Конференција за медије Војислава Шешеља, 21. септембра 2018. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, Српска радикална странка је данас поднела иницијативу за оцену уставности закона, заправо члана 23 Закона о пресађивању људских органа, иницијативу Уставном суду Републике Србије.

Ми сматрамо да је тај закон, који је ступио на снагу 2. августа ове године, противуставан јер гази једно од основних људских права: право на живот, као и право на лично достојанство, право на телесни интегритет и тако даље.

Народна скупштина и нација преварени су од стране министра здравља, јер сви органи који се пресађују узимају се са живих људи. Са мртвог човека може да се узме само рожњача и евентуално парче коже. Сви остали органи се узимају са живих људи. Ко је тај ко ће преузети улогу Бога, па да каже: овај човек више није жив, а срце му још увек куца!? Кажу: ал' мозак је уништен! Па, видите ви и у Народниј скупштини колико људи функционишу, а да мозга уопште немају. Ко то може да утврди? У Америци се дешавало да човека прогласе мртвим, да кажу мозак је уништен, не функционише, нема никаквих трагова на апаратима да постоји било каква мождана активност, па се човек пробуди и остане жив или остане жив још неколико дана, или је полусвестан, не баш сасвим свестан, али не можете рећи да ако је човек полусвестан да више није жив.

Зато сматрамо да је апсолутно недопустиво да се узимају органи са тела људи који за живота нису потписали сагласност у случају мождане смрти да се њихови органи могу узети и користити за пресађивање, или уколико то не одобре њихови најближи чланови породице, а не да се претпоставља сагласност, па онај ко не прихвата да иде тамо да се пријављује, да испуњава формулар и да каже: мени не смета да ми одузимате орган. Па и ако то уради, шта то значи? Ко ће у тренутку кад је он без свести да проверава је ли случајно забранио да му се узме орган или не?

А какве су све могућности злоупотребе, то вероватно знате. Постоји право тржиште органа, не толико развијено у Србији кол'ко у остатку света, многи ти орани се узимају са живих људи, пресађују, велике се паре наплаћују. Код нас, кажу, забрањено је да се то наплаћује. Па, ја ако имам два бубрега и ако ми понуди неко одређену суму новца, а код куће деца немају обезбеђену егзистенцију, што не могу да продам један бубрег, па да донесем кући новац да деца имају хлеба. Зашто да не? Зашто би то било забрањено? Или, ако је неко у таквој ситуацији да с тестаментом каже: узмите ми те и те органе, али морате мојој породици обезбедити то и то. То је поштено. Све је у тој области веома скупо, и лекарске услуге и инструменти и све остало, само органи не могу да се наплаћују.

Изволите, ако имате неко питање.

Новинар: Какав је став Српске радикалне странке по питању мењања Кривичног закона?

Проф. др Војислав Шешељ: Ми се слажемо, у случају убиства деце, да треба прописати казну доживотног затвора. Ми се с тим у потпуности слажемо и ако то дође на дневни ред, ми ћемо за то гласати.

Ми сматрамо да заштита деце мора имати апсолутни приоритет у односу на све остало. И да онај ко убије дете нема ни право на помиловање, ни на скраћење казне, ни на било шта друго. Он треба бити апсолутно изолован од остатка друштва до краја живота. Имате ли још питања?

Новинар: Хоће ли Вјерица Радета бити смењена због изјаве на Твитеру?

Проф. др Војислав Шешељ: Ми ћемо се супротставити свим снагама свакој евентуалној иницијативи за њено смењивање. Она се није огрешила о Пословник Народне скупштине, о Устав и закон.

А што се тиче њене изјаве на Твитеру, она је била, по мом мишљењу, непрецизна. Твитер захтева веома велику прецизност у изражавању, мора свима да буде јасно шта сте поручили, а не да људи извлаче погрешне закључке који некада могу бити и прилично узнемирујући и фрапантни. У овом случају се десило да је та жена, која је активиста и председница једне од тих неколико сад организација, организације Мајке Сребренице, да су и сами муслимани причали да су јој муж и синови живи, па је на крају то сведено да је један син жив, да је тамо табут био празан кад су сахрањивали наводно њихова тела у Поточарима, а имали смо у виду да је она била жена која је без апсолутно икаквог морала, да је никакве моралне норме нису обавезивале. Она је упала код председника суда зато што сам ја пуштен на слободу, што ми је донета ослобађајућа пресуда. А по ком основу? Шта ја имам са Сребреницом и шта имам са Мајкама Сребренице? Из чисте мржње, и како ме је назвала „влашко псето, крмак, влашки крмак“, тако ме је тамо назвала. А кад је донесена ова другостепена осуђујућа пресуда, онда су друге жене из исте организације, ту је била и ова Када Хотић и још неке, опет су ишле код Теодора Мерона да му се захвале што је било како ипак онај „влашки крмак“ осуђен, па макар се то не тицало злочина над муслиманима.

Дакле, Вјерица Радета у моралном погледу није ништа згрешила, али јој остаје за наук да на Твитеру има сада и довољно простора, 160 словних знакова, дакле може да се у потпуности објасни шта човек поручује, а не да се нагађа шта је она мислила.

Имате ли још питања? Хвала вам.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР