Конференција за новинаре, 20. јул 2017. године

Наташа Јовановић: Даме и господо, Српска радикална странка је против доношења Кодекса о дозвољености и граници коментарисања судских одлука и поступака чија иницијатива за доношење је управо сада тема на седници Административног одбора. То је у потпуној супротности са парламентарном демократијом, са Уставом Републике Србије и са функцијом народног посланика. Кодекс који је очигледно владајућа коалиција по налогу Европске уније наметнула, јер у образложењу за доношење такве одлуке се наводи да је усклађена, односно да је потребно да се такав такозвани „кодекс“ донесе због поглавља 23 Акционог плана за приступање Србије Европској унији против које је Српска радикална странка. И наравно, они који то покушавају да наметну Народној скупштини и народним посланицима су очигледно заборавили на Устав Републике Србије који јасно каже да народни посланик има право на слободу мишљења и изражавања, јер грађани Србије су нашим избором пренели део свог суверенитета на нас народне представнике. И Устав Републике Србије такође, што Мартиновић и напредњачка клика и они који их подржавају очигледно заборављају, такође каже да народни посланик за своје изражено мишљење и став у Народној скупштини и на сваком другом месту не може да буде позван на кривичну и другу одговорност. Знате, ми смо у предратној Југославији имали – што можете да нађете овде у списима веома јасно, а да се подуче они који то не знају, а мислим на Мартиновића и на посланике Српске напредне странке који нам ово предлажу – Пословник који је увео да се забрањују одређене речи. Па, тако између два рата овде у овом здању у оној бившој Југославији посланици нису могли да један другоме кажу да је бумбар, да је трут, да је лопов. Онда су се радикалски посланици досетили, пошто су биле такве одредбе и забране, да кажу – Знате, ја не могу да кажем да је тај и тај министар лопов, али пара нигде нема. И ко је сад тај који може некаквим кодексом који хоће да сместе у норму, а наравно ниједан кодекс не може да се смести у норму која би била правно позитивна, да забрани било коме од нас овде, или било ком народном посланику да своје мишљење изрази и о судском поступку и о ономе што сматра да треба да чује народ и да треба да се чује са говорнице Народне скупштине. Ово је очигледно континуитет са политиком ДОС-а која је, 2003. године, у акцији „Сабља“ преко ноћи, или у току неколико ноћи привела, ухапсила и у затворе сместила преко 11.000 људи. Многи од њих су били тада актуелни функционери на многим функцијама који нису одговарали Демократској странци, па су се народни посланици у Народној скупштини са говорнице питали – А где су ти људи? Где су они завршили? Да ли су они у Централном затвору, у некој другој полицијској станици? Да ли се неки укопавају у ровове – што смо ми после имали прилике да чујемо да је свачега ту било када смо формирали Анкетни одбор за испитивање таквих околности. И замислите, хипотетички, деси се опет нека таква ситуација и народни посланик не сме да коментарише и да упита за било кога и да се интересује за било кога!?

Ми сматрамо да је очигледно да је ова власт и ова владајућа гарнитура изгубила сваки компас и да оваквим покушајем сузбијања мисли и слободе говора народних посланика заправо прикрива своје слабости на другој страни, јер не може да реши нагомилане економске и социјалне горуће проблеме у току овог врелог лета у Србији. И наравно, ако то буду учинили и ако и када буде ступио на снагу тај кодекс који им намеће Европска унија, као што им диктира и све друге потезе који су погубни за грађане Србије, никакве санкције и ничега неће бити што ће спречити било ког српског радикала, било ког народног посланика да изрази своје мишљење, да критикује актуелну власт и сваког оног ко на такав начин жели да се поиграва са Уставом и са позитивним законским нормама у нашој земљи.

Изволите, то је све што смо ми имали, ако имате за нас нека питања. Хвала вам што сте дошли.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР