Дринска регата

Београд, Савски венац – Савет за спорт и омладину Општинског одбора Савски венац је поводом одржавања Дринске регате 11. јула 2009. године организовао спуст чамцем од Рогачице до Љубовије за чланове Српске радикалне странке са територије општине Савски венац. Поред забаве и дружења, омладинци су имали прилику да упознају један део Србије који се налази уз реку Дрину као и село Хртковце где су млади радикали веома срдачно примљни од становника овог сремског села.

Састанак у раним јутарњим часовима испред просторија Општинског одбора Савски венац је и поред кише која је кварила укупан утисак није сметао омладинцима да на овај пут по Србији крену без осмеха и песме која је обележила највећи део пута. По доласку у Рогачицу, уследио је кратак одмор после кога је почео спуст низ Дрину. Реку која у срцима ових омладинаца представља кичму земље о којој они сањају и циљ који својим залагањем и политичком борбом желе да остваре.

После спуста који је трајао до вечерњих часова омладици су се упутили ка манастиру „Св. отац Николај“ у Соко Граду. У манастиру их је дочекао отац Зоран који их је прмио и пожелео добродошлицу. После преспаване ноћи у манастиру, омладинци су дан започели одласком на јутарњу литургију после чега је било предвиђено ближе упознавање са историјом самог манастира.

Пре подизања овог манастира у целом овом крају није било манастира који је претрајао турску окупацију. Ко је осећао потребу за манастиром морао је ићи у Рачу, Бајину Башту или Троношу, у близини Лознице. Ма куд се упутио, чекало га је педесетак километара дугог, напорног пута. Изнад самог манастира, и данас су видљиви остаци некадашњег Соко Града, најомрженијег турског утврђења које је последње ослобођено после вековне турске окупације, 1862. године.Као сећање на невине српске жртве, страдале у безумној агресији 1999.године, породица Вробел из Немачке је поклонила манастиру „Св. Николаја“ и српском народу крст, висине 13,5 метара и тежине 2280 килограма. Крст је подигнут на стену која надвисује читаво окружење. Крст је подигнут хеликоптером Војске Југославије, 24.марта 2000. године, тачно на годишњицу отпочињања напада на нашу зенљу. Пре самог подизања, крст је освештао Његова Светост патријарх Павле. Ноћу је крст осветљен, па зрачи особитим, свечаним миром, доминирајући над овим делом Подриња. Када су ведре ноћи могу га видети и становници преко Дрине и напајати се утехом што је над Србијом заблистао крстолики знак, после одблеска смртоносних летелица. Путем којим се узбрдо иде д манастира до уздигнутог крста, подигнуто је десет капела од камена. У свакко од њих исписана је једна од дест Божијих заповести, а српски сликари су унутрашњост капела пригодно осликали.

По обиласку манастира, у подневним часовима, омладинци су се спремали за наставак путовања. Из манастира их је испратио отац Зоран уз поруку да наставимо да чувамо Српство и православну веру као што смо чинили и до сада!

Следећа дестинација је била село Хртковци које се налази на територији општине Рума. Ово село је веома познато у Срему и целој Србији јер се налази на оптужници коју је власт предвођена Зораном Ђинђићем писала против председника Српске радикалне странке проф. др Војислава Шешеља. По доласку у Хртковце, мештани овог села су веома срдачно примили госте који су дошли да посете њихов крај. Омладинци су добили обавезу од мештана да пренесу поздраве и речи подршке свом председнику који брани Србију пред Хашким судом.

У вечерњим сатима омладинци су стигли у Београд и иако исцрпљени од пута, с осмехом на лицу најавили да ће веома брзо наставити да обилазе и још боље упознају своју отаџбину јер ће управо те младе снаге веома брзо преузети одговорност за све грађане Србије без обзира на верску и националну припадност.