Шешељ поднео захтев за изузеће судије Хархофа

Председник Српске радикалне странке проф. др Војислав Шешељ поднео је 1. јула 2013. године председнику Хашког трибунала Теодору Мерону захтев за изузеће судије Фредерика Хархофа.

Разлог за подношење овог захтева је облодањено писмо судије Хархофа у данским новинама „Berlingske“ од 6. јуна 2013. године, а правни основ члан 13(1) Статута МКСЈ који прописује да судије морају бити непристрасне и честите особе високих моралних квалитета.

После обраћања медијима, а не СБ УН, јасно је да судија Хархоф није непристрасан и неутралан судија који би могао да размишља о утврђивању истине у поступку који се води против др Војислава Шешеља. Хархоф у свом писму упоређује неупоредиво: пресуде хрватским генералима, с једне стране и пресуде Србима, наводним учесницима удруженог злочиначког подухвата, с друге стране.

Проф. др Војислав Шешељ 11 година пише и говори о двоструким стандардима МКСЈ и то много опширније и прецизније од ових неколико фраза изнетих у писму судије Хархофа па оправдано сумња у његове добре намере, јер моралне и правне стандарде које захтева од других Хархоф није примењивао у свом раду.Војислав Шешељ је годинама указивао на повезаност судије Мерона са израелском казненом политиком и дипломатијом, али судији Хархофу није сметало што Мерон континуирано крши основна људска и процесна права др Војислава Шешеља па се тек 2013. године сетио да жигоже свог колегу.

Судија Фредерик Хархоф судио је као члан претресног или жалбеног већа у предметима Енвера Хаџихасановића и других, Фатмира Лимаја и других, Насера Орића, Сефера Халиловића, Расима Делића, Миће Станишића и Стојана Жупљанина и Драгомира Милошевића.

Прегледом ових пресуда јасно је да судија Хархоф не крије склоност да увек осуђује само Србе и то драконски.
Његово писмо показује да је он, у суштини, само учесник у борби за власт унутар трибунала и да му до правде и правичности није стало.