Раковица, Кошутњак – У складу с редовним активностима Месног одбора Српске радикалне странке Кошутњак и према плану рада Општинског одбора Српске радикалне странке Раковица, на седници Општинског одбора одржаној 14. јула 2009. године у оквиру разматрања локалних проблема житеља ове месне заједнице који се не решавају и који сигурно и не могу да се реше, јер локална власт у Раковици не наменски троши средства буџета, као узрок овог стања констатовано је следеће:
Судећи по завршном рачуну буџета Градске општине Раковица за 2008. годину ненаменски су потрошена средства, а да притом општинско руководство није имало у виду животне приоритете становника Раковице. Као пример за ту врсту незаконитог рада, а позивајући се на изборне пароле Демократске странке и осталих еврофанатика да је један живот, да живот нема алтернативу, да је локална власт сервис грађана, тешко да би се нашла нека веза између трошења средстава буџета и обећања.
Грађани Раковице би морали да буду обавештени како се и за шта се троше њихове паре. Ако је у завршном рачуну буџета Градске општине Раковица за 2008. годину наведено да је потрошено са одговарајућих позиција толико пара, онда мора да се зна и за које намене, за које обавезе и да ли баш то толико вреди или кошта.
Морало би да се, између осталог, рецимо одговори и на следећа питања:
- ко су извиђачи радова,
- ко је урадио пројектну документацију,
- ко је урадио идејне пројекте,
ако је по завршном рачуну за то потрошено 27.140.840 динара.
Ако је у питању адаптација улаза зграде, текуће одржавање за шта је потрошено 10.728.762 дианара, набавка материјала у износу од 3.564.952 дианара и молерско-столарски радови, онда ови износи траже што нормалније одговоре. Да ли је то било нужно док индустрија Раковице претежно не ради или док асоцијална понашања и систем вредности постају нова правила. Канцеларија је важан радни простор, али далеко важнији су поред радног и животни услови сваког становника Раковице. Зашто је важнији улаз у зграду општине од улаза у стамбену зграду или од простора где људи треба да раде као запослени? Ако ћемо народски у зграду општине грађанин улази неколико пута у току године, а свакодневно у свој стан и зграду где се он налази? Да ли може 1 до 2 уласка у зграду општине, а увек су неопријатни, да се стави у исти однос са 365 улазака у стан, кућу или простор где би требало да се свакодневно ради?
Нико није против да хумани услови рада постоје у згради општине, али како са тим поредити хумане услове рада у предузећима на територији општине Раковице која не раде и где запослени годинама и не улазе. Вероватно мора да постоји нешто што се назива приоритет, односно нешто је прво зато што је прече или не трпи одлагање, а нешто је друго по редоследу или можда тек петнаесто.
Судећи према до сада познатим теоријама управа, па и ова општинска, је увек и само надградња, а човек појединац, породица, место и услови живота, место и услови рада основа за развој надградње. Надградња би морала да омогући једноставније и ефикасније услове за основу. Ако се ово поремети и стави у неки другачији однос, онда надградња иде једним путе који је у супротном смеру од основе. Лако је закључити да је општинска управа у Раковици на супротној страни од грађана Раковице и њихових виталних потреба. Онда је јасно да оваква општинска управа никоме није потребна, осим онима који су у управи, као запослени или руководство. Вероватно зато у ове летње спарине општинско руководство убрзано гради уз зграду општине и свој вртић за децу запослених у општини Раковица? Дакле, имамо локалну власт у Раковици која не само што не пита, него и ради оно што никако није интерес житеља општине Раковица, већ потреба бирократије и администрације која је сасвим довољно попуњена представницима странака на власти у Раковици.
Тако, математички конституисана скупштинска већина извлачи право да сматра да су грађани Раковице гласајући за њих гласали да њима (а то су појединци из странака на власти) буде добро и сигурно. Наравно, живот је један и он нема алтернативу и то су најбоље протумачили ови на власти у Раковици, с тим што реч живот тумаче присвојно и само у првом лицу једнине.
Шта рећи о утрошку за израду архивског простора и ко је радио идејни пројекат, ако је за то било потребно потрошити 3.050.172 динара?
Шта рећи о потрошених 12.441.448 динара за пројекат и израду фасаде управне зграде? Или за идејни пројекат и израду стаза и потрошених 35.390.560 дианара?
Колико је од ових пара могло да се употреби да нико од житеља Раковице не претура по контејнерима? Претурање по контејнерима је свакако последња видљива фаза социјалне политике демократске и локалне власти у Раковици опхрване фанатизмом убрзаног приступа евроатланским интеграцијама?
Колико је тек потрошено за азил за псе по предлогу једног од стране скупштинске већине прихваћеног, а који се представља да је одборник. Ако може да се представља да је одборник, онда и све и свашта може да оправда трошак за азил за псе. Ако може да се представља и да се глуми да је неко одборник, онда све и свашта може да се представља и као азил. Међутим, без бозира на идејног творца предлога, никако житељима Раковице није јасно како приоритет постаде азил за псе у односу, рецимо, на народне кухиње за грађане Раковице? Ако је јадан живот и/или живот нема алтернативу, а без намере да се доводи у питање живот паса, шта је то са животом грађана и како да се они изборе да њихов живот буде приоритет локалне власти у Раковици у односу на спорни комотитет паса луталица. Сигурно је да се лакше и безболније перу паре на азилу за псе него на социјалној помоћи, па зашто не рећи, и на народној кухињи за грађане.
Као путујући проблем, мада је чудо зашто су уопште проблем, пси луталице су питање града Београда, јер они и не знају за неке административне поделе на градске општине, квартове и месне заједнице. Живот грађана Раковице, мада би било нормално да се каже квалитет живота, је трајно стање и питање које мора у неком делу да решава и локална власт у Раковици.
Судећи према приоритетима локалне власти у Раковици прво се решава оно због чега би могла да нас прозове Европа, без обзира шта се под појмом Европа схвата или доживљава. Приоритет је хумано поступање према псима луталицама у односу на рецимо поређење поступања према житељима Раковице. Ту се види како се ко односи према коме. Ту се види и систем вредности. Наиме, увек се штити оно што на лествици система вредности заузима боље место. Прво се штити онај што је на првом месту, па онај на другом месту и тако редом. Ваљда су на првом месту људска права, односно људи, осим ако и даље живимо у блаженству незнања да су људи на другом, трећем и све редом можда на деветом месту. Ако нису на првом, онда јасно треба то да се саопшти како се не би долазило до грешака, недоумица и живота у заблуди.
Ако поред зграде где станујеш браниш своје дете од паса луталица који кидишу, па у одбрани потегнеш нешто што ти се нађе при руци, није добро да се користи реч самоодбарана, нужна одбрана или крајња нужда, због појмовног изједначавања жртве и нападача, ризикујеш да ти се као појединцу прилепи етикета нецивилизацијског тима, мучитеља животиња, али и да због тебе, као крајње нецивилизованог појединца који не дели европске вредности, цела општина дође на својеврсни стуб срама због спречавања Европе и имплементације европских вредности. У том својеврсном европском систему вредности житељ Раковице, његов живот, његова безбедност нису приоритети, већ пуко, формално и медијско испуњавање европских стандарда.
Лако је закључити да се принципијелно не разликују они које морамо да трпимо. Трпимо Евроску унију са њиховим захтевима, трпимо демократску власт која нас убеђује и поткрада и морамо да трпимо псе луталице. Не смеш да подигнеш глас на Европску унију и НАТО, не смеш да подигнеш глас на локално руководство општине Раковица и не смеш да кажеш да су пси луталице напаст. Колико је јака коалиција ових које не смеш да критикујеш, већ мораш да трпиш? Наравно борба против паса луталица није иста борби против њихових коалиционих пртнера, али се свакако о томе мора водити рачуна. Познато је да су се неки који су од малена имали патолошки страх према псима и мачкама излечили само да би доказали да прихватају и да стреме европским вредностима. Ту се најбоље види колико су јаке те две речи: Европска унија.
Јасно је да је Увропска унија са својим наводно стандардима налогодавац, да је општинска власт у Раковици подстрекач, а да су пси луталице егзекутори европске политике. То својеврсно демортаско тројство нико не сме ни да покуша да критикује. Свако из тог тројства штити своје интересе, али и интересе коалиционих партнера. А где су ту житељи Раковице? Они су под окупацијом, неслободни и могу само са великим страхом од етикета да бирају да ли ће да дижу буну. Није тешко да се закључи да је побуна против паса луталица терористички напад на Европску унију и атентат на демократску и проевропску власт у Србији. Додуше каква власт у Србији таква и у Раковици.
Мада пси лају, а ветар носи, за житеље Раковице је још важније како изгледају трошкови развоја општине Раковица по завршном рачуну буџета за 2008. годину. Није јасно ко је власник непрофитног развојног центра Инкубатор КОППАК. Не зна се ни број запослених, нити њихова имена. Не постоји извештај о њиховом раду, а рекло би се да пуном паром граде станове и послују. Извештај не постоји јер га нико није видео. Како је у питању инкубатор не зна се ни шта се излегло, ни колико се излегло, а поготово се не зна колико нас кошта та кока на струју и ко плаћа коку и струју?
Демократска власт у Раковици изгледа да претерује у савладавању тековина информатичког друштва. По завршном рачуну буџета за 2008. годину за ту врсту прикључка са Европом потрошено је много пара. Ко би рекао да је пројекат Европске уније и савладавање услова прикључивања Раковице за Европску унију толико скуп. Стварно су зли они који кажу да ту има родбинских односа председника општине и директора Телекома. Нема то везе са родбинским односима већ је то резултат бриге Милића и Радујка да Раковица не заостаје за интеграцијама. Како би житељи Раковице преживели заостајање.
Дакле, општина Раковица је издвојила и потрошила око 10.440.500 динара за набавку лап-топ(ова). Ова асоцијација на убојно оружје је сасвим случајна због множине и зато је важно ово да се наведе да неко не протумачи да је у питању паравоно наоружавање локалне власти у Раковици. Локална власт је пацифичка, грађанска, произашла из изборне воље уз примесу математике како да се пребаци број 35 на гласању у скупштини градске општине Раковица. Дакле, све у складу са новом дефиницијом демократије да је то већина: пола плус један. Џабе је што си паметан, рационалан, ефикасан и твоји предлози воде рачуна о житељима Раковице. Све је то недовољно да победи математику сабирања до најмање 36. У тој математици нема места ни академицима нити нобеловцима. Они нису у праву, јер проста већина има и може све и свашта. Демократија ти је буразеру када се скупе бивши ученици из одељења и надгласају учитеља који их је учио како да пишу и рачунају. Учитељ ти је био учитељ, а сада је све то питање демократије, односно већине те није ни чудо што је данас учитељ од стране већине за оно што је децу учио и данас учи oд незналица.
Свака част учитељу био си добар човек и учитељ, али дошла демократија сада мораш да се уталиш код бивших ученика. Ту нема пардона, тако је са демократијом. То је правило, нови стил живота, а мала недоумица да се као протагонисти демократије и изборне математичке већине појављују понављачи не сме да збуни учитеља, учитеље и све случајно затечене. То је тако и не може да се мења, јер демократија нема алтернативу. Народ је то изабрао и када је бирао поред тога што је желео да верује у оно што му се обећава водио је рачуна и евроатласким интеграцијама. Сви кажу да је тамо лепо и добро, па ко би био против лепог и доброг, а и како то да обичан човек провери да ли је баш то тако као што се лепо прича? Осим тога важи и она стара изрека ако не можеш да га победиш онда му се придружи.
Додуше некада је било да те неко витешки победи само да би доказао да је јачи, а сада се победник безгранично иживљава над побеђеним. Није јасно да ли је у питању потреба да ти стално ставља до знања да је јачи, да ли се иживљава да би задовољио неку своју потребу за иживљавањем, јер то не може да ради код куће, да ли се с тобом игра као мачка са мишем пре него што га поједе, да ли ужива да те држи у страху или је у питању изазивање посебне врсте мазохизма где жртва ужива у мучењу и тако показује љубав према злочинцу.
Изгледа да није крив учитељ зато што је веровао у оно што ради, већ мајка Сида, као у оном филму, не зато што је родила једног већ два идиота.
Систем бројева из завршног рачуна општине Раковица за 2008. годину показује, односно општинско руководство признаје, да су за износ од 3.665.000 динара купљени мобилни телефони и да су трошкови коришћења тих телефона износили 11.940.00 динара. Дакле, око 16.000.000 динара пара свих пореских обвезника Раковице за мобилне телефоне, док истовремено неки порески обвезници претурају по контејнерима и код неких достојанство спутава да признају да немају за хлеба. Није јасно да ли би житељима Раковице било лакше када би знали по имену и презимену ко је добио те мобилне телефоне и колико је свако од њих појединачно направио рачун за тај телефон, али би било корисно да се макар зна зашто и зашто толики трошак.
По завршном рачуну буџета за 2008. годину за реконструкцију и опремање месних заједница потрошено је 13.649.376 динара. Свако може да оде до месне заједнице и да види да су оне исте као и пре 10 година. Просто навире питање ко ли је био извођач тих невидљивих радова и опремања?
За канцеларију за младе потрошено је 6.000.000 динара, а то су изгледа трошкови избора. Није јасно ни где су завршила средства намењена за спорт.
За развој малих и средњих предузећа пренето је право коришћења земљишта и ту се завршава транспарентност локалне власти.
Од Општинског одбора Српске радика лне странке, наших одборника у Скупштини градске општине Раковица и других представника Српске радикалне странке тражимо да се о овоме обавести јавност и да преузму одговарајуће активности код надлежних како би се утврдила истина и о томе обавестила јавност.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР