Ниш противуставно отворио представништво у Бриселу

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Имамо времена још да последња пријављена, народна посланица Гордана Поп-Лазић, оствари своје право да постави питање. Изволите народна посланице.

ГОРДАНА ПОП-ЛАЗИЋ: Захваљујем. Заиста нисам изненађена што је господин Обрадовић данас овде са нама, обзиром да се ради о човеку који је докторирао на политичким наукама и апсолутно је свестан да се степен демократије у једном друштву мери, између осталог и тиме који су механизми контроле три гране власти, у овом случају законодавне и извршне власти.

Господин министар Станковић је кратко у Влади и очигледно нема страха да изађе пред народне посланике. За остале министре заиста морамо да се питамо зашто нису дошли, иако имају обавезу, и њих овај Пословник обавезује да обавесте Народну скупштину ко неће бити присутан, а самим тим да нас и председник Скупштине онда обавести ко тог дана неће бити у парламенту, како бисмо ми могли онда питања да усмеримо према оним министрима који ту јесу, да ово не буде јалова расправа.

Извињавам се што сам мало ово елаборирала, али просто данас су неки посланици разговарали сами са собом, јер наравно да ова два министра не могу да дају одговоре на сва питања. Ето, ја сам једна од њих која ће поставити питање, у нади да ће барем у писменој форми да нам се врати, иако је циљ, чини ми се, ове седнице да јавност чује и нас, али да чује и представнике власти, шта они имају да нам кажу као одговор на наша питања, а не само да ми добијемо те одговоре, јер онда је наш начин за преношење тог одговора грађанима много тежи него да су пратили ову седницу.

У сваком случају, мене интересује да ли је Влада Србије упозната да је град Ниш, као локална самоуправа, отворио канцеларију у Бриселу? На основу ког закона? Колико се ја разумем у надлежности локалне самоуправе, нити Закон о локалној самоуправи, а нити Устав Србије омогућава и дозвољава овако нешто. Дакле, генеза читавог догађаја још из времена када се доносио статут Војводине и када се најављивало тако нешто, али нико нормалан није могао ни да претпостави да би један град могао да се одлучи на тако нешто, са образложењем које заиста не може да пије воду. Али, без обзира колико је оправдано образложење, напросто, у закону и у Уставу не постоји основ за тако нешто. Влада је морала да интервенише. Надлежно министарство је морало да предложи Влади да се обустави од извршења таква одлука.

Желим одговор шта је Влада по том питању урадила, јер ако сви градови почну да отварају своја представништва у Бриселу, докле ћемо да стигнемо? То су државе у држави. Колико знам, имамо једну државу, а локална самоуправа то не може да ради.