Конференција за новинаре 28. септембар 2017. године

Конференција за новинаре, 28. септембар 2017. године

 

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, Српска радикална странка сматра да је понуда председника Републике Александра Вучића – да се одржи телевизијски дуел у коме би он сам наступио против пет лидера опозиције – некоректна и помало понижавајућа. Он одмах тражи, наравно, да он сам има времена као што је укупни број сати опозиционих лидера који би учествовали, али то је понижавајуће, пре свега за представника Српске радикалне странке, јер се Вучић у кључним политичким циљевима његове странке и његове владе више слаже са лидерима прозападних политичких партија него са Српском радикалном странком. Оно што би било прихватљиво – то је да Вучић прихвати, да Вучић понуди да са сваким од лидера кључних опозиционих странака има телевизијски дуел. То значи да има дуел прво са представником Српске радикалне странке – пошто смо ми најјача парламентарна опозициона партија, па онда још евентуално са четири друга представника парламентарних странака, ако их уопште има толико у Народној скупштини. Јер, већина њих је ишла у разноразним коалицијама, па је то сад уситњено и непрепознатљиво и по политичком програму и по идеологији коју заступају. Оно што би Српска радикална странка хтела и што ми непрекидно понављамо у протекле три године – то је телевизијски дуел у којем бисмо учествовали Александар Вучић и ја. И ово је мој нови изазов Александру Вучићу за тај телевизијски дуел. Нека он одабере телевизију, нека одабере и водитеља и нека се добро спреми за тај телевизијски дуел.

Друго питање о коме желимо да вам говоримо је ово: Експерти Српске радикалне странке су нам припремили извештај о стању у сфери запошљавања особа са инвалидитетом. То је у Србији потпуно запостављена област. Предузећа која су запошљавала инвалиде углавном су пропала. Намерно се доводе до стечаја да би им се преотела имовина, а велики број инвалида – који су били радно оспособљени, ефикасно производили и остваривали профит –послато је на улицу.

У Србији је, према том извештају, било 102 предузећа за запошљавање особа са инвалидитетом. Од тог броја је, у последњих седам година, угашено 38 предузећа; 26 њих је било у реструктуирању, а сада су „пуштена низ воду“ јер им превасходно пореска управа блокира текуће рачуне. Тридесет осам њих нису били заштићени и сами се боре на тржишту јер је помоћ државе изостала, с обзиром да је минимална. Уместо да држава (која се декларише да је социјално осетљива) њима уплаћује достојне донације и субвенције, уместо што те паре троши за финансирање такозваних невладиних организација или медија који не могу да опстану на тржишту – она са по двадесет пута вишим износом финансира странце да инвестирају у шрафцигерску и конфекцијску индустрију.

Ко су оснивачи угашених предузећа за запошљавање особа са инвалидитетом? Прво Удружење параплегичара и квадриплегичара Београд, Удружење грађана за помоћ лицима са инвалидитетом из Панчева, Општинска организација инвалида рада Пожаревац, Међуопштинско удружење параплегичара Бачке, Међуопштинска организација слепих и слабовидих Суботица, Комерц за професионално запошљавање инвалида Прокупље, Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Шабац, Удружење бораца рата 1990. године Републике Србије, Београда и Савез инвалида рада општине Сремска Митровица. Па је чак угашено и Удружење предузећа за радно оспособљавање и запошљавање предузећа инвалида Републике Србије, основано 1998 – оно је угашено 2011. године. Остала угашена предузећа су основала два, три или један грађанин и на тржишту нису могла даље живети, јер им је изостала помоћ државе. Али, ту су и три угашена предузећа која су основала бивша друштвена предузећа да у њих запосле инвалидна лица код којих је инвалидитет настао у редовном пословању тих фирми.

Којих 26 предузећа је било заштићено реструктуирањем? Република Србија је оснивач њих 15, два имају друштвени капитал, једно државни капитал, два су основана од пензијско-инвалидског фонда, здравства и републике и шест су основала бивша друштвена предузећа: Индустрија стакла Панчево, Зорка холдинг-Шабац, Лола систем, Јумко-Врање, Шик Копаоник-Куршумлија, Шамот сервис- Аранђеловац. Сви ови оснивачи данас су у стечају. После престанка периода реструктуирања – које је увео Млађан Динкић, а ниједно од 176 предузећа у реструктуирању и њихова 102 зависна друштва нису ни у чему реструктуирани, већ су повериоци на тај начин обманути и она су данас углавном у стечају – пореска управа је као хијена истог дана, пре три године, дакле, у септембру 2014, блокирала рачуне ДЕС доо. Београд, ДЕС доо. Зајечар, Фијат заштите Прокупље, Металца из Ниша, Вука Караџића из Ниша, Копаоника заштите из Куршумлије, Зорка дир из Шапца и Шамот сервиса из Аранђеловца.

Данас од њих 26 само њих четири нису у блокади, а укупна блокада ових предузећа, која су била у реструктуирању је 506 милиона динара, или 4,2 милиона евра. Од тих 26 предузећа годишње билансе није предало за 2016. годину њих десет. Замислите државу која не може послати стручно лице, или бар пензионера, да од ње основаном предузећу за запошљавање особа са инвалидитетом изради годишњи биланс. Наравно, немамо много разлога да се чудимо кад имамо ситуацију у којој ни Министарство финансија није урадило завршни рачун буџета за 2016. годину. Ми га бар нисмо још видели.

Оних 16 предузећа која су предала билансе – два од њих немају ниједног запосленог, па и не остварују неки приход, а оних 14 су запошљавали у тој години 438 лица. Од државе су, у тој 2016. години, добили субвенције из буџета – 106 милиона динара, или месечно у просеку по запосленом 20.180 динара, или годишње по запосленом 242.160 динара, а то је око 2.000 евра, док се за иностране инвеститоре даје по раднику 10.000 евра, а за Фијат, поред свих донација, враћају се из буџета сви порези и доприноси и на бруто зараде, већ седму годину.

Ова предузећа су остала без сопственог капитала, боре се на тржишту ( трче, иако су инвалиди) са домаћим и иностраним учесницима на тржишту. Тих 14 предузећа остварило је 1,16 милијарди динара укупан приход у 2016. години, што значи око 10 милиона евра, а по основу субвенција државе у том износу је садржано 10 одсто. Њих десет је пословало са добитком, а четири са губитком.

Како је пословало 36 незаштићених предузећа? Њих девет није предало годишње билансе за 2016. годину, два немају ниједног запосленог, па и немају никаквих прихода. Она 24 предузећа која су предала годишње билансе имала су у 2016. години 780 запослених. Из републичког буџета у 2016. години они су добили 226 милиона динара, или два милиона евра, а укупан приход (укључивши и тих 226 милиона динара субвенције) износио је у прошлој години милијарду и 978 милиона динара, или око 24 милиона евра.

Дакле, ова група предузећа озбиљно ради на тржишту. Тако са 207 запослених, послује и Заштита рада из Београда – има 80 милиона динара укупног прихода. Заштита рада Железничар из Суботице са 46 запослених има 371 милион динара прихода, ДЕС из Суботице са 60 запослених има 248 милиона прихода, Маневар из Новог Сада са 31 запосленим радником има 224 милиона прихода – 17 њих има и нето добит, а седам њих послује са губитком.

На крају извештаја о стању ствари у сфери запошљавања особа са инвалидитетом који је урадио наш Експертски тим, ми имамо захтеве Српске радикалне странке овим поводом. Прво – захтевамо да се одмах повуку из продаје ова предузећа. Друго – да се растерети република од оснивачких права и да се она пренесу на градове и општине. Треће – да се одмах деблокирају рачуни од стране пореске управе. Четврто – да се сачини експертиза сваког од преостала 62 предузећа за запошљавање инвалида, да се сачини санација и њихова консолидација. Јер од 2003. до 2012. отерали смо на улицу 615 хиљада радника у фирмама које имају атрактивне локације. (Па, не мислите ваљда да ће они који се дочепају тих фирми, односно локација, запошљавати инвалиде? Њих интересују само локације и грађевине, ништа више). Пето – радикали спремају Предлог закона о предузећима која запошљавају инвалиде, јер држава више убере накнаде од средњих и великих предузећа која немају запослене инвалиде, него што овим предузећима омогући запошљавање инвалида. Дакле, предузећа која немају запослене инвалиде дају држави веће доприносе и порезе на плату, а рачуна се, кад би запослили инвалиде, да би држава мање добијала. Али, укупна друштвена корист би била огромна. Да се обавеже свако предузеће на запошљавање одређене квоте инвалида.

У опасности је сада, пре свих, предузеће ДЕС доо. Београд, које има велелепну зграду у Београду, у Кумодрашкој улици, преко пута словеначке фирме Соко Штарк, која је некад била српска фирма ( производила најбољу чоколаду у бившој Југославији, а сад је и она у тешкој ситуацији). ДЕС доо. Београд има бројне плацеве и локације. Имовина ДЕС-а вреди 11 милиона евра. То већ пикирају одређени тајкуни и мафија у спрези са државним факторима да отму, да преотму и у друге сврхе себичног карактера да преоријентишу. ДЕС доо. Београд је некад запошљавао 300 инвалида, а данас 42. Држава га је блокирала за 150 милиона динара. На основу те блокаде покушавају заправо да га потпуно униште, да би се будзашто продала његова имовина, а купци су већ спремни. Ти купци ће разјурити и ова 42 преостала запослена радника инвалида.

То је дакле извештај Експертског тима наших страначких економиста, пре свега правника, стручњака за социјалну политику. Српска радикална странка наставља са истраживањима друштвеног стања, са указивањима јавности на елементарне проблеме нашег друштва, са указивањима на проблеме о којима се заправо мало чује у јавности, а они постоје и катастрофалне последице изазивају. Хвала вам.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР