Красић: Хашки трибунал – материјална сила?

На данашњој конференцији за новинаре, потпредседник Српске радикалне странке Зоран Красић обратио се присутним новинарима осврћући се на две актуелне теме.

Прва се тиче Хашког трибунала. Српски радикали су од почетка били највећи противници Трибунала, нелегитимног и незаконитог суда. Повеља Уједињених нација не зна за такву категорију међународног суда. Хашки трибуналје од почетка био помоћни орган Савета безбедности и то је преседан у међународној пракси да нешто што претендује да буде суд, буде помоћни орган нечега што је извршна власт. Српски радикалису увек тврдили да је Хашки трибунал неконтролисана материјална сила. Сви који су обухваћени хашким пресудама су незадовољнизато што се од почетка знало да концепт удруженог злочиначког подухвата правно-теоријски и није ни постојао до 1993. године.

Хашки трибунал требало је да доведе до помирења, а он је све супротно урадио.Данас је свима јасно да је бивша СФРЈ растурена налогом споља, уз обилату помоћ усташке идеологије. Из предмета Готовина видели смо даФрањо Туђман наређује спаљивање, уништавање, да ништа не постоји. Ни докази нису били довољни да се утврди постојање удруженог злочиначког подухвата на територији Хрватске, а онда као својеврсну компензацију, имамо различите пресуде. Након 24 године творци и налогодавци оваквог Хашког трибунала покушали су да све падне у заборав. Највеће казне су добили Срби јер је требало сузбити Србе на овом простору како би велике силе туоствариле своје интересе, а ту се пре свега мисли на Сједињене Америчке Државе, НАТО пакт и Европску унију.

Ко је још профитирао од Хашког трибуналатакозвано цивилно друштво, невладине организације, које су за велике паре овде промовисале Хашки трибунал као нешто што је планетарна правда и планетарна истина“ - истакао је Красић.

Друга важна тема тиче се Предлога Закона о буџету Републике Србије за 2018. годину који је Влада Републике Србије усвојила на седници.

То је морало да се уради најкасније до 1. новембра 2017, да Предлог закона буде доступан посланицима и Народној скупштини, да би онда за 45 дана, Народна скупштина одлучивала о том предлогу и евентуално се донео Закон о буџету за 2018. годину. Закон о буџету треба да садржи и процену прихода и примања да се утврде расходи и издаци за 2018. годину. Саставни део Предлога Закона о завршном рачуну буџета би морао да буде извештај државне ревизорске институције о томе да ли су та средства законито трошена и да ли су сва књижења на одговарајућим позицијама извршена у складу са прописима, а тога нема.

Када се погледа сајт Народне скупштине видећете да у овом сазиву влада није доставила Народној скупштини ниједан Предлог Закона о завршном рачуну буџета за било коју годину од 2002.

То нам показује да док Србија седи на две столице, ми смо практично применили европски стандард – влада не подноси извештај скупштини шта је трошила, како је трошила, колико је трошила, а по Уставу и по закону мора да се донесе Закон о завршном рачуну буџета" - изјавио је Красић.

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР