Конференција Александра Шешеља у Народној скупштини Републике Србије, 14. мај 2020. године

Александар Шешељ: Даме и господо, криминални и мафијашки неоусташки
режим Мила Ђукановића наставља са прогоном, терором и дивљањем над српским
народом који живи у Црној Гори.

Дакле, последње што су урадили јесте привођење владике и свештеника Српске
православне цркве, a у Никшићу и Пљевљима су нападнути људи који су се томе
противили. То је по нашем мишљењу, по мишљењу Српске радикалне странке,
недопустиво. Дакле, потребно је да се што хитније реагује из Београда и да се уради
све што је у нашој моћи да се српски народ, који је изложен прогону у Црној Гори,
заштити.

Ми смо позивали да се реагује одмах након доношења нецивилизацијског Закона
о слободи вероисповести, који представља само покушај отимања имовине Српске
православне цркве у Црној Гори – на шта је све и те како спреман режим Мила
Ђукановића.

Прогон који је у току над српским народом траје већ годину дана, а у Београду се
о томе упадљиво ћути.

Ми смо позивали да се сазове посебна седница Савета безбедности Уједињених
нација, да Србија то иницира, где би се говорило о питању положаја српског народа у
Црној Гори. На то се није реаговало, то се није десило.

А сада упућујемо захтев Влади Републике Србије да што пре уведе мере
реципроцитета према Црној Гори. Дакле, уколико је црногорски режим, који показује
своје усташке одлике и у последње време то истиче, спреман да настави са прогоном
српског народа у Црној Гори – где им показује да Србима у Црној Гори није место,
Влада Републике Србије, односно званични Београд, мора да уведе мере
реципроцитета, па ако они већ забрањују српски језик и писмо, дискриминишу Србе
код запошљавања у јавном сектору, забрањују окупљања и забрањују и кажњавају
српску заставу, односно појаву српске заставе, уколико покушавају да отму Српску
православну цркву и њену имовину у Црној Гори, и наравно забрањују људима улаз у
Црну Гору, чак и онима који су у Црној Гори рођени – ми треба онда да одговоримо
мерама реципроцитета, па да на пример власт у Србији забрани Председништву,
Главном одбору ДПС-а и сарадницима Мила Ђукановића улазак у Србију, па да
покажу на тај начин озбиљност. Нека се и они мало забрину када више не могу да
приђу својим становима и свом бизнису по Србији и по Београду. Да покажемо да смо
одлучни у намери да заштитимо српски народ и да са нама то тако неће лако проћи.

А већ шест месеци, од кад је донет Закон о слободи и вероисповести, ништа се тако
или слично није догодило што би представљало одлучну реакцију Србије на оно што
се дешава у Црној Гори.
Подсетићу вас, дакле, имали смо недавно скандал са том марком из Северне
Македоније, на којој је била мапа Независне државе Хрватске. Промптно је упућен
демарш, дипломатска нота влади у Скопљу, дакле то је начин дипломатске
комуникације, а последњих шест месеци шта се све само дешава у Црној Гори и на то
се не реагује!?
Дакле, шта још треба да се деси да бисмо ми реаговали, односно да би Београд
нешто предузео? Треба ли да чекамо да се на Острогу појави кукасти крст, пошто већ
видимо да смо за Дан победе над фашизмом на националној телевизији Црне Горе
могли да слушамо усташког певача Томсона!? Шта је следеће? Шта је оно што је
граница до које сме да се иде по мишљењу званичника из Београда? Да ли су нам,
уколико су те најаве тачне, Срби у Црној Гори битнији него Срби негде другде?
На то мора хитно да се реагује, да се уведу мере реципроцитета, да се у
међународним односима на најзначајнијем месту, а то је Савет безбедности
Уједињених нација, разговара о томе. Већ годинама постепено се покушава
уништити све што је српско и што има префикс српски из Црне Горе, од језика до
писма, до школе... а сад је дошла на ред и Српска православна црква.
Мило Ђукановић је извео фингирани државни удар на дан прошлих
парламентарних избора, спроводи фингирани процес против лидера српских партија
у Црној Гори, малтретира породице тих људи (ухапсили су мајку истакнутог српског
лидера Милана Кнежевића), покушавају на све начине да изазову тензије и
провокације у Црној Гори, а из Београда нема одлучне реакције и реакције која би
била примерена ономе што се данас у Црној Гори дешава.
Дакле, уколико можемо да због једне марке подигнемо на ноге нашу
дипломатију, односно да наша дипломатија реагује због поштанске марке, ја не знам
шта је онда проблем и шта то треба тачно да се деси у Црној Гори да бисмо ми
показали да желимо да заштитимо Србе који тамо живе!? Треба ли да чекамо да се и
тамо догоди 17. март или нешто слично!?
Мило Ђукановић је највећи српски издајник, можда и у историји. Он је
клерофашиста, он је усташа, и то је већ свима познато. Не можемо ми од таквог
режима, који отворено изражава своју нетрпељивост према Србима и српском
народу, очекивати да ће наш народ бити заштићен, односно да ће са тим да се
престане. Ми треба да алармирамо међународну јавност и треба што пре да
предузмемо конкретне мере које су примерене ономе што се тамо дешава.

Има ли неких питања? Уколико не, хвала.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР