Љајић одједном постао Тадићев човек, а Сулејман Угљанин Коштуничин. И када је постало јасно да ту нема идеологије, него да се ради само о борби за власти. И упозоравао сам тада и на конференцијама за штампу Српске радикалне странке да ме не радује сукоб који ће изазвати Тадић и Коштуница међу муслиманима у Рашкој. Можда су они уживали у томе. Ја се не радујем ниједно секунда сукобу било где. Падале су бомбе, па нико није подигао глас да каже – шта се то дешава у Рашкој. Него су ваљда мислили – е, добро је, потукоше се муслимани између себе. Ја сам против тога. Ту мора да се реагује одмах муњевито. Нема заштитника за оне који чине кривична дела. По мом мишљењу држава не треба да се меша ни на који начин у верска питања. Ја имам свој лични став, могу и да вам га изнесем, од мене не зависи ништа у Србији. Али мислим да председник Владе и председник Србије не смеју да имају фаворите. Не смеју да одређују. Ако та муслиманска заједница није своје деловање уредилиа у складу са законом, ако није јасно како је она овде организована, нека пониште регистрацију. Немогуће је да део муслиманске цркве говори о томе да су основани на један начин, а да део говори да су на други и да оба буду у праву. И ту Устав Србије може да се умеша. Али ми немамо Уставно суд. Уставни суд може да каже како ће да буде организована на територији Србије. По мом мишљењу Србија је држава у њој треба да постоји, наравно, у складу са законом традиционалне цркве, верске заједнице. Да су слушали Српску радикалну странку традиционалне цркве не би биле подвргнуте испитивању и регистрацији, а верске заједнице би морале да донесу Статут у Министарство вера да видимо о коме се ради, да није секта, да није изопачен начин приказивања вере у Бога. А да је то тако онда би могла држава да каже – на територији ове државе морамо да знамо кога сте изабрали да вас представља. Значи, на територији ове државе. Наравно, Римокатоличка црква има једног папу, али у свакој држави је рекла ко је њен представник за ту државу. Православна црква има патријарха у свакој држави или патријарха за више држава. Али поново се зна ко на територији једне државе одговара за ту цркву, за њено деловање. Тако да би тај спор морао да буде јако брзо решен. Још једна ствар, полиција нема шта да тражи у верским објектима. Полиција не сме да упада у yамије. Полиција не сме да упадне на факултет. Постоје места где полицији није место. Па, чак и да се унутра туку верници. Јер ту чизма полицијска, пендрек и пиштољ немају шта да траже. И ја осуђујем тај упад полиције. Не знам уопште чиме је био мотивисан, не знам ко је крив, не знам ко је наредио. Не знам уопште шта се десило, али чим чујем да је полиција упала у цркву, у yамију, у катедралу, најежим се. Али, чини ми се, да то неће тако лако бити решено, тим пре што су на власти први људи те фракције. Један вуче власт или врши преко председника Србије и његове странке, друга преко председника владе и његове странке. Имају упориште и једни и други у власти. Биће јако тешко, заиста, тај спор да се реши. Мислим да ту може да се умеша Влада Србије, да позове да се организује састанак са њима, али ће ту опет да страда народ и ви то врло добро знате. Страдаће сиротиња која неће умети да се снађе. Сврставаће се браћа један на једну, други на другу страну.

Новинар: А идеја о принудној управи или можда ванредном стању, колико може да помогне?

Томислав Николић: Немојте, ја кад поменем ванредне мере ви после кажете да хоћу да владам државом уз помоћ диктатуре. Не знам о ванредним мерама ништа, знам да може да их уведе Народна скупштина Републике Србије. Више то није у надлежности председника Србије, него у надлежности Народне скупштине Републике Србије, а принудна управа то кад општина не функционише. Ја опет мислим да су ово сукоби између верника муслимана у оквиру њихове верске организације и да ту држава може само да помогне, а да не сме да арбитрира.

Иначе, сајт др Војислава Шешеља vojislavseselj.org.yu још увек yu, иначе rs ће бити за Србију знак, је иновиран, ажуриран, на њему можете заиста актуелно да се упознате са свим што је у вези Војислава Шешеља, његовог суђења, поднесака, оптужнице, процесних радњи, апсолутно све. Ушли смо сада и у тај вид борбе за његова права, потпуно ћемо ажурно тај сајт да водимо. И изволите, ја сам данас баш добио подакте, сад смо потпуно спремни да вам на сајту све презентирамо што смо урадили за Војислава Шешеља или што мислимо да урадимо у току суђења. vojislavseselj.org.yu. Хвала.

Новинар: У оквиру акитвности председника Републике око игнорисања Устава и свих закона да ли се сумња да Србију очекује неки нови вид државног удара у Србији?

Томислав Николић: Па, ми живимо у стању државног удара. Државни удар је када неки државни орган преузме више власти него што му припада по Уставу и по законима. Откако је ДОС дошао на власт ми смо под Владом Зорана Ђинђића годину и по дана били вез Уставног суда. У последњих скоро две године немамо Уставни суд. Када немате Уставни суд, онда ви нисте демократска земља. Ја сам слушао Вука Јеремића у Стразбуру који је као председавајући Савета министара Савета Европе говорио о томе колико је Србија напредовала у остваривању људских права, грађанских права, слобода, демократије и да нисам био Србин тамо, па је срамота то рећи ја бих га питао – извините, да ли ви имате Уставни суд. Министар правде се хвали како је коначно Законом о Уставном суду предвиђено да грађанин може да напише уставну жалбу Уставном суду поводом неке одлуке и та жалба је још једна степеница која до сада није постојала што је лаж, уставна жалба је до сада била у надлежности Југославије, односно Србије и Црне Горе. Тако да је Савезни уставни суд, односно Уставни суд Србије и Црне Горе предвиђао уставну жалбу после које тек можете да се обратите Суду за људска права у Стразбуру. Сад је то, пошто смо независна држава, то је морало да уђе у Устав Србије, у надлежности Уставног суда Србије, али све док немамо Уставни суд Србије ви немате коме да се обратите ако вам је било које право ускраћено. И онда нисте демократска земља, онда смо ми у стању државног удара. Формални кривац је Оливер Дулић председник Народне скупштине. Можете ви да оптужите владу да нису донети закони, али влада ће рећи – право пределагања закона имају влада, сваки народни посланик, 20.000 грађана, што би баш влада предложила закон о Уставним суду, о поступку, о председнику, о министрима. Оливер Дулић не сме да заказује седнице Народне скупштине на којима нису уставни закони. Да је тако поступио када су га позвали из владе и рекли – треба нам закон о заштити животне средине у Румунији, да је рекао – не, донесите ми Предлог закона о Уставном суду, Предлог закона о председнику Републике, о спољним пословима, о службама безбедности, о одбрани, о Војсци, влада би била принуђена да те законе донесе. Не, он под фирмом да скупштина мора да ради, да ми се убрзано приближавамо Европи, он потура дневни ред који није у складу са Уставом и тиме служу у својеврсном државном удару. И то је проблем увек са председником скупштине који је из владајуће већине. Председник скупштине који би био из опозиције нема обавезе према владајућој већини, има обавезе према Уставу, законима и Пословнику. Да сам, на пример, председник скупштине, ја бих рекао – то чувајте у фиокама, донесите ми следеће законе, набројао бих таксативно, дошао бих на државну телевизију рекао бих – влада није доставила тај, тај, тај и тај закон, до тада скупштина не ради. А ви питајте владу зашто скупштина не ради. Да видите како би се ситуација у земљи средила, како би се договорили. И онда би грађани питали – како можете да делите та јавна предузећа, функције, плате, кола, секретарице, телефоне, а не можете да се договорите око пет закона који сређују државу. Значи, све ће пасти историјски на Оливера Дулића. Он је млад човек па не схвата то. А можда га баш и брига. Постоје године у којима не размишљате о својој историјској одговорности. А Бога ми у зрелим годинама само на то мислите шта ће људи о вама да говоре када вас више не буде. Хвала.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР