Конференција за новинаре, Александар Шешељ, 17. септембар 2020. године

Александар Шешељ: Даме и господо, ми српски радикали сматрамо да је положај радника у Србији изузетно незадовољавајући. Имајући у виду недавне преговоре репрезентативних синдиката у Србији и Министарства за рад и исходе тих преговора, сматрамо да је потребно да Влада Републике Србије усвоји једно од програмских начела Српске радикалне странке, а то је да минимална плата у Србији мора да буде једнака износу минималне потрошачке корпе по подацима Републичког завода за статистику. Плата радника у Србији није социјално давање, већ је то зарада, а мора се законом прописати и  тежити да минимална плата одговара ономе што је минимум износа потрошачке корпе у Србији. То је једна социјално одговорна мера коју Српска радикална странка већ годинама уназад предлаже, која би побољшала животни стандард свих грађана Србије.

 Влада Републике Србије већ више од десет година (то се није променило ни са променом власти у Србији) примењује принцип да се положај радника ставља у други план, а да је положај послодавца, пре свега страног инвеститора, приоритет.  Страним инвеститорима се у Србији исплаћују износи већи од 10.000 или 15.000 евра по сваком радном месту. Они добијају бесплатно земљиште, они добијају све могуће административне процедуре, односно дозволе бесплатно и на убрзан начин и на тај начин фактички  Влада Републике Србије финансира пословање страних инвеститора у нашој земљи. Дакле, једна од најсиромашнијих европских земаља финансира најбогатије светске компаније на тај начин, а ставља положај радника у други план.

Када бисмо сагледавали економске последице пандемије коронавируса, видећемо да ће се управо то одразити на положај радника који су запослени код тих такозваних страних инвеститора. Они ће понети највећи терет економске кризе која ће наступити у Србији. Да би се то предупредило, законом треба прописати да минимална плата одговара минималној потрошачкој корпи.

Ми треба да водимо рачуна о нашим радницима, а не пре свега о интересу странаца, односно страних послодаваца, јер уколико се држава  буде маћехински односила према сопственим грађанима, не можемо да очекујемо да они имају било какав повлашћени третман од неких људи који су дошли да послују у Србији како би остварили екстрапрофит.

Приоритет социјалне политике мора бити та мера. Та мера је нешто што је од највећег значаја и нужно је да се што пре уведе у Србији. Ми треба да престанемо да им дајемо износе субвенција мислећи да ћемо на тај начин побољшати нашу привреду, већ треба да се оријентишемо на сопствену производњу и на интересе грађана Србије, а не на интересе страних послодаваца. Ми нисмо против страних инвестиција. Стране инвестиције су свакако потребне и важне, али не на начин да Република Србија финансира пословање тих страних инвеститора, а да у сваком моменту, као што се показало у више наврата, чак и у скорије време, странци имају уцењивачки потенцијал над Владом Србије да могу да напусте наше тржиште када год желе, без икаквих ограничења, да оставе те раднике на улици, да своје погоне повуку из Србије, јер највећи део њих свакако у Србији није уложило ни један једини динар сопственог новца.

Даме и господо, прошло је скоро три месеца од одржавања парламентарних избора у Србији. За ова три месеца, иако имамо убедљиву победу једне изборне листе, која има више од две трећине народних посланика, ми немамо ни назнаке када ће бити формирана будућа влада. Ми не знамо ни ко ће ту владу да чини. У јавности се производи вештачка тензија како је све неизвесно о томе каква ће бити будућа влада Србије, иако  на претходним парламентарним изборима имамо победу  једне изборне листе  каква је незабележена у Србији.

Подсетићу вас да су недавно одржани избори у Црној Гори, пре мање од двадесет дана, а већ се зна и када ће бити формирана влада и конституисана скупштина, а у Србији, после три месеца, и даље немамо таквих информација. То показује да Народна скупштина нема легитимитет, да не представља интерес, односно изборну вољу грађана Србије и као таква не може  дуго да опстане као представничко тело и врховно законодавно тело у Србији. То показује да смо ми и наш политички систем у једној великој политичкој кризи, из које треба изаћи расписивањем нових парламентарних избора, који неће бити, као претходни, изузетно октроисани и са таквим доминантним положајем извршне власти у Србији, већ избори на којима би грађани Србије слободно исказали  своје опредељење. То је начин за решавање актуелне политичке кризе у Србији.

Изволите, уколико имате неких питања.

Градимир Потић, новинар Србин инфо: Да ли мислите да је економски програм владе у време пандемије исправан? Да ли је требало конкретно  помагати само оне који су погођени или на овај начин, као што то господин Мали ради, дељењем новца свима?

Александар Шешељ: Свакако треба водити рачуна да се помогне онима који су најпогођенији, јер нису све привредне гране претрпеле губитке у овој пандемији. Оно што је основни проблем јесте што ми сада трпимо изузетно лоше последице наше економске политике, која је била вођена годинама, ако не и деценијама уназад са оријентацијом на субвенције страним инвеститорима. То су велики износи: више од седамсто милиона евра сваке године из буџета Србије иде на финансирање странаца, чинећи нашу привреду, односно домаће привреднике, неконкурентним на сопственом тржишту. То је оно што треба да се промени. Дакле, оно што треба да се излечи јесте узрок, а не само третирање  последица  наше економске политике да би нама кренуло на боље, јер ако се будемо  тешили  овом или оном позицијом на Дуинг бизнис или некој другој листи или неким одређеним публикацијама Међународног монетарног фонда или Светске банке, ако будемо очекивали само да нас потапшу по рамену и похвале из међународних финансијских институција, а не будемо водили рачуна о интересима људи који у Србији привређују, ми ћемо доћи у ситуацију да то што се пласира као наш економски успех не одговара ономе што је стање на терену и суочићемо се са великим бројем отказа, а већ се говори о највећој економској кризи после велике депресије, која је већа и од оне кризе из 2008. године. То треба озбиљно схватити и, уместо хвалисања некаквим резултатима, треба прионути на посао да се што мање осете економске последице свега овога у Србији.

Градимир Потић: Парламент без опозиције већ представља проблем, па се помиње некакав састанак између власти и опозиције, ванпарламентарни састанак. Да ли би Српска радикална странка у томе учествовала?

Александар Шешељ: Српска радикална странка свакако неће учествовати ни у каквим састанцима који буду одржавани под туторством неких невладиних организација које се финансирају из иностранства и које су се поставиле као врховни политички ауторитети у Србији већ годинама, ако не и деценијама, од 2000. године  уназад. Ми заиста имамо веома великих проблема у функционисању нашег политичког система, али не можемо их решити на тај начин што ће доћи неко из иностранства  да издиктира како треба и парламент и плурализам у Србији да изгледају, већ треба политичари у Србији да препознају проблеме нашег плурализма или недостатка плурализма и да се настоји да се то реши у интересу Србије, а не у интересу неких које не занима ни демократија, које не занима ни политички плурализам или слобода мишљења, већ их занима да главни ток наше политичке сцене буду политичке странке које се  једнодушно залажу за чланство Србије у Европској унији, које форсирају НАТО пакт, признање независног Косова и слично. Дакле, то је модел којим би требало да се реши наш проблем, а не тиме што ћемо да следимо инструкције невладиних организација, конкретно оних које финансира Џорџ Сорош.

Градимир Потић: Молио бих вас да  прокоментаришете овај инцидент у Новом Саду, мислим на онај снимак и на пребијање оног момка и 19 дана кашњења рада полиције и тужилаштва.

Александар Шешељ: Пре свега, скандалозно јесте да, када год се деси неко кривично дело, тако  брутално као ово о којем ви говорите, ми морамо да чекамо да прво дође до  реакције у јавности, да се појави у медијима или на друштвеним мрежама, да би наше институције функционисале. То говори о инертности, спорости и нефункционисању наших институција и то је показало право лице наших институција, како се опходе према таквим инцидентима, односно кривичним делима. Прво се чека да се  читава јавност  на друштвеним мрежама згрози над бруталношћу да би се реаговало из тужилаштва и полиције. Поставља се питање да ли је могуће да су и у полицији сазнали за тај инцидент тек када је он објављен  на друштвеним мрежама, а нису ни знали раније.

 Уколико немате више питања, хвала вам што сте дошли.

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ