БОРИС АЛЕКСИЋ: Хвала, госпођо Чомић. Даме и господо народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, постављам питање председнику владе Мирку Цветковићу и надлежнима у Министарству спољних послова. Тема свих тема свакако је Косово и Метохија. Како је могуће да су власти у Београду формирале тим који је послат у Брисел да преговара са представаницима тзв. Тачијеве владе, огрезле у криминалу и умешане у трговину људским органима, и на тај начин фактички признале независност Косова и Метохије, како је могуће да Влада РС учествује у фактичком признању Косова и Метохије и да прихвата посредништво ЕУ и Тачијеву владу као равноправног партнера у разговорима?
Желим да вас подсетим да по међународном праву признавање државе може да буде де јуре и де факто, де јуре уколико се донесе декларација о признању независности одређене државе, и де факто уколико се фактичким чином призна независност одређене територије. Примера у међународном праву имате пуно, између осталог, посета председника САД Никсона Народној Републици Кини 1972. године је представљала фактичко признање Народне Републике Кине од стране Вашингтона, иако није усвојена декларација о признању те независности.
Такође, потписивањем економских споразума појединих држава са Совјетским Савезом од 1921. до 1924. године представљало је фактичко признање Совјетског Савеза од стране тих држава.
Погледајте сада шта ваш представник, главни преговарач у тим разговорима Борко Стефановић каже. Отворено каже да се у разговорима преговарало о ЦЕФТА споразуму, о споразуму о слободној трговини. Такође каже да се расправљало о катастрима, али и о саобраћају, телекомуникацијама, итд. Дакле, управо је то модус фактичког признања који је примењен у случајевима које сам набројао раније. Поставља се питање како је могуће да представници Владе РС отворено крше Устав РС и спроводе фактичко признање Косова и Метохије. Да ли ви, људи, можете да схватите шта радите? Дакле, фактички признајете власти Тачијеве на Косову и Метохији које је Дик Марти недавно жестоко оптужио за трговину људским органима.
Постављам питање како је српска страна прихватила посредника Роберта Купера! Роберт Купер, представник ЕУ, главни је посредник у овим преговорима. Познат је по антисрпским ставовима. Иначе, био је саветник Тонија Блера. Погледајте какву политику водите. Роберт Купер је написао књигу „Разбијање нација“. Управо је у годинама које претходе овом састанку говорио о разбијању Србије. Човек је давао изјаве које су отворено антисрпске. Дакле, отворено је изјавио да Косово и Метохију сматра независном творевином. Тај човек, Роберт Купер, је иначе дубоко неморална особа.
Прочитаћу вам шта је написао у својој књизи „Разбијање нација“. Купер каже следеће: „Изазов за постмодерни свет лежи у томе да се прилагођава стандардима двоструких аршина. Европљани би требало међусобно да сарађују на темељу права и заједничке сигурности, али изван ЕУ ваљало би да примењују суровије методе из претходних времена – силу, превару, превентивне нападе и шта год је потребно. Кључ европске сигурности је да се ми, Европљани, у опхођењу једни са другима држимо закона, али да када радимо у џунгли морамо да применимо законе џунгле“. То је написао Роберт Купер који је главни посредник у преговорима између Београда и Тачијеве криминалне и терористичке власти из Приштине који се одржавају у Бриселу, а који су почели 8. марта. Како је Влада РС могла да прихвати таквог човека? Како је уопште могла да уђе у те преговоре и да фактички признаје незавиност Косова и Метохије? Став ЕУ према Србији, према Косову и Метохији је јасан кроз посредништво Роберта Купера. Он третира Србију као џунглу, а Србе третира као дивље звери.
Молим вас, следећи пут читајте неке књиге и информишите се ко су људи са којима преговарате!
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР