Драган Тодоровић и Ненад Чанак- расправа о Косову и Метохији

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Даме и господо, очигледно је да је код одређених посланика у питању стање и да то тешко може да се промени. Ту су неке интервенције потребне.

Ево, молим вас због јавности и због истине, рекао сам да је у једним дневним новинама објављена информација да су нам узели Војводину, и ево, то су ове новине и то је овај наслов. Али овде нам држи слово, човек који седи на усташком скупу под називом "Сријем Хрватској" и он нас учи о Србији, о патриотизму, о правди, о демократији, и о било чему, па то превазилази све могуће границе. Такви су и довели у ову ситуацију у којој се ми налазимо, инсталирани од оних којима је циљ да униште ову државу, за ситну сопствену корист у стању су да нанесу свако зло Србији. Један од њих је најпрепознатљивији, имали сте прилике да га чујете непосредно пре моје дискусије. Нажалост, сигуран сам да се код њега ништа неће променити, јер то је немогуће. Инсистирати на томе је просто узалудан посао. Покушао сам једном приликом, нажалост, та интервенција изгледа да није успела, надао сам се да хоће, али очигледно је да то није, да понављам више не могу, али учините ви нешто што је до вас, да се овакве ствари у Скупштини Србије не понављају.

Што се тиче Војислава Шешеља, за вашу информацију, отишао је у ту демократску Европу, девета година а нема првостепене пресуде, да ли је то та ваша демократија, да ли је то правда, а од ове државе ни један једини глас. То сте ви допустили.

ПРЕДСЕДНИК: Молим вас време. Ненад Чанак има реч. Морате поново да се пријавите.

НЕНАДЧАНАК: Наравно да не можете да схватити кад неко не може да се промени, јер не знате шта значи бити принципијелан, јер сте од тога да се Шиптари реше бацањем преко Проклетија дошли до тога да глумите некакву демократију. А то, око "Сријем Хрватској", то је био скуп људи, грађана хрватске националности из Војводине које сте бомбама и камам протерали из Војводине 1991, 1992, 1993. године и срам и стид да вас буде и крв на ваше руке да падне као што сте и заслужили 90-их година.

ПРЕДСЕДНИК: Још сад господин Тодоровић, па да приведемо реплике крају.

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Даме и господо, очигледно је да неки имају кратко памћење, али ево да вас подсетим. Посебно, господине председавајући вас, ево ово оличење демократије, ово оличење…

Председник: Извините господине Тодоровићу, ја сам госпођа, нисам господин.

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Мислио сам на место председника Скупштине, ми нисмо увели нови говор, знате. Председник Скупштине, за мене је председник Скупштине. То што се ви нисте препознали, шта да вам радим.

Ово је оличење демократије. Погледајте га колики је. На једном скупу, демократском скупу је тврдио да ће обесити тадашњег председника државе, каже: "На ову бандеру ћу га ја обесити", и он некоме да прича о демократији, о неким демократским принципима, о поштовању права, па то је срамота, аман.