ЗОРАН КРАСИЋ: Господине Ђелићу, очекивао сам да ће министар финансија да брани ово, пошто мислим да је то његова материја, он би могао и лично да нам објасни неке детаље.
Но, да кренемо редом. Прво и основно, овај закон нема уставни основ. То што се ви позвали на одговарајући члан Устава, са тачком 7) "Уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине", извините, молим вас, овај закон ту материју не дотиче. Ово није ни закон о основама својинско правних односа, ово није ни закон о облигационим односима, ово није ни процесни закон којим се власници штите, односно којим се омогућава да штите своје право својине. То је прва ствар.
Друга ствар, тема јесте значајна, јер има своју историјску димензију и отвара морална, правна, политичка и економска питања.
Трећи детаљ, за који сматрам да је врло важан, јесте што, судећи по овој вашој анализи ефеката закона и изјави о усклађености прописа са прописима ЕУ, не постоји обавеза Републике Србије да донесе овакав закон. Значи, не постоји уставни основ, не постоји европска пракса, пошто ви тежите томе, не постоји ништа што би нас натерало или не постоји ни један разлог који би био оправдан да се доноси овакав закон и регулишу ова питања.
Онда се поставља питање - зашто се то ради? Ради се из оног простог разлога што Србија треба да изврши самоубиство као држава. Само неке назнаке ефеката овог закона јесу: 200 милијарди, прва нека процена, динара, затим, 100.000 захтева и запошљавање нових људи који би радили на тим захтевима. Ни један оправдани разлог да Србија у овом тренутку приступи овој авантури.
Пошто смо имали прилике ових година да слушамо све и свашта око појма денационализације, реституције итд, итд, мали број громогласних заступника ове идеје, али егзибиционисти по својој природи, као и они егзибиционисти што се шетају, толико су агресивни и изгубили су оријентацију шта користе као аргументацију за своје настојање. Па се позивају на пакт о грађанским правима који не регулише ову одредбу, ову материју, па су се онда позивали на Европску конвенцију о заштити људских права, па су се позивали на тај Стразбур са којим вас врло често понеки од ових посланика који је наменски ушао у Народну скупштину због реституције, попут Жике Гојковића, Николе Новаковића, а имали смо и министра Париводића, нит њега интересује ДСС, он треба да заврши посао осиромашења Републике Србије по свим шавовима.
И сада свашта се прича о тим међународним стандардима, овде не постоје међународни стандарди, али постоји нешто на шта ми треба да се позовемо, поготово од 2003. године. Србија и Црна Гора, а касније Србија постали су чланови Савета Европе 2003. године и тај датум је значајан по вама и за правни поредак Републике Србије и ево чланство нас обавезује да поштујемо Протокол први уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода и тамо постоји један члан који гласи, господине Ђелићу слушајте: "Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине, нико не сме бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права." Ко утврђује јавни интерес? Надлежни државни органи, а шта значи "под условом предвиђеним законом", ојачава се принцип владавине права, а саставни део тог принципа јесте и правна сигурност. Ово нас обавезује од 2003. године, одмах да вас подсетим.
Даље, претходне одредбе, међутим ни на који начин не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза других дажбина и казни. Дакле, Протокол први, члан 1. тог протокола не намеће обавезу Републици Србији да се бави овим питањима. Зашто нас неко тера да се бавимо овим питањима? Па, зато што је концепт ЕУ да се уништи Република Србија, концепт НАТО пакта да се уништи Република Србија и ово има свој тајминг како Косово и Метохија клизе отварају се друге локације, а ово се тиче превасходно територије АП Војводина и чињенице да велики број наследника, бивших припадника дивизије "Принц Еуген", спрема документацију јер Немачкој је потребан нов животни простор, ако мени не верујете погледајте Хистори канал, па видите ко се од немачких државника облачи у исте униформе као и Адолф Хитлер.
Да видимо шта каже Европски суд за људска права, члан 1. Протокола један - не може се тумачити тако да државама уговорницама намеће било какву општу обавезу да врате имовину која им је пренета пре него што су ратификовале конвенцију. Извините молим вас, о чему ми онда причамо? Ако је нешто завршено 1945, 1946. године до, како ви кажете, 1960. и неке године, а Србија је постала чланица Савета Европе 2003. године, ми немамо обавезу, нити по Уставу, нити по Статуту Савета Европе. Да ли имамо по неком другом пропису? Немамо. Да ли смо ми чланови ЕУ? Нисмо. Да ли су сви чланови ЕУ испунили ову наводну обавезу? Нису. Пољска није испунила и неће да испуни, Чехословачка је кренула 1990. и 1991. године, и господине Ђелићу у Чехословачкој тада и касније у Чешкој и Словачкој било је државника, па кад су доносили овај пропис да би исправили одговарајуће историјске неправде, они су ударили и два сидра. Прво сидро, држављанство. Друго сидро, пребивалиште. И написали у образложењу, не пада нам на памет да вратимо Немцима који су починили зло у Чехословачкој, а ви шта радите? Ви радите контра, ви радите потпуно обрнуто.
Хајде да видимо шта каже тај Европски суд за људска права. Кажем вам, не сме да се донесе овај закон, а сви који сматрају да су угрожени могу да свирају у прсте пред Европским судом за људска права. Ево ставова Европског суда за људска права, госпођо Чомић – лишавање својинског или другог права у начелу је моментално дело и не производи трајно стање лишавања права. Како се то примењује у ЕУ? Ево вам доказ, на бројним скуповима где сам представљао Републику Србију, опозициони део Народне скупштине саговорницима из иностранства сам причао о праву својине као светињи. Сви су аплаудирали, а кад сам њих питао зашто се то право не признаје Србима на Косову и Метохији, зашто се не признаје Србима из Републике Српске, седнице су се прекидале. И ти велики ваши европејци заборавили су на правила која важе код њих, значи Срби имате друга правила која ЕУ примењује према вама.
Идемо даље, чланом 1. Протокола број један, није зајамчено право стицања имовине и тачно је и о чему она причамо. Трећи став, каже се овако – да нека заштита може да се пружи у мери којом се оспоравају одлуке које се односе на имовину подносиоца захтева. И овде иде својеврсна правничка дијалектика, постојећа имовина, актива, потраживање и оно што се код њих зове "легитимно очекивање". Да ли постоји у овој земљи легитимно очекивање? Не постоји. Кад ће да постоји? Уколико ви усвојите овај закон, ни тада неће успети пред Европским судом за људска права а то вам ја гарантујем.
Даље, нада да ће се признати имовинско право које до сада није било могуће применити у пракси, не може се сматрати имовином. Грађани Републике Србије, знајте од овог закона биће исто оно као од оног Млађиног, о бесплатним акцијама од 1000 евра, па смо пре неколико месеци имали ситуацију да је господин Динкић признао да у старту од тога није било ништа, већ је хтео да његов драги кандидат за председника Републике победи и да још једном превари грађане.
Ко ће имати вајде уколико усвојите овакав закон? Фолксдојчери и криминалци, то су две категорије. Зашто криминалци? Како можете да причате о неправди кад још нисте решили питање ко је запалио Народну скупштину? Одакле вама легитимитет да предлажете решавање неправде од пре 50 година? Па, шта је данас Мирослав Мишковић, шта је данас Милан Беко, у чему се они разликују од предратних задужбинара, војних лифераната, они који су зарадили на пасуљу? Ко ће да опорезује Божидара Ђелића? Дошао је овде, није имало куче зашта да га уједе, после две године опозиције 11,5 милиона евра. Ко ће ту неправду да исправи?
Шта мислите, седам милиона људи не зна да ради, не знају да зараде паре, радили, па нико није зарадио 11,5 милиона евра. Како то може неко преко ноћи? Причате о историјској неправди. Колико ви неправди производите? Не дај Боже да се усвоји овај закон, 10 година порески обвезници у Србији имају да грцају. Због кога? Због малог броја људи који ће да заврше посао.
Уз пут, да вас обавестим господине Ђелићу, у правном поретку Републике Србије, било је и те како много прописа који су дозвољавали денационализацију. Како то да су само неки успели да изврше денационализацију? Породица Домазет у Нишу је све повратила своје и није јој био потребан овај закон. Зашто? Зато што је Владимир био у власти, извршној, па је знао када општина додељује некоме стан да се та непокретност враћа ранијем власнику. Адвокати мисле да ће да се овајде око овог закона. Ништа неће да се овајде, 10 адвоката из ДС има да се укључи у овај посао. Зашто уништавате Србију и овим законом дајете материјал да нас свако прозива и пред Стразбуром и на другим местима.
Како ћете овај закон да спроведете на територији КиМ? Баш вас брига. Имате једну одредбу, како ћете да тумачите ту одредбу? Као одредбу Закона о ПДВ за промет робе са територијом АП КиМ, а онда када вам затреба, онда кажете, тамо се дешава мито и корупција, роба не иде, него се пере документација и враћа се без ПДВ на територију Републике Србије. Ко је то могао да омогући? Царина, државна безбедност, власт и сада та власт прозива неке људе тамо који на барикадама чувају свој живот. То је ДС, то су ваши закони. О моралним, политичким и другим питањима нећу ни да говорим сада, то ћу да говорим у расправи о појединостима.
Молим вас, Европски суд за људска права уважава економске интересе сваке државе и каже, држава по принципу сразмерности није у обавези да испуњава неке ствари уколико грађанима може да направи такав терет да не могу да живе. Ви желите да оптеретите овде, 140 хиљада људи треба за месец дана да изгуби посао и причате сада неке бајке, позивате се на историју, на неке шупље приче.
Даље, протокол каже, није наметнуо било каква ограничења на слободу државе (не разуме се) да одређује обим реституције. Уколико држава не доводи у питање своје постојање, и уколико жели да регулише област на неким начелима, исправљања неких историјских неправди, може да се предвиди реституција и онда има места примени протокола, члана 1. Протокола један пред Европским судом за људска права.
Обим заштите одређује држава својим законом, како сте ви то урадили? На изволте, дозволили сте свакоме и странцу и ономе ко нема пребивалиште овде. Зашто? Имали смо пре неколико дана један разговор поводом овог спорног члана, а да није припадник окупаторске снаге, па смо поставили питања оном малом што је био до господина Ђелића.
Како ћете до да утврдите? Каже, не знамо. На основу чега, потврде? Ко ће да да потврду да неко није био припадник окупаторске снаге? Не знамо.
Због тога је промењен овај члан са овим амандманом. Уосталом, какав вам је закон ако сте на сваки други члан поднели амандман, ви који сте га предложили? Постоји 250 амандмана на овај закон овде, и нема посланика који није писао амандман на овај закон. С којим правом, шта желите да урадите? Желите да осакатите Србију, јер је то услов, саката Србија може да се нада потпису за кандидатуру. Никада ми нећемо бити чланови ЕУ, они од вас траже да завршите прљав посао и ово је један од прљавијих послова и то један врло тежак прљав посао.
Када сам поставио питање око пребивалишта држављанства, онај малопре што је седео до Ђелића, он каже, постоји судска пракса. Каква судска пракса постоји?
Каже, Уставни суд Хрватске је одлучио. Ми имамо људе који се позивају на одлуке Уставног суда Хрватске који седе у Влади, брука и срамота за ову Србију.
Јак Уставни суд, а шта је са оним стотинама хиљада људи чија имовина није враћена? Они иду у ЕУ, а баш брига ЕУ што су Срби протерани са територије Републике Српске Крајине. За Србе на важи принцип – приватна својина, светиња. Ни станове не могу да поврате. Ако се појаве, одмах иде оптужница.
Ево га ваш драги Јосиповић, најављује вам шта треба да ради и у тим условима ви доносите овакав закон. Ово треба да вам буде изборни адут за наредне изборе, ово треба да вам буде визит карта за ЕУ. Нико у Србији не жели да иде у ЕУ са оваквим законом, поготово што нам отимају КиМ.
Прича са 17 држава, бивша Југославија је закључила уговоре, мисли се на ове окупаторске, на ове силе које су изгубиле Други светски рат и регулисала су се статусна и имовинска питања. Међутим, има сада три државе, не могу да протумаче споразум. Тај споразум између Бранта и Тита што не постоји, или га нису нашли историчари, ови експерти га нашли, Божа и његови.
Каже, имамо један проблем, не можемо да протумачимо да ли су Брант и Тито се договорили или је ово питање остало отворено. Пошто је остало отворено, онда се јављају из неке друге политичке странке из Војводине, па кажу нису сви припадници Принц Еуген дивизије добровољно ишли, неки су под морање морали да иду. О чему причате, људи? Што мрзите Србију, што водите мртву трку са ЕУ, ко ће већу штету да направи српском народу и ми да вам дамо подршку? Ни за живу главу. Ко ће да вам да подршку и покушавате да дезавуишете оне неверне људе који мисле да нешто може да се оствари, оне људе за које се зна да постоји неправда према њиховим прецима и њих трпате у први план да би прекрили ову позадину прљавог посла који се ради.
Препознали су ти људи то, препознали су да је ово прича о бесплатним акцијама у вредности од 1.000 евра.
Ви мислите, у условима немаштине и беде, да ће сви да поверују и да ће свих 100 хиљада оних који су поднели пријаву, а те пријаве нису ни проверене, а тамо их има петорица који су претенденти на исту имовину. Биће времена да причамо о још неким правним принципима, преклузија, застарелост, правна сигурност, владавина права, начело легалитета, али ви то не поштујете. Вас то не ограничава, вас то не руководи. Вас руководи да ли ће октобра, можда у новембру, ако не буде у новембру, онда може у децембру, што рече Жељко Самарџић да неко тамо потпише. Шта ћемо да имамо од тог потписа? Има да нам сване свима као што нам је свануло од белог шенгена. Има да нам сване као од оне резолуције у Генералној скупштини коју сте писали заједно са ЕУ, па је дошао Еулекс.
Имаћемо користи од тога што је онај пре вас дао грађевинску дозволу да се праве просторије Еулекса у северној, у Косовској Митровици.
Грађани Србије, ваљда вам је јасно, све што се предлаже, против је народа, против државе. Када би имали искрене намере, Мирослав Мишковић ни три минута не би био на слободи, Милан Беко ни пет минута на слободи, Лутра ни дан на слободи, да вам не причам о вашем Влаховићу. Ђелић, Ђелић би већ збројао месец дана притвора. Али не, ви сте поделили Србију на 2% изузетно богатих који имају права и могућности да се сви њихови интереси штите.
Шта ћемо да урадимо ако се којим случајем деси промена власти, па дођу ови што сте их направили, па они кажу, да исправимо историјски неправду према Богољубу Карићу, па закон.
Да исправимо историјску неправду према Дарку Шарићу, па се обезбеди 126. Зар је могуће да свако може да купи 126 или 127 посланика и да заврши посао. То је ваш принцип. Овде је ЕУ и НАТО пакт обезбедила већину од 127 или 130, има ту и резерве и спроводе се интереси оних који нам отимају КиМ, оних који на сред наше улице постављају барикаде, па кажу то је прелаз 31, па прелаз један.
Шта је са прелазом број два до 30? На сред наше улице у нашем сокаку дошли ваши пријатељи и поставили бодљикаве жице, а вас баш брига. Ваши су преселили своје, дали отказе, а Тачи плаћа. Но, о томе ћемо другом приликом.
Они који се позивају на Европски суд за људска права чине велику грешку. То тамо не може да прође, али рачунају да ће ова већина да изгласа све. Овакав закон о враћању имовине ни једна држава иза гвоздене завесе или бивша социјалистичка није донела.
Неко мало пре рече, каже – либералан закон. Ма, није либералан него је сепаратистичко деструктиван закон за државу Републику Србију. То је наш проблем.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР