Каљуга

Србија је срећна земља јер има небројено много криминалаца - то је суштина наше социјалне и политичке стварности. Режим је великодушно обрадовао гладне грађане саопштавајући да ће новац од заплењене имовине стечене криминалом отићи у народне кухиње. Милион гладних треба да се захвали криминалцима јер им је ово последња нада да ће можда и преживети. У супротном, не би било леба за сиротињу. Браво за социјално одговорну власт!

Уколико држава има озбиљну намеру да се обрачуна с криминалом, онда и имовина коју су Мишковић и Беко стекли прљавим новцем Суботићеве „дуванске мафије" мора да буде заплењена. Нешто ми говори да то неће бити тако. Уплетеност појединих политичара у мафијашку структуру обелодањена је, али су они остали недодирљиви. Запањена сам изјавама које Николић даје вероватно у уверењу да је читав народ начисто луд. Тврди да не познаје ни Мишковића ни Бека, иако је отворено говорио да су им ови контроверзни бизнисмени финансирали једну од изборних кампања, а Вучић се и жалио да су њима најмање давали. Недавно је бајчетински Европејац наводе о повезаности с људима с друге стране закона одбацио овим речима: „Чисти смо ко планински поток". Ух! Умало не падох са столице.

„Циљ је да Вучић и Николић преузму власт у Србији, а све за рачун Суботића и Ђукановића и заштите њиховог бизнис модела", сведочио је Ратко Кнежевић. Важна компонента ове структуре је и Дарко Шарић. Прича се да се Вучић више пута састајао са Шарићем и да је, посредством Суботића, у њиховим џеповима завршило кокаинских пет милиона евра. Прича се и да су Шарићи, кад су дошли у „Футуру плус", исплатили дуговања ове фирме према дневном листу Правда, за који упућени тврде да је гласило СНС. Ради се о дугу од око 20 милиона динара који је исплаћен у кешу. А ја се присећам и да је Вучић посебно волео да се башкари у Шарићевом хотелу „Президент". Случајно или не, не знам.

Поменути сценарио преузимања власти подразумева и да је потребно обезбедити подршку одређених западних центара моћи и то објашњава политички заокрет тзв. напредњака. Сад су Вучић и Николић спремнији од Тадића да се одрекну свих националних интереса. Убеђују Запад и доказују да могу да буду послушнији од Тадића. Зато одлазе на поклоњење у Брисел и Вашингтон, да би покајнички „пљували" по свему ономе што су били две деценије и тако преобраћени мантрали - Ми смо спремни да се одрекнемо Косова и Метохије, Војводине, ми волимо НАТО, а мрзимо Шешеља.

Индикативан је сусрет ове двојице са Виктором Орбаном. Орбан је подржао НАТО агресију на СРЈ, од 1999. године се залаже за разбијање Србије и одвајање Војводине, близак је екстремној организацији „64 жупаније". Сада је сасвим јасно зашто је Николић рекао да он „не би рушио" Статут Војводине који је темељ за стварање нове државе.

Дакле, не ваљају се Вучић и Николић у потоку него у каљузи. Нажалост, ваља се и тајкунизована и криминализована држава. А режим наставља да води надреалну политику. Гладнима који не знају да ли ће дочекати сутрашњи дан власт ће представити Нацрт стратегије развоја Србије до 2020?! Да ли је главна порука - не липши магарче до зелене траве?

Елена Божић-Талијан, Курир