Са стиропора у стан од 200 квадратића
НЕМАЊА ШАРОВИЋ: Даме и господо народни посланици, мислио сам напред да искажем свој протест и протест СРС због чињенице да господини Цветковић, председник Владе Републике Србије, није овде. Међутим, размислио сам мало у међувремену и схватио да он није имао ништа ни да каже. То што је имао да каже, рекао нам је кроз овај папирић који је малопре послао.
Очекивао само од вас да чујем шта је то што је спречило Мирка Цветковића да данас буде у Народној скупштини Републике Србије, шта је то што му је било важније. Да ли је негде можда делио каранфиле по влади или министарству? На крају се испоставило да је он вредно седео у канцеларији и смишљао овај допис, у коме нас је обавестио да он познаје Устав Републике Србије, да га је прочитао, да познаје Закон о Влади Републике Србије који нам је предложио, али да сматра да би било увреда и повреда достојанства Народне скупштине и посланика да је испоштовао тај устав.
Не ради се овде о било каквом формализму и формалности, него се управо ради о томе у суштини. Међутим, оно што је следеће било увредљиво, то је образложење господина Марковића. Заиста сам очекивао од вас мало више. Очекивао сам нове информације, а ви сте уместо тога прочитали оно штуро објашњење које смо добили уз овај закон и тиме, практично, изнели претпоставку како нисмо ни прочитали оно што сте нам послали. То сте можда обавестили шта стоји у предлогу део посланика владајуће коалиције, који свакако нису прочитали овај предлог и који неће учествовати у расправи, само чекају да се расправа заврши и да гласају о предлогу.
Остала је чињеница, и то се мора констатовати, да је ово једна од седница и да је ово један од закона када је Мирко Цветковић морао бити у Скупштини и када је једноставно незамисливо да било ко други, био то министар Марковић, Оливер Дулић или сви остали заједно, замењује Мирка Цветковића.
Током расправе смо чули доста ствари. Чули смо и то, да ће чак и они који ће гласати за овај закон и који ће гласати за ту будућу владу, то учинити не зато што сматрају да је квалитетна, него ће то учинити, како кажу, зато што се надају да ће коначно у тој последњој години бити реформисано правосуђе, да ће бити донет Закон о реституцији и да ће Србија коначно добити статус кандидата за ЕУ.
Морам вас подсетити да ви правосуђе реформишете пуних 11 година. Правосуђе није било никад у лошијој ситуацији него што је данас. Госпођа Маловић није ничим, апсолутно, која ће бити у наредној влади, није заслужила још један министарски мандат. Било ко може да покуша да одговори на питање колико данас имамо судија у Србији. Као што се некада за време власти ДС није знало колико има посланика, тако се данас не зна, након свих тих силних реформи, колико имамо судија, па су неки разрешени пре више од годину дана, и даље примају плату, продужавате им ту агонију. Још увек нисте дефинисали колико судија имате.
Што се тиче Закона о реституцији, то је закон који радо помињете у предизборним кампањама. То чините од 2000. године, ево како се приближавају избори, чините то и данас. Имали сте, сви ви који сте у ДОС-у учествовали и кроз различите облике тог досовског режима и данас владате Србијом пуних 11 година, да тај закон о реституцији донесете, а то нећете урадити ни још пет мандата да добијете, јер нисте у стању да испуните ни ове редовне обавезе владе које се односе на пензије, на здравство, на правосуђе, на просвету, а камоли да исплатите милијарде и милијарде по Закону о реституцији.
Чули смо и то, како каже господин Марковић, да само најзлонамернији могу да кажу да је садашње стање последица рада ове владе. Не знам да ли ви, господине Марковићу, видите своју одговорност негде, а знате добро да је имате, као и Борис Тадић и читава ова влада. Управо сте одговорни за ову политичку аномалију која вам се малопре обраћала. Ви сте одговорни што та политичка аномалија дели лекције о моралу у Народној скупштини, а налази се и даље у Народној скупштини, зато што је крађом дошла до оставки народних посланика СРС. Ваша политичка воља је била да господин „Стиропор“, који плаћа Вилијема Монтгомерија више него све остале запослене у странци, данас говори о бољој будућности Србије.
Ви сте, господине Марковићу, криви због своје инертности. Криви сте због тога што нисте одговорили на посланичко питање СРС и испитали финансирање СНС. Они планирају нови митинг, а још нису објаснили одакле им десетине милиона динара којима су платили претходни. То је, господине Марковићу, ваша одговорност.
Очекујем да ћете у наредном мандату почети да поштујете законе Републике Србије, да ћете почети да их примењујете, да ћете испитивати порекло имовине. До сада смо безброј пута чули да тужилаштво креће да испитује имовину Драгана Џајића, бившег познатог фудбалера, овога или онога, али дајте да видимо када ће испитати имовину оних који су се за време осмогодишњег тамновања Војислава Шешеља трансформисали у Европејце из некаквих националиста, а данас питају вас – Да ли ви познајете некога ко је одступио од своје идеологије да би ушао у власт?
Да, познајем, познајем њих 20 и они седе тамо, али није, господине Марковићу, био мој посао да ово одговарам, него је био ваш. Уместо што сте потрошили 20 минута на ДСС, која своју идеологију није мењала, а нисте имали храбрости да одговарате господину Европејцу, претпостављам, због те нове коалиције и будуће коалиције коју он свако мало помиње. Претпостављам да ћете ви то образложити захтевима Европе, да ћете рећи, ево, то је најбоље, то је једини пут ка ЕУ, али вас упозоравам да не улазите у власт са онима који данас кажу – знате, то је слобода мишљења, то је размишљање својом главом, али заборављају да су ту своју главу нашли тек у шестој деценији живота, а да је пре тога уместо њих очигледно размишљао Војислав Шешељ. Не размишљате о томе да данас неко каже – срамота ме је што сам био штака Социјалистичкој партији Србије у влади од 1998. до 2000. године, а данас га није срамота да буде у коалицији са портпаролом ЈУЛ-а, који је био најгори део те коалиционе власти. Не кажете му да прво оног свог коалиционог партнера, кога је 2007. године називао највећим лоповом у историји Србије, за кога је тврдио да је 600 милиона евра украо од „Мобтела“, да прво њега преиспита, да се прво обруши на тог тајкуна, па онда на оне остале који га финансирају, па да онда тек вама приговори на тајкуне и оне који вас помажу и који су помогли ваш долазак на власт.
Што се тиче саме ове владе, рекао сам вам и 2008. године, када сте је формирали, да ће ова влада бити дугог века, упркос многим проценама, не зато што је квалитетна, не зато што има стручне министре, већ зато што је ова влада заснована само на једном принципу, а тај принцип је жеља за влашћу. Највећи страх посланичке групе СРС је да ће и нека наредна влада бити заснована само на жељи за влашћу, а не на принципима. Ми смо, за разлику од многих других, од вас који седите овде, који сте пре избора говорили са ким можемо и са ким не можемо, и није нам се дешавало да будемо на власти, када погледате, ево, на пример СПС, да будемо на власти са онима који су са балонима у руци на Тргу Републике славили смрт Слободана Милошевића у Хашком трибуналу, или да попут ЛДП-а будемо у коалицији са омраженим Милошевићевим режимом, или попут Вука Драшковића, да будемо у коалицији са човеком, односно наследницима политике и странке онога човека кога је оптуживао за два атентата и за убиство четворо најближих сарадника и сва остала зла која су се десила у Србији током 90-их година.
Ове измене Закона о влади представљају и показују у пуној мери фрустрацију Мирка Цветковића оним што се дешавало у претходне три године. Ништа друго апсолутно не показују. Показују то да ви покушавате некакве урођене болести ове владе да решите након три и по године мандата, а тако нешто је немогуће. Ви сте причали о козметичким променама и ми смо мислили можда на почетку да ће то бити козметичке промене, али смо онда начули и чули преко медија да ви уводите у владу Зорана Станковића и Душана Петровића. Ако је то то улепшавање владе о ком сте говорили, онда будите сигурни да то неће бити довољно, јер је вама потребна много озбиљнија пластична операција него овакво лагано улепшавање и дотеривање, некакво пролећно, а ово што сада радите више личи на пуцање у колено и овој претходној влади, јер ће људи који су се доказали неспособним да воде одређене ресоре, бити у ситуацији да убудуће, поред тог ресора где су се доказали као неспособни, воде још неки ресор. То је нешто што апсолутно не може дати било какве резултате.
За Мирка Цветковића, реконструкција, то је сигурно, није била решење. Једино решење за Мирка Цветковића је била оставка. Дакле, ауторитет или имате или немате. Ауторитет није нешто што се може прописати Законом о влади, а одредбе које су додате су управо покушај озакоњивања или законског прописивања ауторитета Мирка Цветковића. У крајњој линији, ако Мирко Цветковић није имао ауторитет и ако је могао без ауторитета да води владу пуне три године, што је сада баш толико запео у овој четвртој да се и он опроба и да види како то има ауторитет? Тако нешто је немогуће јер је свима добро познато да није Мирко Цветковић тај ко у Влади Републике Србије одлучује о било чему.
Ми знамо да је Борис Тадић поклањао гас, да је Борис Тадић критиковао министре, да је он хвалио министре, да је он био човек који је министру иностраних послова Вуку Јеремићу СМС-ом дојављивао да ли ће одустати од конвенција које смо већ предали, било УН, било Бриселу. Дакле, не може се политика земље водити путем СМС порука и свакако је то нешто што не може чинити председник Републике. Један од чланова који сте морали уписати је то да председник републике не може истовремено бити и председник владе и да је председник републике дужан да се уздржи од мешања у послове председника владе, а да је председник владе дужан да почне да се меша у свој посао.
Ви сте ову реконструкцију свели на велику медијску халабуку. Причате о томе годину и по дана. Нажалост, нећу имати довољно времена да вам прочитам шта сте све причали, јер сте час причали једно час друго, демантовали сами себе велики број пута, али не треба заборавити ни то да су из ове владе већ отишли неки који су свакако морали бити смењени, попут Томице Милосављевића, који је то заслужио безброј пута, и Млађана Динкића, који се на крају, као господин човек, окренуо и изашао из те баре или мочваре, како ју је назвао ваш коалициони партнер Вук Драшковић.
Ова реконструкција није заснована на било каквој жељи за променама, на жељи за ефикасношћу, већ пре свега на жељи да зауставите пад поверења грађана Србије у државне институције, што вас можда и не занима толико, али и пре свега пад поверења грађана Србије у странке владајуће коалиције, који је све већи и све жешћи из дана у дан.
Основни проблем ће, наравно, бити та расподела моћи и ова влада ће у том погледу бити још гора, односно будућа ће бити још гора у односу на претходну, јер сада у овој влади неће седети ни Млађан Динкић, а сви знате да се Млађан Динкић, барем што се тиче ресора Г17 плус, пита о свему и он ће се и убудуће питати о свему, али више неће седети у влади, него ће се и даље све решавати на састанцима председника владајуће коалиције, а људи у влади, који се називају министрима, чекаће да им неко дојави шта је то на тим комитетима ДОС-а одлучено.
Наравно, ову владу оптерећују бројни проблеми и јасно је да ви овим нећете моћи, нити сте понудили начин на који ћете решити било који од тих проблема. Пре три месеца је Мирко Цветковић рекао, цитираћу – питање реконструкције је вечна тема која повремено доживи врхунац. Ако се погледају резултати које смо остварили ове године, мислим да тим који побеђује не треба мењати.
Сада вас питам – зашто мењате тим који побеђује? Где сте то победили? Да ли је победио појединачно Мирко Цветковић, овај или онај који остаје у влади? Да ли су победили ови који сада излазе, па их сада замењујете новим, свежим играчима, да и они победе? Али, много више забрињава изјава другог функционера ваше странке, који каже – мора се показати да постоји принцип смењивости и личне одговорности, а ви овде онда тврдите како су сви министри радили дивно и како су сви били изузетно успешни, а да је за стање у коме се Србија данас налази криво то што смо имали проблеме у последњих 20 година. Вас грађани Србије нису 2000. године бирали да бисте се ви 2011. године позивали на ратне 90-е, на санкције, не знам шта још. Имали сте више него довољно времена да све што није ваљало измените.
Што се тиче самог овог закона о изменама и допунама Закона о влади, то је веома кратак закон, од свега шест чланова. Могли сте практично, без иједног јединог члана, показаћу вам да су они практично бесмислени, и правно и логички и како год другачије хоћете.
Ви кажете, у члану 2, потпредседник владе може бити министар. Зар до сада није могао? Зар Ивица Дачић није био министар полиције? Јел он то противзаконито три године обавља министарску функцију? То је нешто што сте тада подразумевали, што је могло, а сада одједном то не може, а овде каже, потпредседник.
Даље каже – од подношења предлога владе за разрешење министра до одлуке Народне скупштине, министар не може вршити своја овлашћења, већ њих преузима члан владе којег председник овласти. Ви сте ову одредбу искористили и пре него што сте је унели у закон.
Зар није Мирко Цветковић овластио одређене министре да преузму поједине ресоре, а ви кажете, господине Марковићу, како је то нормално и природно и доста функционално и како је то постојало до пре две године, али нам не рекосте зашто сте пре две године изменили нешто што је нормално, што је природно и што је доста функционално? Ви час бришете, час поново враћате одређена решења.
Апсолутни хит и нешто што ће ући у политичку историју Србије и парламентаризма, наравно, не по политичкој мудрости, јесте следећи члан, где се каже да су чланови владе државни секретари и директори посебних организација у служби владе, дужни да у јавним изјавама и наступима у јавности изражавају ставове владе.
Да ли то значи да до сада та обавеза није постојала? То би значило да сте сиротог Млађу, из чиста мира, ни кривог ни дужног, избацили из владе. Зашто, када човек није имао обавезу да заступа ставове владе? То тек сада прописујете и онда испада да је ипак крив Мирко Цветковић, да је устао на погрешну ногу један дан, најурио Млађу, а да је Млађа као херој то издржао и зарад интереса грађана Србије рекао – и даље ћу подржавати владу, нема везе што је Мирко устао на погрешну ногу.
Није ли ово афирмација политичког једноумља, ако су ово већ министри експерти и стручњаци, и уколико кажете да је нормално да народни посланици самостално одлучују у коју ће посланичку групу, за шта ће гласати, шта ће заступати, зашто онда то исто правило не примените и на министре?
Оно на шта бих ја желео да укажем, то је да овде нисте обухватили заменике и помоћнике министара, да ли и они имају обавезу да заступају ставове владе, и онда кажете у другом ставу – одлуку владе дужан је у јавности да заступа и члан који је гласао против одлуке или био уздржан.
Ко ће сада ту процењивати да ли је неко био довољно ватрен у образлагању и залагању за тај став владе или не, и где су вам, господине Марковићу, казнене одредбе? Ако прописујете одређену дужност, онда сте морали прописати и казнене одредбе, па рећи – на тај и на тај начин ће бити кажњен од стране тога и тога онај ко се не буде придржавао Закона о влади.
Суштина је да односи у Влади Републике Србије нису нормални и ово је још један доказ. Да су односи међу вама нормални, ово би било нешто што се подразумева и не би вам пало на памет да то кодификујете. То су нека уобичајена права и ово је могло бити само на нивоу некаквог џентлменског договора, а никако нисте могли ово унети у закон, јер ако нема нормалних односа међу вама, нема тога ко ће вас утерати у ред.
Оно што би можда Народна скупштина могла да учини, могли смо ми, госпођу Чомић да пошаљемо у владу, да мало вама држи седнице, да вас она дисциплинује, па кад неко претера или каже нешто погрешно, онда му госпођа Чомић кокне опомену, па прва 10%, друга 30%, па да видите како би седнице владе биле складне као и седнице Народне скупштине.
Пошто је истекло време, ја се захваљујем.
ПРЕДСЕДНИК: Реплика, господин Томислав Николић.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Обично не одговарам на увреде, мислим да Србију то превише не интересује, а посебно не интересују они од којих мени стижу увреде у овој скупштини.
Има једна латинска пословица која каже: „Миш и на брдо када се попне, остане мали“.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Немања Шаровић.
НЕМАЊА ШАРОВИЋ: Господине Николићу, ви сте, како сте завршили у шестој деценији тај факултет, изгледа да сте доста латинских пословица прочитали и ви сте често почели да их користите. Пре неколико дана сте мене упоредили са некаквим кученцетом које је прошло поред споменика Николи Тесли, па је ту извршило некакву нужду. Рекао сам и новинарима да ја вама не замерам што сте ме упоредили са кученцетом, али се заиста питам како ће Александар Вучић реаговати на то што сте га упоредили са „запишаним спомеником“.
Ви имате, господине Николићу, доста проблема у вашој странци.
ПРЕДСЕДНИК: Господине Шаровићу, не можете користити термине који су непримерени овом високом дому. Заиста вас молим, схватите ово као молбу.
НЕМАЊА ШАРОВИЋ: Заиста се слажем, госпођо Ђукић, али сте онда морали да реагујете када је господин Николић то износио. Цитирам само оно што је он рекао.
Што се вас тиче, господине Николићу, ви наравно да не не одговарате, а ја од вас то и не очекујем. Има већ 30 месеци и нешто више како сама вас ја позвао на ТВ дуел, и то сам чинио безброј пута. Ви сте безброј пута доказали да немате ни политичке храбрости ни довољно мудрости да изађете на такав дуел, а са друге стране желите да водите Србију.
Уколико желите, изађите господине Николићу, да се не бисмо препуцавали овако и да не бисмо госпођу Славицу Ђукић доводили у непријатну ситуацију. Изаберите телевизију са националном фреквенцијом, ви имате огроман новац и огромну медијску моћ, то ћете лако урадити. Можете ви, а може и господин Вучић, а можете обојица заједно, па да ви објасните пред грађанима Србије да ли ћете то што сте обезбедили себи и својој деци обезбедити и сваком детету у Србији, јер то је оно што је крунско питање.
Лако ћете ви, господине Николићу, на стиропор, јер ћете после тог стиропора отићи у стан од скоро 200 квадрата, али где ћете вратити грађане Србије?
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР