Вјерица Радета: Даме и господо новинари, данима се већ у Србији ишчекује 15. март као неки „дан де”, који је требало ваљда коначно да ослободи Србију насилних и незаконитих блокада. Тако је најављивано. Додуше, они који подржавају ове блокадере нису то називали ни насилним, ни незаконитим блокадама, али свакако су најављивали да подржавају, ови који подржавају студенте блокадере. Ту су прогласовци, (прогласовци су најављивали тај „дан де”) плаћенички антисрпски оријентисани професори, наивни родитељи који су поверовали да ће им деца добити високе оцене иако не иду у школу, заправо зато што не иду на наставу, плаћенички медији и, наравно, проевропски опозициони лидери које студенти нису хтели у својим првим редовима. У суботу ће они сви, видећете, бити скупа и тако, заправо, обелоданити народу оно што су покушавали да сакрију, да су они све ово радили у консултацијама са истим налогодавцима из Хрватске, из Велике Британије и осталих наших непријатеља, по принципу обојене револуције. Ми то причамо већ више месеци, а, ево, за који дан увериће се цела Србија. Заправо, велика већина Србије и данас у то верује.
Они су најављивали велики протест студената који ће доћи из целе Србије у Београд, у суботу. То је требало да буде завршетак тих студентских протеста, тако су и најављивали, с обзиром да им је испуњен и последњи, тај четврти захтев, кроз доношење измена и допуна Закона о високом образовању.
Међутим, синоћ чујемо у овим прозападним плаћеничким медијима, појављује се нешто ново. Кажу они – 15. март није финале (цитирала сам их), већ само доказ да се Србија подигла на ноге и да хоће промене. Видећемо шта то значи. Да ли ће они наставити да шетају у суботу, да ли ће шетати до судњег дана, да ли ће негде правити неку паузу, то, заиста, у овом моменту ми не знамо, али претпостављамо да службе безбедности знају, јер ако не знају, онда нам се не пише добро.
У међувремену слушали смо о разним променама, говорим о ова претходна четири месеца, од комунистичких пленума, преко љотићевских зборова, па преко прелазне владе и сад коначно владе кабинета друштвеног поверења. То су сад прогласовци смислили да би то, као, привукло народ да се бира кабинет друштвеног поверења. Наравно, да они буду у том кабинету.
Ових дана су интересантни и ови догађаји који се односе на нападе на студенте који хоће да студирају, студенте који се окупљају у Пионирском парку. Шта ми то сад слушамо у тим медијима? Просто нешто што здрав разум и здрав мозак не може сам себи да објасни. Ови који хоће да студирају и који су, иначе, у огромној већини, они сметају. Може да протестује онај коме се не студира, не може онај ко хоће да студира. Сви могу да помажу и подржавају оне који неће да студирају, нико не сме да подржава и да помаже ове који хоће да студирају. Просто су обрнули игрицу. Наравно, ни тамо где су ови блокадери нису само студенти, има људи и различите старосне доби и образовног нивоа и тако даље. Тамо може да се нађе човек од седамдесетак година и они га интервјуишу – А што сте дошли? А ви ове подржавате, лепо од вас. А у Пионирском парку се појави, рецимо, човек од педесетак година, одмах трче да га питају да ли он то глуми студента. Просто не можете да верујете колико је све изокренуто и то у добром делу јавности.
Не смемо ми да се заваравамо, биће њих у суботу доста. То је утицај на масе оволико колико је трајао и кроз ова мала окупљања по свим местима, кроз, иначе, незадовољство људи. Људи су из разних разлога незадовољни. Неко ће се посвађати са женом па ће да изађе из куће, отићи на блокаду студената. Неко има неки проблем, нема да плати рату за кредит, па је незадовољан, исфрустриран, такође ће изаћи. Нису они сви на њиховој страни, али да ће бити доста тог народа, биће. Зато је много важно да се искористе и ова два дана колико су нам остала и медијски, пре свега, да се тиме бавимо и да и по комшилуку и по народу и тако даље, где год можете, о томе разговарате. Просто, кад се људима неке ствари објасне, онда се то стварно другачије и доживљава.
Видите колико у том Пионирском парку, ови медији, ти прозападни, плаћенички, вређају одличне студенте. Невероватно је, називају их „ћацијима”, јер они су ваљда неписмени. Ови су ђаци, они су ћаци, шта год то значило.
Онда, рецимо, неко ко их посебно свакодневно напада је „Данас”. „Данас” новине, плаћеничке, које излазе у можда хиљаду и нешто примерака, не могу никако да се издржавају од тога што продају, али главни и одговорни уредник „Данаса”, који напада, и данас има колумну за „ћација”, како назива Милоша Павловића. Он, тај главни и одговорни уредник „Данаса”, нешто је студирао на Факултету драмских уметности, пробао човек, није ишло, одустао, добро.
Затим редакција „Времена”, сећате се „Времена” од почетка излажења, до дана данашњег, антисрпске проусташке новине. Њихови новинари су организовали некакву школу новинарства и, ето, ту школу новинарства је тај Дража Петровић завршио. Он данас себи дозвољава да на најбезобразнији начин вређа студенте са одличним просеком, јер, боже мој, они нису паметни као он, нису пробали све то што је он пробао.
Посебно им смета студент Милош Павловић. То је онај момак, студент медицине, који се први осмелио и појавио у јавности, који је био ђак генерације у основној школи, па у средњој школи и до сада најбољи студент у својој генерацији са просеком 10,00. Али, верујте, не смета њима Милош Павловић због тих својих резултата. Он њима смета зато што је из Републике Српске, што државу Србију доживљава као своју отаџбину, што и јесте тачно и што им сваки пут, кад се појави, ставља до знања и подсећа их да нема тог пленума који може изгласати било какво раздвајање Републике Србије и Републике Српске. То је та њихова мука.
Што се тиче плаћеничких медија и њихових гостију ових дана, цео дан данас, поготово јуче, траже нешто што је невероватно. Траже да држава изврши безбедносне провере за све учеснике протеста који су на страни студената који желе да студирају. Дакле, сви ови који су окупљени и који ће се још окупљати у Пионирском парку, за све њих да се изврше безбедносне провере, а они који су блокадери, који слободно шетају куд год хоће, они су ваљда богом дани, они су нека виша раса, њима се верује на реч и њих нико не треба проверавати. Ја кажем да они који пропагирају овако нешто, да пропагирају фашисоидне ставове. Никако другачије то не може да се тумачи.
Нама у Српској радикалној странци безбедност народа и државе је, као и увек, на првом месту и надамо се и очекујемо од државних органа да буду апсолутно спремни да се суоче са свим потенцијалним изазовима које у суботу можемо да очекујемо а, нажалост, биће их сигурно. Дај боже да не буде, али биће их. Сви ти наши надлежни органи морају бити спремни да сачувају сваки живот. Не сме се десити да падне српска крв. Покушаће и то, намештаће и такве ствари. Дакле, сваки живот мора бити сачуван и све државне институције морају бити сачуване. Не сме се дозволити да било каква руља, било који део, они који ће шетати, који ће се окупљати, да упадну у неку државну организацију. Ко покуша, ко крене насилу, полиција мора да реагује и воденим топовима и сузавцима и коњицом и свим што им стоји на располагању. Нема више циле-миле и нема више играња са оваквим стварима.
Не смемо, како је наговештено, да дозволимо да 28. марта, када је Вучић најавио велики скуп у Београду, да се тада боримо да евентуално вратимо украдену државу од оних који су спремни то да ураде 15. марта, већ морамо све да урадимо да до тога у суботу не дође.
Председник Републике Србије је рекао да ће државни органи сачувати Србију. Рекао је да ће бити ухапшен свако ко буде кршио закон и да ће се народ уверити да има државотворну власт. Свака част, подржавамо у потпуности.
Ми српски радикали као државотворна, ванпарламентарна опозиција подржавамо реченицу Александра Вучића, а та реченица је: „Србија ће у суботу да одсвира крај”. Ми додајемо – Ако не буде тако, онда ће они одсвирати крај Србији.
Ако имате питања, изволите. Ако немате, хвала што сте били.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР