Конференција за новинаре, 28. децембар 2017. године

Наташа Јовановић: Добар дан.

Даме и господо, када анализирамо свеукупну економску и социјалну ситуацију у 2017. години, коју спроводи Влада Републике Србије, ми српски радикали можемо, ево пред крај ове календарске године, да констатујемо да је она погубна за већину грађана Србије и да неједнакост у дохотку, између оних који имају велико богатство, а то су српски тајкуни, као и они који су стекли богатство петооктобарским досманлијским револуционарним злоупотребама, а које су они урадили уз помоћ Запада до данашњег дана, остављајући људе на улици без посла, уништавајући фабрике... – дакле, њихово енормно богатство с једне стране и с друге стране сиромаштво највећег броја грађана Србије, како у руралним тако и у градским срединама. Наиме, то је изражено кроз анализирање: и појединачно локалних самоуправа, а и кроз анализу глобалне економске политике свеукупног дохотка просечне зараде. Нарочито је видљиво преко чињенице да највећи број грађана Србије ради за минималац. Незапосленост је велика, иако то власт не жели да призна, и даје нам неке фризиране податке и, како би то медијски стручњаци рекли „спинује јавност“ са неким подацима који немају утемељења у реалном животу. Дакле, то сиромаштво је и те како изражено код великог броја грађана Србије.

Како да се то спречи? Наравно, ми српски радикали смо и током целе 2017. године у скупштинским расправама, како у Народној скупштини Републике Србије, тако и у скупштини  у Аутономној покрајини Војводини, давали конкретна решења.

Нажалост, због таквог начина понашања и таквих рестриктивних мера, које заиста не служе демократском процесу у Народној скупштини Републике Србије, изражених кроз примену пословника који је донела још власт Демократске странке, ми нисмо били у ситуацији да детаљније анализирамо буџет који је пројектовала влада на челу са Аном Брнабић за 2018. годину. Стога ћемо на овој конференцији за новинаре да се осврнемо на оно што сматрамо да је, поред осталог, један од најважнијих стубова будућег развоја Србије, а то је свакако пољопривреда.

Ако имамо у виду да данас у Србији од 4.709 села, колико их имамо на нашој мапи, 1.034 села имају мање од 100 становника и да је поражавајуће да тамо где мислимо да би било реално да очекујемо да ипак како тако села опстају, чак и у Војводини, у нашој северној покрајини, преко 50.000 је напуштених сеоских домаћинстава. Како идемо према југу Србије то је све горе и горе: и у централној Србији, и у западној Србији, а притом  Влада Републике Србије нема слуха за чињеницу да скоро половина становништва живи у тим руралним подручјима, те је неопходно да се њима да таква инјекција да се резултати виде. Дакле, онда ми немамо шта од такве владе да очекујемо да ће да уради у 2018. години, нарочито због тога што Влада Републике Србије, која следи пут Европске уније, која прима наредбе из Брисела, која се понаша онако исто како нам стеге и омче око врата  ставља Међународни монетарни фонд. Влада не може да изађе у сусрет пољопривредницима, да тако кажем, односно да предочи пољопривредницима неко боље решење, јер ће Европска унија и даље да штити себе, своје произвођаче на штету српских пољопривредника.

У ситуацији када наш сељак, сточар, дакле пољопривредни произвођач не може ни литар млека да прода по адекватној цени на тржишту, а то млеко је свакако квалитетнија роба од млека у праху које увози увознички лоби у Србији – ми онда мислимо да ће сељак и у 2018. години све теже да живи, зато што нема довољно подстицаја за пољопривреду и зато што Влада Републике Србије ни овим буџетом, о којем нисмо могли да расправљамо није предвидела неко веће повећање, а ми сматрамо да би аграрни буџет требало да буде дуплиран за 2018. годину како би се видео неки помак.

Уосталом, на свим тим запустелим и запарложеним хектарима, а који могу да буду плодни и да доносе здрав приход за српска домаћинства и за српску привреду, а самим тим би и бруто друштвени производ био већи и учешће пољопривреде у њему и те како велико – не могу да буду сва та подручја атрактивна све док Влада Србије и кроз инфраструктуру не учини да се она оспособе за будуће атрактивне инвеститоре.

Ви сте приметили да приликом анализа, које смо имали у Народној скупштини Републике Србије, када је Влада уочи 1. септембра дозволила да странци купују пољопривредно земљиште – они нису имали одговор на питање како је могуће да неко, само зато што то тражи Европска унија, жели будзашто да распрода најплодније српске оранице. Већ сада постоје компаније у Војводини које у свом поседу имају по неколико хиљада хектара у закупу и реално је очекивати да они те оранице и купе у наредном периоду. Тиме ћемо, уништавањем српског села, потпуно да уништимо сваку основу за здраву српску економију.

Инвестиције које се спроводе кроз субвенције неких страних компанија за отварање појединих погона производних делатности у Србији нису решење. Ево, данас имамо један такав пример на југу Србије и о томе ће да бруји читава јавност и сликаће све телевизије, дакле, то није решење ни за српску индустрију нити за запошљавање људи, нарочито због тога што је, а да би још више погоршала ионако тешку ситуацију, Влада Републике Србије одлучила, да у овој 2017. години донесе и сет образовних закона. То су закони који никако нису на добробит нашу, који могу у будућности, говорим о периоду за пет, десет година, двадесет, за децу и генерације које треба да стасају и да раде, дакле, такав образовни систем и те како иде на руку овима из Европске уније, а никако не може да побољша да се уједначи тај економско-социјални статус у нашој земљи.

Ми, на сву срећу, имамо веома квалитетне истраживачке центре, који би могли да помогну, да се, када би Влада Србије имала таквог слуха, пољопривреда, воћарство, повртарство и сточарство, подигну на највиши ниво.

     Србија поседује Институт за повртарство и ратарство у Смедеревској Паланци, Институт за воћарство у Чачку, као и производњу аутохтоних српских, па некад и оних заборављених врста воћа и поврћа – то је нешто што може да отвори наш пут на тржиште, али не на тржиште Европске уније, већ искључиво на тржиште Руске Федерације. Ми ћемо на томе да инсистирамо и да тражимо да се у следећој години, години која ће бити пуна изазова и још већих притиска од стране непријатеља Србије из Европске уније на Владу Републике Србије, дакле тражићемо да се влада јасно определи и да одустане од погубног пута у Европску унију. Једино тако и наша пољопривреда, и све производне делатности и сви они који хоће поштено да живе од свог рада, једино кроз савез и војни, и политички и економски са Руском Федерацијом ми можемо да имамо перспективу и будућност.

Изволите, ако имате за нас нека питања.

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ