Конференција за новинаре Српске радикалне странке, 21. новембар 2019. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, наши државни функционери показали су поприличну дозу аматеризма у својој реакцији на ову најновију такозвану шпијунску аферу. Тако се то не ради, тако се не реагује нигде у свету. Кад се и открије нека афера, онда се она прво истражи. Aко се прочула у јавности, онда једина изјава која се може дати, може бити садржана у две реченице – Надлежни органи спроводе истрагу. Кад се истрага заврши, бићете обавештени. Oвако се ствара извесна паника, гужва, гунгула, галама, прави се афера ни из чега заправо, ништа још нема. 

Како бих ја реаговао да се појави такав снимак – заменик руског војног аташеа размењује кесе са неким неидентификованим човеком. Неки кажу да је српски цивил, неки да је српски официр, а нико, заправо, још не зна. Не зна се званично његово име и презиме. Снимљено је да овај после броји новац из неке коверте. Отприлике видело се, ако су у питању еври, да су то новчанице од по сто евра. Ја бих оне љубичанствене лако препознао. Нису биле, него су биле ове зеленожуте, а било их је десетак, значи отприлике је цели износ 1.000 евра. Шта се то плаћа са 1.000 евра? Ја бих прво помислио да неко купује вагон мекиња да храни зимус краве. Биће хладна сибирска зима, треба их обезбедити. Вагон мекиња. Ако је кило мекиња 10 центи, вагон је 1.000 евра. Је ли тако? Слаже се. 

Али, кључно је питање ко је то могао да сними ако није наша контраобавештајна служба. То је много већи проблем. Тај који је снимао има јаче ресурсе, бољу организацију, бољу мрежу, боље је технички опремљен. Како је он сазнао да ће до састанка доћи баш ту и ту, како је на време све припремио и тако даље. И ја бих се тиме заокупио, да прво откријем ко је то снимио, па ко је то пустио. Изгледа неки Бугарин који већ пушта такве ствари, нападајући руске службе и делујући за рачун НАТО пакта. Видесмо и Јелена Милић колико је срећна и пресрећна што је нека антируска афера проваљена и сад она као брине о држави, јер нас угрожава малтене Русија. 

Русија нас не угрожава. Ако је и заиста то руски обавештајац, Русија је велика сила, она мора имати обавештајну службу и у пријатељским и у непријатељским државама. Та служба има одређене циљеве, она прикупља информације, а и супротставља се делатности конкурентских служби. Па, ви знате да код нас делују и  немачка, као најјача, па америчка, британска, француска, чак и кинеска и многе друге обавештајне службе, чак обавештајне службе суседних земаља. Кажу да веома развијену мрежу има хрватска служба, па још нико никога открио није. Ја се онда упитам шта ради наша контраобавештајна служба. Или се само спорадично откривају резултати њеног рада? А ово није резултат њеног рада, јер сви државни функционери негирају да је то наша служба открила. Сви кажу да су то видели на интернету, тамо на неком порталу. И, то је онда проваљено у „Блицу”, у јучерашњем броју. Је ли тако? И онда се сви узјогунили. А шта је требало урадити? Требало је прво истражити, сакупити све чињенице, саслушати српског држављанина који је евентуално у то умешан. Ако је војно лице, нека казна га следује, не претерано тешка, јер није одао никакву војну тајну. Која то војна тајна може Русима да се ода!? Па све најскупоценије оружје које имамо добили смо од њих или смо га купили под повољним условима или на поклон. Има толико њихових стручњака који су обучавали наше официре да рукују с тим оружјем. Мислите ли да за Американце има неких тајни овде!? Нема. Откад су досманлије дошле на власт, овде више не постоје војне тајне, осим по потреби да се прави неки политички спектакл. Кад је Ђинђић добио налог споља да уклони два генерала из своје владе, онда је једном генералу монтирао љубавну аферу, љубавно-сексуалну, а другом шпијунску и тако их најурио. 

Требало је, дакле, то све сагледати, па ако је заиста обавештајац прекорачио неке мере дозвољеног, лепо дискретно упутити демарш руској влади и наставити са нормалном сарадњом, са пријатељским односима. 

Ово је ризично јер доводи у питање односе са Русијом. Ево, чули смо јутрос званични, ваљда, портпарол Кремља је саопштио да ово неће реметити српско-руске односе. Ја се надам да је тако. Али, не смемо се више с тим стварима играти, увек треба на тас ставити шта је више, а шта је мање вредно, па добро одвагати. 

Ми у Генералштабу имамо седиште НАТО шпијунаже. Тамо је канцеларија НАТО пакта одвајкада, 15 година има ваљда. Колико има година? Имамо по разним министарствима америчке шпијуне. Говорио сам данас у Скупштини Србије, прозвао и Зорану Михајловић и Расима Љајића. Нису једини. И, кад нешто поверљиво расправљају у врху власти, онда се сакрију од њих, онда то у кулоарима раде. Они одавно нису у поседу ниједне државне тајне, јер државни врх зна ко су и какви су.

 То сам, ево, хтео сад мало опширније да кажем за јавност, а већ сам на сличан начин говорио постављајући питање председнику Републике и председнику Владе Србије. 

Изволите, ако ви имате неко питање? 

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Извините. 

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Немам ја информације. Ја постављам питање ако није наша служба. Сви медији који су о томе писали кажу да није наша, неки кажу директно да је америчка, а неки кажу западна. Па, та служба је много већа опасност од овог руског официра који на паркингу размењује најлон кесе. Није у најлон кесама систем С-400. Шта може да размени у најлон кесама, људи!? Које су то шпијунске информације до којих је Русима стало, а које већ не знају!? И које би то могле бити шпијунске информације које не знају Американци!? Нема их. Ето, то је то. 

Ја сам данас изразио бојазан да је ово заправо почетак америчке антируске кампање, која је најављивана већ месецима, да је циљ да се поремете односи Србије са Русијом, да се Русија отера са Балкана, како су они најавили. Ми не смемо олакшавати ту њихову кампању, морамо јој се супротстављати и ја јој се, ево, супротстављам.

 А, ако је ово сад почетак акције против русофила у српском народу, можда следи отварање новог Голог отока, обрачун са информбировцима. Ево, ја сам први, рекао сам. Ако буду изоловали проруске елементе у Србији, ја се јављам први. Нема у Србији ниједан већи русофил од мене. За мене је Србија отаџбина, а Русија мајка. Као што сам спреман у сваком моменту да погинем за Србију, тако сам спреман да погинем и за Русију и ту да будемо начисто. Ми нисмо за неутралност, ми смо за војни савез са Русијом, ми смо за улазак у ОДКБ, ми смо за облике конфедералног, федералног повезивања са Русијом. Не за оно што је глупи Томислав Николић говорио да будемо руска губернија. Он јадан није знао кад је рекао – Нажалост, нисмо руска губернија. 

Руска губернија је управна област, а ми нећемо да губимо наш државни субјективитет и нашу нацију да доводимо у питање. Али, хоћемо у облике интеграције какве познаје модерни свет. Ево, Европска унија већ поприма елементе федерације. То ће попримити и савез Русије и Белорусије и осталих пријатељских земаља. Ми смо за то, ми смо за то да тамо збијамо редове, али да сачувамо државни индивидуалитет. У време Совјетског савеза и Украјина и Белорусија су од почетка биле чланице Уједињених нација, од кад су формиране Уједињене нације, дакле, чувале су неки свој субјективитет. Ми не желимо да губимо ни државни субјективитет, ни чланство у Уједињеним нацијама, ни било шта друго, али желимо чврст савез који може ићи до интеграције наших војски, да имамо јединствену војску, с тим што би српске јединице имале на левом рукаву српску заставу, српски грб и писало би Република Србија, као што имају јединице НАТО пакта. НАТО има јединствену униформу, а државе чланице имају опет ознаку за војнике из сваке чланице. 

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Па не знам, да вам искрено кажем. Ја сам у тренутку помислио да је то можда начин да се скине с дневног реда ова већ постојећа афера око „Крушика”, али немам никаквих доказа да је заиста тако и не могу баш да то тврдим. Како је кренула ова кампања, ово је нешто много јаче ипак. Зато на време желим да реагујем и да се супротставим тој кампањи. Могуће је и да се нешто друго покрива с тим, јер ово заиста, што би народ рекао, никуд не води. Чак и да се утврди, јесте, продао је тај и тај документ за толико и толико пара, ситно је то, то се на нивоу демарша између влада решава, ако нам је циљ да сачувамо пријатељске односе, а то се увек дешава међу државама, само се не даје у јавност. Откријемо неког обавештајца из пријатељске земље и кажемо – Ево, откривен си, хајде, врати се, па нек пошаљу другог – отприлике се то тако каже, а не на сва звона да се удара. 

Изволите. 

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Ако можете мало ближе, извините. 

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Пазите, ја желим прво да се утврди основна чињеница да ли је заиста „Крушик” приватним фирмама продавао оружје јефтиније него што га продаје СДПР-у, то је за мене кључна ствар. Ја не постављам питање коме је оружје продавано. Продавао бих га ја било коме ко има паре да одмах плати и нећу да улазим сад у те политичке намештаљке, што неке странке раде, па кажу – Алкаиди испоручивано. Нема Алкаиде у Јемену, има проиранска алијанса која се побунила против тог ненародног режима који је под заштитом Саудијске Арабије. Никад нисам чуо да је Алкаида на делу у Јемену. А сад неко каже – давали смо Алкаиди, није тачно. То би Американци одавно знали и због тога бисмо тешко страдали да смо Алкаиди продавали оружје. Американци су створили ту исту Алкаиду кад им је трабала да се супротставе Русима у Авганистану. 

Дакле, за мене је важно да ли су оштећени државни интереси. Они су оштећени ако је оштећено предузеће „Крушик”, предузеће из наменске производње, тако што је наговорено или натерано да продаје испод цене коштања или испод тржишне цене своје производе. Отприлике, тржишна цена је она по којој они дају СДПР-у. Тржишна цена обухвата цену коштања и просечни профит, а онда СДПР је могао да то прода и и по вишеструко већим ценама. Важно је да фабрика наменске није оштећена и онда би радници требало да имају велике плате. Она је била тешко бомбардована у току рата, али већ 2000. године смо већ много улагали у њену обнову. То је добра, афирмисана фабрика, као и друге фабрике из наше наменске производње. Нема никакве сумње. Оно што производимо тражено је на светском тржишту. Наше се оружје цени. Наш калашњиков био је увек на већој цени у односу на калашњиков из Источне Немачке, Мађарске, Пољске и које год су га још источноевропске земље производиле, осим Русије, осим Совјетског Савеза. Наш калашњиков је био по квалитету вредан совјетском оригиналу и то се знало. 

Имате ли још питања? 

Новинар: ...

Проф. др Војислав Шешељ: Па, сви морају да буду кажњени. Ако је крив министар, крив је, мора бити кажњен, ако је његов отац ту трговао интересом, мора бити кажњен. Знате, поставља се питање ако није ни сувласник фирме и ако није запослен у фирми, по ком је онда основу ишао тамо са делегацијом те приватне фирме – онда је то трговина утицајем. Е сад, ако је све у нивоу закона, није проблем. Знате, ако ја некога познајем, па хајде, успоставићу контакт неком другом ко не познаје, на пример неког директора предузећа да се набави нека роба, а под условом да не утичем да он добије повољнији положај од других, од својих конкурената. Значи, роба мора имати цену за све исту. Та цена мора бити увек на нивоу цене по којој се продаје СДПР-у или већа од те цене. Дозвољено је да „Крушик” прода приватним фирмама по већој цени. Ако је некад затребало и са војног складишта да се узме део наоружања да се хитно прода да се добије добра зарада, па се то надокнади за два-три месеца производње, не бих ја ни од тога бежао. А „Крушик” је оштећен ако је морао да даје по цени нижој од оне по којој оружје даје СДПР-у. Дакле, то је толико кристално јасно, ни по бабу ни по стричевима. Не интересује ме ко је све умешан, ко год је умешан – био министар, био министров отац, био овај, био онај, свако мора да одговара. Уосталом, ви видите да ја ниједног министра нисам штедео, кад год бих нешто сазнао, а ја одмах за говорницу. 

Имате ли још питања? Ако немате, хвала вам. 

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР