ВЈЕРИЦА РАДЕТА: Даме и господо народни посланици, закон о враћању одузете имовине и обештећења како се популарно зове закон о реституцији колоквијално тј. имао је рекла бих, незаслужено велику медијску пажњу последњих месецима па чак и годинама. И чули смо много аргумената за и против доношења овог закона, али неколико бисера које је јутрос говорио господин Ђелић, заиста морају да се прокоментаришу.
Каже, господин Ђелић да ће овај закон када се буде примењивао дати боље резултате него приватизација у Србији. Па куку нама, господине Ђелићу, ако ово упоређујете или било шта у Србији са приватизацијом, са оноликим криминалом, са оноликом корупцијом, са оноликим притвореним, затвореним и тек оним који ће бити због криминала у тој приватизацији. Или сте можда мислили на оне акције од 1000 евра?
Даље, каже господин Ђелић да ће примена овог закона привући инвестиције, стране инвестиције у Србији. Господине Ђелићу, ви сте говорили и да ће економска криза привући стране инвестиције у Србију, једино још кад је био земљотрес у Краљеву нисте рекли да ће и то привући стране инвестиције. Ви имате ту једну своју причу и ви то и где треба, и где не треба убацујете, а то што нема везе са суштином није ни важно. Рекли сте, да очекујете да ће овај закон да допринесе развоју задужбинарства у Србији. Господине Ђелићу, ево конкретан предлог од оних ваших 11 милиона евра направите неку задужбину, будите први задужбинар па да вам честитамо. Рекли сте, јутрос сте признали, а пре неколико дана сте рекли да се овај закон не доноси због ЕУ него зато што је то нама, хлеб насушни, отприлике, па су после тога ваше колеге из Владе, како ко, појављивали се на телевизијама разним и демантовали господина Ђелића и рекли, не овај закон се доноси зато што је то налог ЕУ.
Господине Ђелићу, пошто уредно испуњавате налоге ЕУ очекујем одговор од вас као потпредседника Владе Репбулике Србије, да нам кажете, отворено шта је са условом који сте добили од Ангеле Меркел и од ЕУ у вези са заокруживањем шиптарске државе на територији Републике Србије. Да ли ви знате шта се дешава од 16. септембра до данас на територији Републике Србије? Нешто се не јављате на ту тему, за вас је очигледно то завршена прича. Бога ми, није и неће бити.
Могли смо јуче да прочитамо у медијима да поред свих ових услова које испуњавате, на како ви волите да кажете, агенди, на путу ка ЕУ, али све ми се чини да на том путу има све више лежећих полицајаца, а да су вам нешто низак трап па запињете често. На том европском путу, како кажу ваши европски пријатељи, господине Ђелићу, озбиљно вас кочи корупција и то корупција на свим нивоима власти и у свим сегментима. Између осталог, кажу ваши европски пријатељи, да је проблематично да ли ћете добити статус кандидата зато што у кривичном закону није санкционисано подмићивање посланика.
Сад питам вас, господине Ђелићу, када причате са тим вашим европејцима, да ли ви њима кажете да сте ви 2008. године направили нелегалан састав овог парламента и да је управо због корупције, како је Викиликс обавестио веза САД, Борис Тадић, Николић и Вучић, створена, нешто што ви овде зовете посланичка група, на основу украдених мандата.
Јесу ли на то можда мислили ваши западни пријатељи са којима разговарате везано за те ваше европске интеграције, до којих сигурно никада неће доћи. Подсећамо вас господине Ђелићу, да је 8. јуна 2005. године донет Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине. Тада је у Влади Војислава Коштунице која је била исто европејска колико и ви данас, седео господин Париводић, који је био лично врло заинтересован за враћање имовине и он је стално присутан у медијима као представника неких којима треба да се врати имовина законито, наравно одузета. Ви сте од тада до данас знали да ћете овај закон да донесете, ви то одавно најављујете.
Питање за вас господине Ђелићу – ко је одговоран што сте до 8. јуна 2005. године је донет тај закон, 13 месеци после тога јула 2006. године је завршен попис те имовине. Ко ће одговарати зато што сте ви ту имовину за коју сте знали да ћете да донесете закон да се враћа? Продавали сте је за буд зашто тајкунима да би сада држава на основу овог закона тим истим тајкунима исплаћивала некакву надокнаду.
Јесте ли то радили случајно или свесно господине Ђелићу, и ко је одговоран што на тај начин наносите огромну штету, финансијску пре свега грађанима Републике Србије.
Господине Ђелићу, нас у СРС као брижне посланике, интересује да ли сте размислили како ћете збринути Ружицу Ђинђић, пошто је и вила коју сте њој, потпуно неоправдано поклонили, тема враћања, нека породица се већ јавља да јој се врати та вила, и наравно, не само та, него не знам и она ваша од онолико стотина милиона на Дедињу, да ли је и она под ударом овог закона? Даље, Томице Милосављевића, па Шутановца, па свих вас што сте се поређали по Дедињу.
Господине Ђелићу, даме и господо народни посланици, који ћете гласати за овај закон, СРС вас упозорава да једна историјска неправда, а ово јесте била историјска неправда, не може да се исправи стварањем нових неправди.
Ви сте овде, колега Мартиновић је одлично, наравно, приметио у члану 2. написали 41 пропис, пописали 41 пропис, закона, а још три су чини ми се додата, биће додата амандманима владајуће већине.
Дакле, набројали сте 44 закона на основу којих је имовина коју желите да вратите, одузета. Ако, је нешто одузето на основу закона, господине Ђелићу како може да се врати?
Како ви мислите да цртате, прецртавате историју, да бришете историју. Било је време какво је било, па за неколико година или за неколико деценија верујте да ће они који буду живели у овој вашој проевропској издајничкој политици и Влади Тадићевог режима, имати много горе мишљење, него што ми данас имамо, сви ми имамо о том периоду комунистичког режима.
Дакле, држава у држави, мора да постоји правна сигурност, не може сваки неки Ђелић који се појави да мења својим прописом нешто што је некад неко донео неки други пропис, и ко нам гарантује да је овај што ви предлажете баш најбољи?
Ми знамо да није. Зашто сте 9. март 1945. године одредили као датум од ког се враћа имовина? Цео дан вас то питам, само немате аргумент. Ми с вама разговарамо о аргументима, ми српски радикали смо противници овог закона, и као што чујете износимо аргумент, не причамо приче, од вас тражимо аргументе зашто треба за ово да се гласа.
Дакле, зашто 9. март 1945. године? Зашто се имовина не враћа беговима? Да ли ви знате да су бегови у Србији имали земљу? Зашто нисте одредили тај период? Ви сте овде успели да обезбедите сагласност да донесете закон о рехабилитацији, то је једини закон да је донет, односно већ постоји, али се не примењује и овај што сте хтели да донесете, то је једини закон где рехабилитована лица имају основа, имају права да им се врати имовина, јер им је имовина одузета у режираним политичким процесима, али то није тема овог закона.
Имовина која се враћа на основу овог закона који предлажете, између осталог је одузета на основу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта, ја ћу због времена само неколико закона, на основу којих је одузета ова имовина да прокоментаришем.
Господине Ђелићу, национализација се спроводи у цивилизованим земљама и спроводила у цивилизованим земљама. Знате, колико су у Енглеској лабуристи извршили национализација, а били су дуго на власти.
Други основ, један заправо, од закона по којима је одузета ова имовина је Закон о експропријацији и то до 1968. године. Дајте, молим вас објасните нам зашто до 1968. године? Па експропријације су се вршиле и пре и после.
Данас имамо на снази врло неправедан и неправичан Закон о експропријацији, да ли знате господине Ђелићу, да по данашњем закону у садашњем позитивном пропису експропријацији инвеститор може да уђе у посед пре него што постигне договор о накнади. То раније није било, односно, у неким периодима је било, али непосредно пре овог закона није. Да ли је свака накнада у поступку експропријације у овом периоду од 1968. године, не знам што сте ставили ову годину, до дана данашњег правична. Па није, а да ли то значи да је незаконита, па не, не значи. Закон је такав, примењује се и грађани морају да се повинују закону. Ако мора да се примењује Закона о експропријацији после 1968. године и та имовина се ником не враћа, а што онда враћате имовину која је експроприсана до 1968. године?
У чему је разлика, господине Ђелићу? Да ли ви знате од те 1968. године до дана данашњег колико је хиљада хектара земљишта експроприсано, колико је насељено стамбених објеката ради утврђеног општег интереса, уз накнаду за коју бивши власници кажу да није правична, као што није била правична ни она о национализацији из 1958. године, али то што није правична, опет понављамо, не значи да је незаконита.
Да ли је правична, господине Ђелићу, ова Ђиласова експропријација за мост Земун – Борча? Да ли знате да Ђилас расељава грађане Земуна са обале Дунава у Бели Поток? Да ли знате да им руши куће у којима станују, а да ће у Белом Потоку, плаћати тржишну цену закупнине. Ако, хоће да откупе те куће, односно станове, морају да плате тржишну цену за те станове и за њих не важи Закон о становању који предвиђа специјалне услове за откуп станова. Да ли је то правично? Није. Да ли је у складу са Законом о експропријацији, јесте, шта да радимо, али, ви дакле, жмурите пред таквим стварима, а водите рачуна о нечем што је некад било.
Закон о аграрној реформи такође је основ на основу којег ћете да враћате непокретности које су одузете по Закону о аграрној реформи. Господине Ђелићу, не знам да ли знате да је аграрна реформа у Србији постојала од 1919. године из времена Краља Александра. Тада је Влада донела претходне одредбе, тако се звало за припрему аграрне реформе које су постале програм аграрне реформе, и која је спроведена. Зашто онда и то не враћате, зашто сте зацртали ову аграрну реформу и колонизацију од 1946. године? Немате принцип, не знате одговор наравно, на ова питања.
Подсећамо вас, такође, господине Ђелићу, да је 26. марта 1991. године донет у парламенту Закон о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину на основу ПЗФ, односно Пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због не извршених обавеза из обавезног откупа.
За одузету земљу, ову, која је по овом закону враћана, раније није била исплаћена накнада и постојао је основ да тај закон буде донет.
По том закону, враћено је око 100 хиљада хектара пољопривредног земљиште, господине Ђелићу, молим вас да ме слушате јер тражим одговор на сва ова питања. Овај закон се примењивао 10 година и произвео је, без обзира што је било основа да буде донет, погубне економске последице. Какве? Уништени су велики пољопривредни комбинати који су до тада били веома успешни. Цена пољопривредног земљишта је драматично пала и од тада су огромне количине пољопривредног земљишта остале у парлогу зато што су враћене наследницима који нису ни знали ко су им преци.
Лично сам радила на примени овог закона у Општини Земун, па су се предамном свађали да ли је била ујна, да ли је тетка, да ли је стрина ту коју евентуално треба да наследе, па ко колико треба да наследи, па су мислили добиће огромне паре. Кад су видели та то није тако скупо јер је велика количина, понављам 100 хиљада хектара земљишта враћено, онда је то земљиште остало необрађено.
Господине Ђелићу, то је такође помињао колега Мартиновић, да ли је неко утврђивао порекло имовине лицима којима је, наглашавамо, на законит начин одузета имовина, а коју ви сада хоћете да вратите? Питамо вас, господине Ђелићу, да ли су то у то време били тајкуни оног времена, какви су данас Мишковић, Беко, Цане, Костић, Ђунић, Влаховић, Ђелић итд?
Господине Ђелићу, не знам што се смешкате? Не знам да ли сте чули за стару америчку пословицу да нико за свога живота не може на поштен начин да заради и уштеди милион долара, а ви, Ђелићу за две године 11 милиона евра.
Господине Ђелићу, правни разлог који сваки правник мора да уважи, а који иде у прилог и који је аргумент зашто овај закон не сме да се донесе, јесте право одржаја.
Ви нисте правник па да вам објасним а пре, свега, желимо да чују грађани Србије. Редован одржај за покретне ствари је три године, за непокретне три године, ако је земљишно књижно власништво, а 10 година за ванкњижно. Ванредни одржај настаје протеком 10 година и стиче се право својине на покретним стварима, а за 20 година на непокретностима.
Дакле, прошло је више пута по 20 година и не може се створити правни услов за враћање ове имовине коју ви желите да вратите.
Ако је неко пре 50, 60 година на легалан начин стекао имовину, он је стекао право одржаја одавно. Ви сте чак овде предвидели да ћете овим законом укидати и право службености пролаза. Да ли ви уопште знате шта значи право службености пролаза? Да ли то значи да ћете оставити стамбене зграде, куће итд. без приступа на улицу зато што је успсотавено право службености пролаза? Немате ви појма, наравно, само знате да треба донети закон да се врати имовина Париводићу и још некима и баш вас брига.
Наравно, морамо да поменемо, односно помињали смо, али да нагласимо проблем враћања имовине фолксдојчерима. Знате, Срби на територији АП Војводине су веома забринути већ годинама. Да ли знате, господине Ђелићу, да се организују туристичке туре да долазе Немци да обилазе куће својих предака и имања, сликају се итд. зато што су знали да ће Ангела Маркел да вам наредни да донесете овај закон и да вашим фолксдојчерима омогућите да им се врати земљиште односно имовина у Србији? Да, ово сте интензивирали од када је Ангела Меркел била овде и ударала вам пацке.
Подсећамо вас да је после Другог светског рата у Војводину досељено око 40 до 50 хиљада породица, значи преко 200 хиљада људи из сиромашних крајева Босанске Крајине, Црне Горе, Македоније, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна и сада њихов статус угрожавате, господине Ђелићу, а јутрос кажете да се мора поштовати право приватне својине. Па, да ли знате шта су ови људи урадили од тих швапских кућа, како се популарно зову? То више нису куће од блата, то су сада виле, то су сада изграђени, уређени вртови, воћњаци. Увећана је вредност ко зна колико пута. Ви ћете то да вратите фолксдојчерима, а заборављате да је пре него што су дошли ови Срби, њих око 200 хиљада, да је између 400 и 500 хиљада Немаца напустило Југославију зато што им је власт оправдано као народним непријатељима одузела имовину, држављанство и грађанска права. Ви сада хоћете њих да доведете у Србију, господине Ђелићу. Хоћете да они запоседну имања која су Срби, рекох већ на који начин користила.
Ових дана ја актуелно било, помињало се и у медијима ово што покушавате да сакријете, да је између Немачке и бивше Југославије постигнут споразум на основу којег су фолксдојчери обештечени. Тај споразум су потписали Јосип Борз и Вили Брант 1972. године.
Сада се господин Ивановић, који се овим бавио, неки господин историчар, каже – покушавао је преко разних министарстава, архива итд. да дође до овог споразума и, замислите, он је на волшебан начин нестао из архива у Србији. Срамота.
Само још да вас подсетим да господин Васлав Клаус, председник Чешке Републике, 2009. године није хтео да подржи Лисабонски споразум зато што он пружа могућност потомцима судетских Немаца да траже повраћај своје имовине. Дакле, сви могу да кажу све што је у интересу њиховог народа, само ви не можете, пардон, само ви нећете.
Став СРС о овом закону исказали смо кроз амандмане тако што смо предложили да се сваки члан брише од наслова до последњег члана. Хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР