Милорад Мирчић:Прошло је скоро два месеца, а Србија још увек нема формирану нову владу. Поред тога што се не зна ко ће бити у саставу те владе, а непознаница је и ко ће бити мандатар, Србија и јавност Србије упознатису са политиком коју треба да води та нова влада. То нам је саопштио председник Александар Вучић тако што је рекао да је приоритет свих приоритета нове владе, а самим тим и власти у Србији, улазак Србије у Европску унију, евроинтеграције.
Без обзира што је то у супротности са расположењем већине грађана у Србији – све анкете, сва истраживања показују да је убедљива већина и даље против уласка Србије у Европску унију, а нарочито када се уз питање о уласку у Европску унију постави услов за улазак, дакле признавање Косова и Метохије – Александар Вучић је већ рекао да га не интересујекако је расположена већина у Србији, Србија мора бити чланица Европске уније, оглушујући се о то да су све израженији захтеви водећих земаља Европске уније, пре свега Немачке и Француске, да услов за улазак Србије у Европску унију буде признавање Косова и Метохије као независне државе.
Без обзира што последњих дана видимо какав је степен демократије у оквирима Европске уније, на регуларно одржане изборе у Белорусији Европска унија је изјавилада не признаје те изборе. За њих су избори неважећи зато што они тврде да је Лукашенко диктатор, да је човек који је већ 26 на челу Белорусије и да та диктатура не може да буде у Белорусији по тврдњама представника Европске уније, пре свега по ономе што је и сама Меркелова рекла. Са друге стране имамо пример да је 31 годину Мило Ђукановић на челу Црне Горе,што је очигледна диктатура. Мило Ђукановић хапси пола Црне Горе, ону половину грађана који се изјашњавају као Срби, оставља их без посла, па иде и корак даље, хапси и владику Српске православне цркве. То је за њих демократија и то није диктатор. Фактички, Европа на овај начин показује право лице – онај ко је патриота, онај ко се бори за своју државу, за свој народ, онај ко се окреће према Русији, ко је за сарадњу са Русијом, тај је диктатор, тај није демократа, тај не може да учествује у политичком животу; онај ко је издајник свог народа, онај који хапси сопствени народ, ко је за сарадњу са НАТО-ом, тај је демократа и њега Европска унија подржава. Просто за неверовати како и Србија реагује у оваквој ситуацији.
Србија даје свој допринос – званични представници Србије се не изјашњавају о свемуовоме што се дешава у Белорусији, а поготово се не оглашавају о великој срамоти и љаги која је нанесена Србији.
Срђа Поповић је држављанин Србије. Он је човек који организује демонстрације и протесте у Белорусији. Од раније је познато, као припадник покрета Отпора, да је званично проглашен за америчког шпијуна, јер је на листи коју финансира америчка обавештајна служба. Сећате се да су на тој листи били и Отпор и Цесид. Видите каква је судбина оних који су били челници те две организације. Марко Благојевић је челни човек Цесида, на челу канцеларије за управљање са неким инвестицијама или улагањима. То му је награда зато што је у 5. октобру одиграо своју улогу, зато што и даље служи верно и одано Цији, то му је сад награда. Можемо замислити, ако буде то критеријум, какву ће награду добити Срђа Поповић. Александар Вучић се до дана данашњег није огласио, није се огласио да каже какав је став Србије, званичне политике, по питању свега што се дешава у Белорусији. Оно што са сигурношћу знамо, а то нам је иста личност саопштила, председник државе, то је да ће се у наредном периоду новоизабрана влада борити за економску стабилност и развој Србије на тај начин што ће се и даље задуживати, дизати кредите код страних влада, узимати новац од страних банака и на тај начин развијати Србију и одржавати економску стабилност. Готово је невероватно да се са таквом идејом заноси први човек ове државе.
Србија је већ благо речено у дужничком ропству. Однос укупног дуга према бруто друштвеном производу је на процентима 60 посто. Имајући у виду да до краја године Србија мора да се задужи, ако овако настави мора да се задужи још најмање три милијарде – то је већ дужничко ропство. Оно што је забрињавајуће из тог дужничког ропства, Србија не може са оваквом економском политиком и оваквим начином размишљања да се извуче. Са таквим начином размишљања Србија са овом привредом, са економским потенцијалом којим располаже, не може у наредних, што би се рекло, стотину година да врати дугове, а камоли да стане на зелену грану, како би то народ рекао.
Оно што је веома битно,по мишљењу нас српских радикала и што са сигурношћу може да се тврди, Уставни суд Србије више не постоји. Не постоји у буквалном смислу речи. То је орган који је пратећи орган владајуће коалиције, односно актуелне власти, за њене потребе, за потребе Српске напредне странке и њених коалиционих партнера. Уставни суд је спреман све да уради, од Бриселског споразума, од када је Српска радикална странка уложила жалбу и приговор Уставном суду, па до дана данашњег када смо указали на све малверзације, све пропусте који су у вези са изборима који су се одржали у Србији. Уставни суд ћути или проглашава себе ненадлежним, или једноставно не смеју да се огласе, да штите закон и Устав ове државе.
Српска радикална странка као ванпарламентарна странка наставља своју политичку борбу, нећемо одустати. И даље ћемо бити права и искрена опозиција власти. Нећемо дозволити да се на овај начин Србија уништава. Нећемо дозволити да се проверени пријатељи српског народа, као што је Лукашенко, препуштају на милост и немилост у смислу да се у Србијићути, да се нико не оглашава. Српска радикална странка ће увек памтити све оно што је председник Белорусије учинио за Србију, за српски народ. Дуги низ година је био готово једини пријатељ, уз председника Руске Федерације, који је у сваком тренутку Србији помагао.
Изволите ако имате питање. Ако немате, хвала вам много.
https://www.youtube.com/watch?v=gJ9whggO9k0
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР