Немања Шаровић: Пре свега, морам да вас обавестим да је дугогодишњи народни посланик и потпредседник Централне отаџбинске управе Српске радикалне странке, господин Зоран Красић ноћас преминуо у Београду после кратке и тешке болести.
Зоран Красић је читав свој живот посветио борби за српске националне интересе и за добробит српског народа. Без сумње је био један од најбољих правника у Србији у претходним деценијама, а значајан допринос, можда и највећи, дао је и као члан Тима за припрему одбране др Војислава Шешеља у Хашком трибуналу, где је од првог до последњег дана био правни саветник и где је, заиста, неуморно радио.
Сахрана Зорана Красића ће бити обављена у суботу, у 13 часова и 30 минута на београдском гробљу Орловача.
Друга тема о којој смо желели да говоримо је јучерашња пресуда Хашког трибунала председнику Српске радикалне странке др Војиславу Шешељу. Као што сте видели, ти остаци Хашког трибунала су покушали, на неки начин, да покрију бруку и срамоту свега онога што су радили протеклих 15 година у процесу против Војислава Шешеља. Покушали су да покрију тај притвор, односно 12 година, колико је Војислав Шешељ провео у притвору, чекајући почетак суђења, током суђења, а и касније, чекајући првостепену и другостепену пресуду.
Српска радикална странка, а мислим такође и читава јавност Србије, је потпуно уверена да је та пресуда противправна. Противправна је због тога што је то још један правни преседан, јер никада, чак ни у озлоглашеном Хашком трибуналу, није донета пресуда којом је првостепена ослобађајућа одлука преиначена у осуђујућу. Тако нешто није могуће у англосаксонском праву које се примењује у Хашком трибуналу и то доводи до апсурда – са једне стране да је та одлука, како они кажу, коначна, а са друге стране, да је то у ствари првостепена осуђујућа пресуда за Војислава Шешеља. Ми ћемо, наравно, када будемо добили и писмену форму те пресуде на српском језику, онако како Правилник о поступању и доказима и налаже, анализирати саму одлуку и правне начине да наставимо борбу и против Хашког трибунала, као и борбу против лажи које они покушавају српском народу да наметну као истину. Међутим, потпуно је јасно да ће ова пресуда имати последице и по грађане Србије, и по саму Републику Србију и то много веће него против Војислава Шешеља, који је и данас, исто као што је и до сада био – слободан човек. Проблем је то што ова пресуда прејудицира да у Србији не само да је било ратног злочина, већ и оно што је много битније – да би био извршен ратни злочин мора постојати рат, мора постојати ратни сукоб, морају бити две сукобљене стране и неопходно је да једна од страна, у том ратном сукобу, крене и изврши систематски и раширен напад на цивилно становништво. Дакле, то није питање да ли је неко одржао говор који се можда некоме није свидео, или да ли је неко некоме лупио шамар, већ да је једна од зараћених страна у ратном сукобу морала оружјем, дакле, пешадијским, па минобацачима, па тенковима, па авијацијом да изврши систематске нападе на цивилно становништво, да ти напади буду раширени и да се практично таквим нападима онемогући живот цивилног становништва на одређеној територији. Ратног сукоба у Србији никада није било. Зараћених страна никада није било. Самим тим, није могло бити и није ни било ни систематског и раширеног напада на цивилно становништво. Ја понављам, још једном, оно што смо доказали: и кроз доказе одбране др Војислава Шешеља, а и кроз елаборат који је објављен у књизи „Афера Хртковци и усташка курва Наташа Кандић” – да нико, ниједан једини Хрват, а не да их је протерано неколико десетина или неколико стотина Хрвата, ниједан једини Хрват из Хртковаца није протеран! Није депортован! Ниједан једини Хрват не само да није остао без читаве имовине, већ није остао ни без дела имовине. Истина је управо супротна. Они Хрвати који су мењали куће са протераним Србима из Сплита, из Загреба, из Шибеника, из Осјека, из Пуле, из великих хрватских градова, мењали су их, пре свега, из економског интереса, јер су некретнине и имања Срба које су добијали вредела од неколико пута до неколико десетина пута више од онога што су у замену давали у Хртковцима. Доказ за то јесте да ниједан једини Хрват није покушао да поништи тај уговор о замени, а сви знамо да би у складу са законом, уколико би такав уговор био потписан под принудом, да би он био ништаван. Сама чињеница да нико од тих Хрвата није заинтересован да врати поново имовину Србима коју су они имали и да узме своју у том сремском селу, говори о томе колико су они добро прошли. На етничкој основи није убијен нити један једини Хрват – то су чињенице које су непобитне и које је прихватио чак и озлоглашени Хашки трибунал.
Изволите, уколико имате неких питања.
Новинар: Како коментаришете да се сада доводи у питање посланички мандат Војислава Шешеља?
Немања Шаровић: Да. Нажалост, јавност Србије је таква да сваки лаик може да каже шта год му падне на памет, а онда медији то преносе, па се онда то што је неко, ко је потпуно нестручан, изјавио узима као некаква почетна основа, па ми сад то треба да коментаришемо. Очигледно је да је то можда жеља оних који би да уклоне Војислава Шешеља са политичке сцене и који то нису успели да ураде кроз ових 12 година притвора у Хагу.
Војислав Шешељ је, као што је јуче речено чак и од стране тог остатака Хашког трибунала, слободан човек. Војислав Шешељ се за народног посланика кандидовао и изабран је након што је одслужио ту казну. Никаквог основа, наравно у складу са Уставом и законима Србије, не постоји да би њему био одузет мандат. Дакле, друго би било када би неко од народних посланика сада извршио кривично дело, па буде осуђен на безусловну затворску казну дужу од шест месеци. У том случају, одузима му се мандат. Војислав Шешељ није осуђен ни на какву безусловну затворску казну, нити ће је издржавати. Према томе, то је још једна од наметнутих тема која служи за то да се скрену мисли грађана Србије са онога што заиста јесте тема, а то су последице овакве пресуде по српски народ, као и на чињеницу да таква пресуда Хашког трибунала по први пут имплицира и прејудицира да је на подручју Републике Србије постојао ратни сукоб у коме су извршени ратни злочини. Знате, ако је Војислав Шешељ подстицао на те злочине, а ко их је извршио? То је још један од апсурда Хашког трибунала.
Морам рећи неколико речи и о самом извештавању. Ми смо јуче видели, на пример, да Радио-телевизија Србије, као назови јавни сервис који се хвали тиме и каже – имате право да знате све – да су они нашли за сходно да пошаљу репортера у Хашки трибунал и да тамо снимају оне зидове и снимају зграду Хашког трибунала. Шта су тиме добили? Апсолутно ништа. Нити су имали некакву бржу информацију, нити су имали било шта друго. А није им пало на памет да позову председника Српске радикалне странке о коме се овде и ради, па да чују и његов коментар на пресуду која је изречена. Али, колико су непрофесионални, да и о томе кажем неколико речи, види се и по томе што преносе информацију са лажног профила Војислава Шешеља.
Ја мислим да свако ко користи друштвене мреже, а поготово уколико тај неко ради на јавном сервису, да тај мора знати да су одређени профили верификовани као званични. Војислав Шешељ има свој званични, верификовани налог, један једини и кад жели да се огласи преко Твитера, наравно то чини са тог налога. И тај је налог онај где пише – Војислав Шешељ – ћириличним словима, ћириличним писмом. Једино РТС упорно преноси некакве ставове са тог лажног налога, иако је, кажем, веома лако проверити који је прави налог Војислава Шешеља.
И наставља се то да, ево, и кад му је изречена ослобађајућа пресуда, да ни то није био разлог за државну радио телевизију, која добија 80 милиона евра само из буџета грађана Србије, грађана који су Српску радикалну странку означили као другу по снази у Србији, имамо 22 посланика у Народној скупштини Републике Србије, Социјалистичка партија Србија има 20. СНС је најјачи. Дакле ни то није био довољан разлог да се Војислав Шешељ позове и да се организује емисија на ту тему.
Хвала вам.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР