Конференција за новинаре, 16. септембар 2021. године

Вјерица Радета: Даме и господо новинари, Српска радикална странка већ неколико година скреће пажњу јавности на велики проблем који постоји у нашем образовном систему, а односи се на штампање школских уџбеника. Ми смо о томе говорили још у народној скупштини и успели смо тада да добијемо обећање министра Шарчевића. Чак смо тражили његову смену због пропуста у том делу његове надлежности и добили смо његово обећање да ће се политика штампања уџбеника мењати и да ће се уџбеници коначно штампати у државном Заводу за издавање уџбеника. Такво обећање пре више месеци дао је чак и председник републике Александар Вучић. Међутим, ништа се није променило. Ми смо ушли у нову школску годину са старим проблемима и то са још, рекла бих, озбиљнијим проблемима од оних које смо имали у претходним школским годинама.

Подсетићу на неколико кључних ствари и неколико заиста озбиљних проблема и лекција које наша деца у основној школи сада уче, што је апсолутно у супротности са српским националним интересима.

Невладине организације су у Србији организовале за наставнике Историје некакве курсеве, где су користили Архиву Хашког трибунала, с намером да од тога направе наставни материјал и да заправо у уџбеницима Историје наша деца уче историју по мери Хашког трибунала. Ми смо, када је то било актуелно, упозорили јавност на то. Међутим, није било никакве реакције и ми сада тражимо оно што је требало одмах да се уради, када смо се ми огласили у јавности. Ми сада, дакле, тражимо да Министарство просвете утврди који су то наставници Историје који су учествовали на тим курсевима, који су директори то одобрили, ако су одобрили, и какве ће последице имати и ти наставници Историје и ти директори који су дозволили да им неке невладине организације припремају наставни материјал за уџбенике Историје по мери Хашког трибунала. То је нешто што је једноставно недопустиво и што не може и не сме да прође без последица.

Скретали смо пажњу и на чињеницу да заправо министарство потпуно ниподаштава дипломе које се стичу на нашим факултетима. Говорили смо о дипломираним дефектолозима, којих је на стотине, можда чак и хиљаде, запослено по кафићима, по бутицима и тако даље, а министарство је направило некакав договор са Светском банком да ми за неки кредит, који ћемо наравно морати да враћамо, оспособљавамо на неком кратком курсу од четири-пет дана 12.000 васпитача – министар Ружић је рекао да је то један од приоритета Владе Републике Србије – које ће они укључити у инклузивно предшколско васпитање и образовање.

Уџбеници Историје су нам скоро без лекција о страдању нашег народа. Нема истине о Сребреници, нема истине о Јасеновцу. Заиста не можемо и не смемо дозволити да нам историју кроји неко други и да наша деца не уче право стање и да им не остају у свести и у памети праве чињенице о тим кључним догађајима из српске историје. Наравно, ми смо о томе, такође, раније говорили. Желим да нагласим да тај суноврат нашег образовања није кренуо са овом владом, ни са претходном владом, да је све то кренуло још са, по злу чувеним, министром Гашом Кнежевићем, који је јавно говорио да се залаже и да се тадашња Ђинђићева влада залаже за денацификацију образовног система. Нажалост, уместо да се то што је Гашо почео да ради у корену сасече и да се крене неким новим, нормалним путем, наставило се на исти начин.

Сви ваљда знају данас у Србији да о страшним усташким злочинима у Јасеновцу у уџбеницима Историје постоје свега две-три реченице, без икаквог објашњења, без правих чињеница, без бројева убијених Срба, уморених у Јасеновцу. У Хрватској се чак пише да Јасеновац заправо није био никакав логор, већ неки радни логор, малтене место за одмор, забавиште за децу и тако даље. Ми долазимо у ситуацију да ће тако нешто да остане у главама наше деце, уместо да их учимо оно што је права истина. Светла тачка је да се појавио филм „Дара из Јасеновца”. Тај филм је доста, надам се, позитивно утицао и на најмлађе генерације. Такође је добра ствар чињеница да наставници Историје предају много више од онога што пише у уџбеницима, али то није решење. Ми указујемо на проблем. Није решење да наставник на своју руку предаје више од оног што има у уџбенику, него је решење да коначно имамо уџбенике онакве какви требају нашој деци и какви требају нашим будућим генерацијама. Сада о овоме говоримо зато што је почела школска година и што министар није испунио оно што је председник републике јавно обећао народу у Србији.

Такође, уџбеник Историје за седми разред рецимо јањичаре представља као позитиван део наше историје и за њих је данак у крви нешто што је омогућавало дечацима да напредују, како тамо пише. Каже – „Многи су постали чланови важне и утицајне елите”. Скандал до скандала.

У уџбенику „Логоса” за четврти разред, ради се о уџбенику Природе и друштва – о овом досад нисмо говорили, ово је нешто најновије што се појавило – налази се мапа средњовековне Рашке. На тој мапи с једне стране граница са Бугарском, а с друге стране са Хрватском и Византијом. Дакле, ван памети и ван историјских чињеница. Али, нажалост наша деца у четвртом разреду основне школе ће то да уче, јер им тако пише у уџбенику Природе и друштва.

Такође нешто о чему раније нисмо говорили, јер се и то појавило као нешто ново, у уџбенику Биологије за осми разред деца ће учити о међуполним особама, између осталог и то да род и пол не морају нужно да се поклапају код сваке особе. Тако пише у том уџбенику. Побунили су се родитељи. То је заиста био велики скандал. Тражили су мишљење Завода за унапређење образовања надлежног за одобравање уџбеника и, веровали или не, они су рекли да у том тексту, у овој реченици коју сам цитирала, не виде ништа спорно, да ничег нема спорног у лекцији о полном идентитету, и да је, кажу, најбитније да деца развијају толеранцију. Дакле, као што видите и чујете, све скандал до скандала. Јавност се згражава, родитељи се буне, али се то медијски не експлоатише. То једноставно ми кажемо, нико не забележи, евентуално негде нека цртица у пола реченице се појави и дешава се то што се дешава.

Суштински проблем који траје више година, из времена оног претходног министра, због чега смо ми тада тражили његову смену, јесте да се наши уџбеници, нашој деци у Србији, штампају у Хрватској, издају се у Хрватској. Уџбенике нам издаје један од најближих Туђманових пријатеља и финансијера Анте Жужул. Он контролише преко 40 посто производње и дистрибуције књига за основце у Србији. Ту је, дакле, и „Нови логос”, који такође држи хрватски бизнисмен Данијел Ждерић, и „Клет” чији је власник словеначки бизнисмен Роко Кватерник. Ова тројица и њихове фирме у Србији зараде 36 милиона евра годишње. Наравно, не плаћају порез у Србији, а сви заједно су део немачко-словеначке групације издавача.

Дакле, у материјалном смислу се прави велика штета Србији, а много више од тога се прави велика штета што ће наше генерације деце, будући академски грађани, будући људи на ко зна којим функцијама у држави, расти и учити погрешне чињенице о сопственом народу и о сопственој историји. Све ове активности које се на нивоу државе дешавају, које ми оцењујемо као позитивне од јучерашњег дана који је лепо обележен разним догађајима, обележавање усташког злочина „Олује” и тако даље, све то иде у други план, када ви имате децу која имају уџбеник и која морају за оцену да науче оно што им пише у уџбенику, а уџбенике им, дакле, пишу усташки  активиста Жужул, који је и данас финансијер ХДЗ-а.

Овакав однос према образовању српских ученика је, што се тиче нас из Српске радикалне странке, апсолутно неприхватљив. То је прави скандал за који, нажалост, нико не одговара. Ми мислимо да најмање што би могло да се уради јесте да влада разреши садашњег министра. И он је давао некакве изјаве да ће се вратити Завод за издавање уџбеника. То је говорио и раније министар Шарчевић. Само од момента кад смо ми, српски радикали, то покренули, већ је четврта генерација ученика који уче по том накарадном програму, по том антисрпском програму, по тој погрешној историји, погрешним чињеницама. То једноставно више не сме да се толерише.

Као што видите, нема ништа ни од Вучићевог обећања. Он је јавно обећао, одмах по завршетку ове претходне школске године, и заиста смо веровали да ће ваљда министри и министарство и сви надлежни бар њега да послушају и да до почетка школске године то промене, али као што видите није се десило. Ми једноставно желимо да још једанпут упозоримо јавност, да скренемо пажњу и да, на крају крајева, позовемо и наставнике ових предмета да се понашају као што се понашају углавном наставници Историје који предају праву историје, да се тако понашају и остали наставници, да и они мало занемаре ове накарадне ствари из уџбеника и да деци пренесу оно што заиста треба да науче.

Ми смо имали толико. Ако имате питање, изволите.

Новинар „Србин инфо” Градимир Потић: Поменули сте на почетку да сте тражили раније оставку министра Шарчевића и да тражите, ако сам добро разумео, одговорност директора и наставника који су ишли на те семинаре. С обзиром да сам радио у школи, па знам чак и лично, нема наставника и директора који ће тако нешто урадити, а да немају одобрење министарства. Да ли тражите оставку садашњег министра просвете?

Вјерица Радета: Нигде се није појавио податак, зато сам и рекла да тражимо да се утврди, ко је учествовао у тој организацији, осим тих невладиних организација које су то организовале и чињенице да су тамо учествовали и то слушали неки наставници Историје. Дакле, неодређено је било. Ми тражимо да се утврди који су то наставници, да ли су ишли на своју руку, да ли су их слали директори, па тек кад се то утврди, онда можемо говорити. Слажем се с вама да је прилично логично да иза овога ипак стоји министарство или бар неки део министарства, али пошто то још увек није утврђено, ми тражимо да министарство као надлежно то утврди, па тек онда можемо да говоримо о нечијој одговорности, да ли лично наставника, да ли директора, да ли евентуално неког у министарству.

Градимир Потић: Кад смо код јучерашњих догађаја, странке на власти се диче патриотизмом. Зашто онда раде све ово? Је ли то покушај додворавања Западу, уцењени су или нешто треће?

Вјерица Радета: Пре бих рекла оно о чему ми говоримо већ дуже време, да Вучић, односно у суштини Ана Брнабић, треба хитно да изврши реконструкцију владе. У влади постоје људи који не подржавају онај део државне политике коју заиста подржавају све патриоте. Ако ми обележавамо Дан српског јединства, слободе и заставе, а с друге стране имамо уџбеник који малтене негира геноцид, који говори о полној и како они кажу родној равноправности, односно да род и пол не морају нужно да се поклапају, ако говоре о јањичарима и данку у крви као нечем позитивном, онда заиста може да се размишља и у том правцу, да ли се то ради намерно, да ли неко опструише званичну државну политику, да ли је то влада, да ли су то поједини министри. То све, заиста, јесте у надлежности и народне скупштине, и владе, у нашем случају свакако Александра Вучића, јер он је тај који даје сагласност за постављање министара и тако даље.

Дакле, стање у образовном систему – да се не враћамо на дуално образовање, на начин на који је уведено – иде ка томе да се стварају генерације људи који ће бити, заправо, функционално неписмени. То је велики проблем, јер ако нека лоша власт распрода фабрике, уништи фабрике и тако даље, нека одговорна власт кроз неки временски период све то може да врати. Уништене генерације ученика нико не може да врати. Ми сви смо сведоци – млађе генерације су можда само о томе читале – такозваних шуварица које су заиста уништиле неколико генерација, које су училе по том систему. Сад имамо такође такву ситуацију.

Последице које изазива овако лоше образовање заиста иду на руку српским непријатељима, као и купљене дипломе. Зато се у Србији на киоску, док чекате да вам се испече пљескавица, на другом шалтеру може купити диплома, зато што онима са Запада који желе да на све могуће начине ставе шапу на све сегменте у Србији највише одговарају ти формално образовани, суштински необразовани људи. Са таквима се најлакше манипулише. Ми зато инсистирамо упорно, и док смо били у скупштини, и сад кад смо ванпарламентарни, на томе да се уреди образовни систем, јер то је највеће богатство једног народа, конкретно сада говорим о нашем народу и нашој држави.

Градимир Потић: Хвала.

Вјерица Радета: Хвала вама.

Ако немате више питања, хвала вам што сте дошли.

https://www.youtube.com/watch?v=q2_aLd1NsD0

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ