Вјерица Радета: Даме и господо новинари, као и сваки пут, и данас ћемо на конференцији говорити о темама веома актуелним у нашем друштву, али темама које медији некако вешто избегавају. Стање у српском правосуђу је изузетно тешко и никада, чини се, на судове, на тужилаштва, уопште на правосуђе, није било толико притисака и утицаја страних, западних амбасада као што је то сада случај.
Знамо некада, од пре петнаест и више година, сви за тужиоца за ратне злочине, оног Владимира Вукчевића, за Нату Месаровић, којој су својевремено издиктирали пресуду, па је сама, кад је изрицала пресуду за убиство Ђинђића, рекла „Добили смо”, уместо „донели смо пресуду”. То су били, ето тако, неки случајеви који су били опште познати у јавности. Међутим, у последњих неколико година стање у правосуђу у том смислу постаје све озбиљније и све проблематичније.
У оној реформи из 2010. године, о којој смо ми много говорили, су у правосуђе, пре свега међу судије, доведени кадрови директно из кабинета председника тада Извршног одбора Демократске странке, Душана Петровића, или већ на којој је функцији био, био је и министар заправо једно време. Показало се да су они заиста тада бирали партијске судије. Тада је можда негде око 600-700 судија остало ван судијске функције, па су се они сви, да подсетимо и то, учланили у Српску напредну странку, бар су тако тада напредњаци представили, па их је после пар месеци Уставни суд вратио у правосуђе, тако да је сад правосуђе поприлично партијски обојено и са једне и са друге стране.
Наравно, ми увек водимо рачуна, када говоримо о томе, да не генерализујемо ствари. Има доста и тужилаца и судија у нашем правосудном систему који желе да раде часно и поштено, који поштују закон и Устав, али некако такви углавном не долазе до изражаја у односу на ове који су или режимски, или су под утицајем страних амбасада.
Актуелан је сада председник Вишег суда у Београду, Александар Степановић. Председник Српске радикалне странке ових дана ће поднети и кривичну пријаву против њега. Он се хвали да је редован гост у америчкој амбасади и каже да не разуме коме то смета. Слично се понаша и овај тужилац Дрецун. То су теме којима ћемо ми и убудуће да се бавимо, али ово сам, заправо, рекла у уводу онога што је смисао данашње конференције, а то је однос правосудних органа према страним пословним банкама у Србији. То је такође ових дана актуелизовано, и то некако на погрешан начин.
Скреће се тема на протест адвоката, на њихову наводну заштиту народа и тако даље. Ми желимо о томе да говоримо на један други начин, односно на једини исправан начин.
Ево већ 21 годину откако је, још после 5. октобра, Млађан Динкић, сећате се сви, са другим цевима ушао у Народну банку Србије. На тај начин, преко кризног штаба, преузели су Народну банку и од тада је почео суноврат српских банака. Српске банке су уништене. Велике банке: Беобанка, Београдска банка, Југобанка, све су уништене без правног основа и данас се воде неки спорови због имовине тих банака, јер те банке нису морале бити ликвидиране, зато што су те банке имале и средства и имовину и могле су нормално да наставе са радом.
Е, тада су нама Динкић и Лабус у Србију довели стране банке, које су, ево већ двадесет година на грбачи нашег народа, зато што се понашају зеленашки. Ниједна од тих банака у Србији не послује на начин како послује у својим матичним земљама. У Србији су камате дупло веће него што су њихове камате у њиховим матичним земљама, и поред тих, тако великих камата, те банке народу, грађанима, привреди, корисницима њихових услуга наплаћују све могуће и немогуће, и постојеће и непостојеће услуге. Сви смо корисници тих банкарских услуга, сви имамо текуће, односно сад се то зове жиро-рачуне. Сви добро знате да се сваки час од банке добија, ако се прекорачи један дан, не знам, за недозвољени минус банка одмах шаље обавештење, не зато што ви нећете уплатити тај минус или што нећете добити плату да се то покрије, него зато што та опомена вас кошта 200, 300 динара, зависи како у којој банци. Банке потпуно неоправдано зарачунавају одржавање текућих рачуна, што је просто неразумљиво. Нормално је да из камате банка подмирује све своје обавезе и према запосленима и према пословном простору и према држави, дакле, све своје обавезе узима из камате, јер не може и нигде у свету није то као код нас, да је камата чист профит банке и да је једино банка у добитку и да једино банка зарађује у односу са народом, у односу са привредом. Банка треба да зарађује, није спорно, али не на овај начин како се то код нас сада дешава.
Шта се десило? Један број грађана, односно велики број грађана је показивао незадовољство и неко је координисао то незадовољство, да ли је то нека група адвоката, на крају није ни важно. Адвокати су свакако ту видели и добар посао за себе, знате, на тим тужбама, кад је у питању велики број људи, они свакако добро пролазе само због тих судских трошкова. Али добро, то је њихов посао, не улазимо сад у то, него се ради о томе да је, 2018. године мислим да је било, Врховни касациони суд заузео став да банке не могу наплаћивати те трошкове, поготово не трошак одржавања текућег рачуна и почеле су у том смислу и да се доносе пресуде.
Наравно, банкама је то засметало и коме ће се обратити него онима који су их инсталирали у Србију, а то су те западне амбасаде, америчка, британска. Онда су се они умешали у рад чак и Врховног касационог суда и ничим изазвани, односно без икаквог новог аргумента, без икаквог новог доказа, апсолутно без правног основа, Врховни касациони суд је променио сопствену одлуку из 2018. године. Судске одлуке могу да се мењају, али за то мора постојати правни основ. Морали су да кажу – Мењамо став из 2018. године из тог и тог разлога, аргумент је тај и тај. Тога нема. Једноставно, променили су свој став и сад постоји огроман број људи, на стотине хиљада се рачуна, можда и више, људи који су се упустили у те спорове са банком.
Нису још увек добили пресуде после ове одлуке од пре два-три месеца, кад се то десило да је Врховни касациони суд променио свој став. Сви ти људи који су тужили банке мораће да плате судске трошкове, мораће да плате велике судске таксе и платиће више од онога што би добили да су добили спор са банком. То је нешто што је апсолутно недопустиво. То је пљачка народа.
Нама из Српске радикалне странке, осим што смо замерили и банкама, и судовима, је неразумљиво да гувернер Народне банке, Јоргованка Табаковић, нигде ни „А” не каже на ову тему. Народна банка је та која мора имати комуникацију са пословним банкама. Народна банка је та која мора штитити интересе грађана у односу на пословне банке. Пословне банке могу да послују под условима које им понуди Народна банка, у складу са нашим законом. Коме се допада, нека ради тако, коме се не допада – хвала, довиђења, не мора ни да остане у Србији. Ионако су дошли са свих страна и постали су прави зеленаши над нашим народом.
Нас не чуди претерано такав став Јоргованке Табаковић, зато што, ево подсећамо јавност на хвалоспеве које је она говорила о Шошкићу, претходном гувернеру, а тек колико је дизала у звезде Млађана Динкића, надам се да то медији и јавност нису заборавили. Она је показала сада заправо, и не само сада, да она стоји на страни пословних банака, а на штету интереса народа и тако се понаша откад је постала гувернер и такав је став Народне банке.
Ми српски радикали позивамо гувернера Народне банке да изнесе свој став о овом актуелном спору између пословних комерцијалних банака и великог броја, на стотине хиљада људи који имају спор са банкама. Нека изнесе став, онакав какав има, а тај став би свакако требало да проследи и Врховном касационом суду и да се овај проблем реши, не тако што ћемо се бавити тиме колико је адвоката штрајковало или колико није и што се заправо на тај начин скреће тема са правог проблема. Прави проблем су људи који ће упасти у ненормално високе трошкове због непримерене, ненормалне, незаконите, неосноване одлуке Врховног касационог суда да заштити интересе пословних банака и сада сви ти људи морају да плаћају судске таксе и трошкове за спорове које су морали добити, сасвим извесно, на основу ове одлуке, става заправо, Врховног касационог суда из 2018. године. Многи људи су се, управо знајући за тај став, упустили у такве судске спорове. Да није било тог става, вероватно већина не би ни улазила у судски спор, јер ем плаћа банци месечно те непотребне и незаконите трошкове, па где би се још упустили и у овако нешто.
Народ је преварен и тражимо од Народне банке и од гувернера Народне банке да изнесе свој став о томе.
Хвала вам. Ако имате питања, изволите.
Новинар Србин инфо, Градимир Потић: С обзиром да сте правник, питао бих вас да ли сте икад чули за овако неки случај да 18 од 22 људи у Врховном касационом суду, који су имали и сами безброј пресуда против банака у корист грађана, ова једна жена судија има преко 150 пресуда са образложењима да се не може наплаћивати ништа или наплаћивати нешто ни из чега, да сви заједно у једном дану тако промене?
Вјерица Радета: То јесте скандал и на почетку ове конференције сам зато и рекла да је стање у правосуђу никад горе. Врховни касациони суд, највећи број судија Врховног касационог суда, који треба да буде за све нас нешто што не може да се доводи у питање, је довео у питање свој кредибилитет зато што су, под утицајем странаца, страних амбасада, стали у заштиту пословних банака. И добро вам је питање. Заиста, питам се и ја као правник какво ће бити образложење те судије која је написала толико пресуда и образложила да се усваја захтев тог и тог тужиоца да се налаже тој и тој банци да врати тај новац са образложењем да банка не може наплаћивати ништа осим уговорене камате, јер ви било коју банкарску услугу ако узимате, да ли је у питању кредит, да ли је уплаћивање ваше зараде на текући рачун, да ли дозвољени минус, чекови, шта год, ви потписујете са банком уговор и ви сте са потписивањем уговора потписали и ту камату, а ово друго – једноставно нема правног основа за то. Сад се питамо, заиста, шта ће бити образложење те исте судије, како ће моћи она ставити своје име и свој потпис испод образложења које мора бити дијаметрално различито од овог за које је гласала, које је поштовала и на основу којег је доносила одлуке. Заиста, њихов кредибилитет је озбиљно уздрман, али је то озбиљан проблем и озбиљан ударац за целокупно правосуђе.
Ако је такво стање у Врховном касационом суду, ако председник Вишег суда, тај Александар Степановић, изађе на ове плаћеничке медије и каже – Да, ја идем сваки дан у америчку амбасаду, ја сам поносан на то, сад ја вас питам – шта ће било који судија, шта ће било који тужилац у америчкој, британској, било чијој амбасади? Шта они имају да комуницирају са амбасадама, са амбасадорима? То је посао људи из политике, људи из власти. Правосуђе јесте једна грана власти, али та грана власти нема никакву комуникацију, нити може, нити треба имати са странцима. Странци су нам се у све умешали и све више се таквих ствари појављује у јавности и понављам оно што рекох на почетку, озбиљан проблем је што медији такве ствари заташкавају и што, и ако дође у јавност таква нека тема, брже-боље јој медији нађу неки параван, па се онда у оквиру тога расправља о нечем другом, као што је сад, понављам, штрајк адвоката, који је у овом целом проблему потпуно периферан, а нама се представља као суштински проблем, а није.
Градимир Потић: Који је правни лек да се изађе из ове ситуације?
Вјерица Радета: Правни лек је да се огласи најпре Народна банка, гувернер Народне банке, са ставом у складу са законом. Дакле, не тражимо никакав политички став. Зна се под којим условима су банке дошле и банке имају одређене уговоре са Народном банком. Мора се срести гувернер са тим директорима и власницима тих банака које послују у Србији и мора им се предочити какво је наше законодавство и у складу с тим морају да послују. Ми данас имамо само једну једину државну банку, то је Поштанска штедионица. То је и економски катастрофално, и политички, и како год хоћете. И уместо да се Народна банка бави тим на тај начин, па да лепо, Народна банка кад постави услове, они се морају поштовати, па ко хоће да ради под тим условима – изволите, останите, ко неће...
Па чекајте, какав је проблем, ако неко неће да послује у складу са вашим законима, да му се ви захвалите на сарадњи. Није проблем, него напротив, то је потребно. Дакле, Народна банка мора да се изјасни, да изнесе став који ће бити обавезујући за пословне банке и Уставни суд Републике Србије мора да се умеша, да прогласи неуставном ову другу одлуку, односно став Врховног касационог суда који је у супротности са ставом истог тог Врховног касационог суда. Та папазјанија једино тако може да се заврши. Могу неке судије и мимо тога да одлучују на основу става из 2018. године, али онда се доводи у питање шта ће бити са том првостепеном пресудом, да ли ће у истом смислу пресуђивати и другостепени суд и опет ће се направити проблем који ће за овај народ, који је ушао у те судске поступке, трајати годинама, банке ће и даље да им узимају ово што су им и до сада узимале и свима нама што узимају. Понављам, банке треба да зарађују од камата, а у оквиру камата, које су код нас и иначе енормно високе, морају да све своје трошкове покрију из тих камата.
Градимир Потић: Како оцењујете овај спор банака? Мени се чини да је скандалозан. Они позивају људе да одустану од тужби и да повуку своје тужбе.
Вјерица Радета: Они немају право на тако нешто. Они морају сваком судском позиву да се одазову. Шта су они, која су то они организација да они организују некакав јавни позив и тако даље? Дакле, сваки човек је ушао у неки однос са банком, уговорни однос, добровољно. Дошло се до тога да се испоставило да су банке радиле незаконито. Свако има право да тражи да му се врати неоправдано узети новац. Банка мора да се одазове, њен представник, позиву суда и да се пред судом договара, односно да може пред судом да предложи свакој конкретној странци да одустане, али банке да воде кампању немају право, не смеју то да раде. Понављам, кључ је да се најхитније о свему томе огласи гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић, јер је то посао и надлежност Народне банке Србије.
Градимир Потић: Хвала вам.
Вјерица Радета: Молим.
Ако немате више питања, хвала што сте дошли.
https://www.youtube.com/watch?v=T8Pvg98X3CM
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР