Вјерица Радета: Даме и господо новинари, сви смо сведоци свакодневних напада на Србију, пре свега због Косова и Метохије, због Републике Српске, због тежње западних сила да нас заваде са Русијом и Кином. Ти притисци долазе са различитих страна. Власт такође о томе често говори, посебно председник републике. Ми мислимо да је добро све дотле док председник републике изричито наглашава да му не пада на памет да потпише независност лажне државе Косово, док тврди да ће чувати Републику Српску и да нас нико не може завадити са братским државама Русијом и Кином. За такве ставове, свакако, има подршку Српске радикалне странке.
Међутим, постоји нешто што се дешава у Србији, што је проблем на који, чини се, једино указују српски радикали, а поготово власт уопште не реагује на такве ствари. Коначно надлежни државни органи треба да се позабаве тим проблемом. Ради се о деловању неких антисрпских невладиних организација, које постају све агресивније, које све више показују да су они, заправо, инсталирани у Србији од стране тих западних сила и да они у Србији покушавају да роваре и да раде оно за шта су плаћени и за шта су, заправо, овде и инструисани. У томе се највише истиче Иницијатива младих за људска права. Подсећамо на неке њихове квази манифестације: на организовање фестивала „Мирдита”, на изложбу „Душа Сребренице”, на фестивал „Крокодил” који промовише лажну државу Косово, на некакав семинар за наставнике Историје, где су учили како да наставници Историје користе архиву Хашког трибунала, како би креирали нови наставни материјал за нову историју.
Ми смо сваки пут реаговали на најаве ових догађаја, издавали смо редовно саопштења, неколико пута смо организовали протесте. Ми једини у Србији пет година носимо на јавном месту беџ „У Сребреници није било геноцида”. Тражили смо да се као кривично дело инкриминише јавно пропагирање геноцида и да свако ко то чини мора добити затворску казну. Издали смо Шешељево епохално научно дело у три тома на преко 3.000 страна, где је он први у свету доказао да у Сребреници није било геноцида. Подсећамо и да смо у народној скупштини тражили оснивање института за проучавање хашких пресуда, да смо инсистирали да уџбенике издаје Завод за издавање уџбеника, поготово уџбенике Историје и Српског језика. Да је власт реаговала на све ово на начин како смо ми српски радикали то захтевали, онда не бисмо имали проблеме које имамо данас и ово вршљање невладиних организација по Србији у њиховом потпуном антидржавном, антиуставном и антисрпском деловању.
Што се тиче нас српских радикала, ми заиста дајемо свој допринос колико је год то могуће, с обзиром да смо странка у опозицији, тренутно чак ванпарламентарна. Али, и поред тога, држава мора да уради свој посао, државни органи морају да реагују у складу са законом, наравно, и у складу са српским националним интересима.
Најновије деловање Иницијативе младих за људска права се дешава ових дана. Они су упутили јавни позив за некакав, како су они назвали, тренинг, под насловом „Пракса сећања на геноцид у Сребреници”. Они ту иницијативу спроводе у сарадњи са неким немачким форумом ЗФД Србија, чије је седиште иначе у Келну. Затим, ту је укључено Независно друштво новинара Војводине. Све то раде уз подршку Меморијалног центра Поточари. Тај јавни позив је заправо упућен младим људима, тако пише у том јавном позиву, младим активистима, младим новинарима из Србије. Тај семинар организују у периоду од 23. до 30. септембра. Циљ семинара је, како је тамо написано, да учесницима пружи кључне информације о транзиционој правди и извештавању о ратним злочинима, са посебним фокусом на геноцид у Сребреници.
Дакле, они упорно покушавају да протуре ту тезу да се у Сребреници десио геноцид, што, наравно, није истина. Они окупљају младе људе, од 18 до 30 година и они ће, како кажу, утврђивати те чињенице о геноциду у Сребреници, ни мање ни више него у Поточарима. Водиће те наше младе људе у Поточаре да обилазе мезарје, да обилазе тај неки музеј и да тамо слушају лажи о томе да се у Сребреници десио геноцид, што се није десило.
Ово антисрпско и антидржавно деловање заиста више не може да се толерише и мора да се заустави, а то може да уради само држава, односно надлежни државни органи. Наша конференција је заправо позив Српске радикалне странке надлежним органима да најхитније предузму одговарајуће мере, да се у Србији заустави ширење пропаганде да се у Сребреници десио геноцид, да се у Србији заустави пропаганда о томе да је Косово заправо држава, што наравно ни једно ни друго није тачно. Такође, да се у Србији заустави пропаганда о томе да Републику Српску треба ујединити са Босном и Херцеговином, да се у Србији зауставе те активности, пропаганда и кампања која се води о томе да Русија и Кина раде нешто лоше за Србију и за српски народ. Први корак који би морао да се уради јесте да се рад Иницијативе младих за људска права најхитније забрани. Заиста је више доста и превише је њиховог омаловажавања и српског народа и српског устава и српских националних интереса. Они су ти који се на сваком кораку позивају на неуставно признање лажне државе Косово. Они су ти који најгласније и видите на које све начине промовишу непостојећи геноцид у Сребреници. Све то раде под велом наводне заштите људских права.
То што се они крију и називају Иницијативом младих за људска права можда некога спречава да предузме неке мере да се не би негде разумело да Србија крши било чија људска права. Наравно, не би било никакво гажење људских права када би се коначно та Иницијатива младих за људска права ставила или у оквире деловања у оквиру Устава Републике Србије, или да се забрани њихово деловање. Ове њихове акције на које ми српски радикали сваки пут указујемо свакако могу да се зауставе. За то увек постоји законски основ. Та њихова окупљања, као и сва окупљања, не одобрава министарство унутрашњих послова надлежне станице полиције. Сваки пут постоје и те како озбиљни разлози, уставни разлози да се, када најаве „Мирдиту”, кад најаве те тренинге, када најаве те изложбе које су антисрпске и антиуставне, министарство унутрашњих послова треба да их обавести да немају сагласност за таква окупљања.
Ми још једанпут позивамо надлежне органе да, поред онога што се, по нашем мишљењу, председник републике доста успешно бори са тим притисцима са стране, остали надлежни органи у Србији почну да раде свој посао и да почну те притиске да гуше у самој држави Србији. Не треба нама та пропаганда да се шири овде, имамо медије који су плаћенички, телевизије, новине, који отворено говоре о томе да је у Сребреници био геноцид и њима не фали длака с главе. С друге стране, имамо непријатељске режиме неких држава који у својим земљама кажњавају и траже одговорност свакога ко каже да у Сребреници није било геноцида. Не видимо ниједан разлог зашто Србија коначно не каже – У држави Србији јавно нико више не сме пропагирати лаж да се у Сребреници десио геноцид; ко год то каже, ићи ће у затвор. Да би се то спровело и да би се то заиста тако урадило, мора се прихватити иницијатива Српске радикалне странке, која и дан-данас стоји у Народној скупштини Републике Србије, да се измени Кривични законик и да се на тај начин то реши, да се у Кривичном законику свакако нађе место и за ово неуставно и антисрпско деловање тих невладиних организација, које се, понављам, крију иза некаквих демократских, људских и не знам каквих права. Немају они никакве везе са људским правима. Они су инсталирани, добијају новац са Запада да трују овде народ, да заводе младе људе, да тим младим људима вероватно дају и неки динар као стимуланс да би им променили мишљење. Крајње је време да се тако штеточинско деловање тих организација у држави Србији прекине.
Хвала вам.
Ако имате ви неко питање, изволите.
Новинар „Србин инфо” Градимир Потић: Да ли се код таквих организација и конкретно код ове организације ради директно о страном утицају из Келна, да ли немачком, британском, америчком, или има ту такозваних локалних прстију регионалних земаља?
Вјерица Радета: Наравно да има. Седиште тог ЗФД форума јесте у Келну, али они овде имају тај форум ЗФД Србија. С обзиром да овај посао раде уз помоћ Меморијалног центра Поточари, више је него јасно да су умешани и прсти и из Федерације, вероватно и из Црне Горе, из Хрватске. Да сад не улазимо уопште у те детаље ко све њих инструише, чињеница је да су они страни плаћеници, да раде против интереса државе и српских националних интереса и да то надлежни органи, у складу са законом, морају и треба да реше.
Градимир Потић: Какав је став Српске радикалне странке према предложеном будућем референдуму о промени устава?
Вјерица Радета: То је још увек у замагљеној фази, нема још званичних предлога, још увек није званично ни предложен текст тих измена. Ми немамо обичај да се изјашњавамо о нечему док не будемо имали прецизно предлог, па ћемо онда свакако о предлогу да се изјаснимо. Генерално, мислимо да устав није сликовница и да устав не треба мењати сваки час. Ако постоји опште мишљење да устав има одређених аномалија, онда треба да седне група стручњака, да све то прегледа, да се отвори озбиљна расправа о томе и да оно што буде већински став уђе у процедуру. То би на крају завршило и референдумом.
Апсолутно се противимо ономе што је до сад у овој фази било присутно, а то је да наша влада усваја неки текст који им доставља венецијанска комисија. Дакле, ми српски радикали смо апсолутно и искључиво против било каквог мешања у унутрашње политичке ствари државе Србије. Мислимо да имамо и стручњаке и довољно политичке воље да сваки проблем који постоји у Србији може да се договори, може да се реши. Наравно, добар део тога се решава на изборима и одлуком бирача о томе како ће даље да се ради у Србији. Венецијанска комисија никако не сме да буде предлагач измена текста устава. Чекамо коначне предлоге, па ћемо онда конкретно о сваком да се изјаснимо.
Градимир Потић: Хвала.
Вјерица Радета: Хвала вама.
Ако немате више питања, хвала вам што сте дошли.
https://www.youtube.com/watch?v=XtYRIWJajU4
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР