САД дале 100 милиона долара за трибунализацију српског правосуђа

ЗОРАН КРАСИЋ: Нећу да вам причам шта све објављује "Викиликс", то ћемо да објавимо, биће томови књига, има 200 и нешто хиљада депеша о Србији. Међутим, госпођо Маловић, препоручио бих вам, када се сутра вратите у канцеларију, да прво тражите од ВСС да се разреши Синиша Важић. Објављено је како је ишао да цинкари државу америчкој амбасади. Додуше, и Саша Вукадиновић је продавао информације, видим да је и Мики Ракић врло активан, и он се разуме у правосуђе и он се пита око правосуђа.

Ни једном речју нисте рекли да ли ће овај законик да се примењује на територији КиМ. Да ли сте заборавили? Грађани морају да знају, ово што сада имамо на дневном реду, вероватно је остало још неколико предлога закона, то су последњи издисаји реформе правосуђа, по замисли САД, који су дали 100 милиона долара за ову реформу, госпођо Маловић. Желе трибунализацију српског правосуђа и то иде по етапама. Као што видите, свака етапа коју сте радили у реформи правосуђа, била је катастрофална.

Сада да причамо мало о Законику о кривичном поступку. Зашто кажем трибунализација? По новом решењу судија може да одобри да се врши тајно снимање да би се утврдило да ли је дотично лице извршило неко кривично дело. Ко то треба да спроведе – БИА. Ко је на челу БИА – Саша Вукадиновић. "Викиликс" каже да продаје информације америчкој амбасади. Џабе сте онда ово радили, нема потребе ово да радите.

Даље,  имали смо Наташу Кандић која заступа људе у суду, иако је социолог. Имали смо Наташу Кандић која чува сведоке у свом стану, имали смо Наташу Кандић коју плаћа Хашки трибунал, односно Тужилаштво, она даје кључеве својим сведоцима, она позива сведоке из иностранства, организује транспорт, води неког адвоката, бившег судију да изигравају неки поступак. Како је то могуће? Могуће је. Ви сте дозволили такву функцију некоме у нашем правосуђу.

Малопре смо чули од "отпораша" Неце како је све епохално урађено од када сте дошли на власт. Зашто нисте решили предмет Горана Кнежевића, кад је све епохално? Да вам мало помогнем, не треба никаква промена закона да се реши, рецимо, убиство гардиста на Топчидеру. Одете код Бориса Тадића, питате њега и он ће све да вам каже: када, ко, ко су пуковник Ђенић, пуковник Јевђовић. То војска све зна, али нећете.

Даље, ко је омогућио да већи значај у кривичном поступку има, наводно, адвокат породице неке жртве, попут Срђе Поповића, који сада држи предавања свима, а он је потписао петицију да се бомбардује Србија?

Имамо институт сведока сарадника, примењен је у Суду за организовани криминал и за ратне злочине. За ратне злочине неколико сведока сарадника, извршиоци кривичног дела. Шта им је заједничко? Заједнички адвокат из Новог Сада. Шта им је заједничко? Судија који је био судијски приправник код тог адвоката. Лажу где стигну. Овде им изјаве нису узете, искази нису узети приликом доношења пресуда, нити су им искази узети у Хашком трибуналу у три предмета. Како они могу и даље да буду заштићени?

Имате бизнисмена Чумета, који може да гази по улици, са полицијом иде да закључује уговоре око реновирања путева. Он је сведок сарадник. Сада сте то поделили, имамо осумњиченог и имамо осуђеног као сарадника који, због наводне велике доказне вредности његовог признања и указивања ко су чланови организованог криминала, добија заштиту. Данас је у Србији постао сан бити сведок сарадник, има бољу заштиту него било ко.

Даље, каже – независно судство. Од чега је независно? Како може да буде судство независно? Ово ваше трансформисано, да ли је решило питање криминала 5. октобра? Није решило. Да ли је решило неку криминалну аферу за коју постоји велики интерес да се не реши, од стране ДС и "сателита"? Није решило. Да ли ће да реши? Неће да реши. Зашто неће да реши? Није ни пројектовано да реши. Врло просто и једноставно.

Убацујете нешто што се згражава стручна јавност у свету. Тамо нека изјава дата неком истражитељу може да буде доказно средство, да се убаци у спис и да добије доказну вредност и релевантност, а сви знамо у старту да је лаж.

Причате о неким тековинама, о неким међународним стандардима. Што се нисте позвали на међународне стандарде који су под окриљем УН, па конвенције, смернице, минимални стандарди? Не, ухватили сте се на 260 страна за умируће право ЕУ. Ви се позивате на ЕУ која нам отима КиМ. Какву поруку шаљете? Вас баш брига за живот у Србији, вама је важно да вас ЕУ потапше по раменима. Међутим, појави се "Викиликс" и онда видимо да то није баш тако. Уцењени сте, морате да радите, критикују вас како верујете чак у оне лажи које овде износите, са којима дезавуишете грађане Републике Србије.

Причате о неким основним одредбама и начелима: забрана мучења, заштита итд. Молим вас, како је могуће да Слободан Хомен, пре него што се подигне кривична пријава, пре него што се оптужница напише, он преко ТВ прокоментарише цео предмет. Свима је забрањено, а њему је дозвољено. Све он то исприча, које кривично дело, ко је овај, ко је онај, како ће они то да раде ефикасно, све ће то лепо да се заврши, наравно, рачунајући да ће у неком тренутку да дође нека друга информација.

Разумни рок – ви се позивате на разумни рок. Ви немате појма шта значи стандард суђења у разумном року. Када бисте имали благе везе о томе, ова држава би свакодневно писала петицију и обавештавала светску јавност о злочину који се чини у Хашком трибуналу над Војиславом Шешељем. Девета година у притвору, још нема првостепене пресуде и нема одговора на питање ко крши његово право на експедитивно суђење.

Имали смо фантастичне прописе о суђењу у разумном року. Тачно је речено – за толико месеци мора да буде подигнута оптужница, уколико се не подигне, окривљени се пушта на слободу, па смо имали колико може притвор да траје током првостепеног поступка, током другостепеног, и то све по годинама разграничено.

Сада сте прихватили новотарију која се примењује у Европском суду за људска права – суђење у разумном року, и натерали Уставни суд да то примењује само кад су у питању парнице. Ако су кривични поступци – нема. Зашто нема? Зато што постоје посебни критеријуми – сложеност поступка, понашање страна у поступку, итд, све описно, округло па на ћоше.

Зашто то радите? Зато што вама није стало до ефикасног правосуђа. Да вам је стало до ефикасног правосуђа, одавно би они који су вам правили ову зграду Касационог суда наплатили своја потраживања – 500 милиона динара дугујете извођачима радова. Дугујете још увек и за Авалски торањ, мада се не зна ни чији је он. Који сте то капитални предмет решили? Да ли сте решили питање штедионице "Елита"? Да ли сте решили убиство Пантића у Јагодини? Шта сте решили? Како сте решили? Нећете ни да решавате. Желите да обезбедите правосуђе под апсолутном контролом ДС и свих оних који сматрају да једини пут Србије јесте ЕУ, па и оваква ЕУ која нас растура, која нам отима, а да би се то десило, како рече "Викиликс", потребни су они који су купили диплому, они који су функционално и фундаментално неписмени и који знају од седам падежа – четири.

Замислите – јавни тужилац може да обезбеди, односно банка је дужна да достави податке јавном тужиоцу. Како сте то могли да замислите? У ког јавног тужиоца ви имате поверења данас у Србији? У ког тужиоца имате поверења, када је јавност обавештена да приликом овог избора који сте имали пре годину и по дана, БИА је била главна која је давала карактеристику да ли неко испуњава услове да буде судија или тужилац? Да ли знате да данас постоји једна посебна професија у правосуђу, а то су бивши радници правосуђа – примам плату, не радим ништа, то су неизабране судије и председници судова. Зашто им не укинете плату? Незгодно је – проговориће.

Када смо завршили ону етапу, мада смо вас критиковали, поводом оних секретара задруга које сте поставили за председнике судова.. Не знате? Ако не знате, онда џабе обављате ову функцију, ја сам мислио да када је неко државни функционер да мора да зна шта се дешава у његовом ресору, а ако не знате, онда не вреди да причам са вама.

Ако се да тај значај полицији о коме ви причате, ја ћу вам поменути један пример из Босилеграда, једног полицајца који је кажњен у трећем поновљеном поступку и када је добио по не знам који пут одлуку другостепеног суда, где му је потврђена казна, одмах сутрадан га позвао неко из суда да му каже да треба да се јави на издржавање казне затвора. А зашто је осуђен? Зато што је спречио начелника СУП-а у Босилеграду и његову жену, која ради на царини, да неке ствари завршавају и замерио се неким шверцерима који су му претили да ће баш тако да се заврши са њим као што се завршило.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланиче, ја вас молим да шверцере и све остало доведете у везу са темом дневног реда, пошто 11 минута, углавном врло овлаш, дотичете одредбе и тему дневног реда, па вас упозоравам да заједно поштујемо члан 107.

ЗОРАН КРАСИЋ: Ја вас обавештавам госпођо Чомић да је ово законик о кривичном поступку где постоје фазе у том поступку, ви не морате то да знате, постоји тај преткривични поступак, постоји истрага, постоји претрес, постоји поступак по жалбама, итд, итд. Ја се трудим да ову моју дискусију усмерим на неке стадијуме овог поступка. Видим да су неки људи схватили, али, пошто сте нервозни, ја ћу да окренем и узећу неку другу област.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланиче, сада вас упозоравам. Неколико пута у току излагања сте кршили Пословник, говорећи о другим лицима на непримерен начин. Ја сам очекивала, уз сав занос који уносите у Закон о кривичном поступку, да ћете то на било који начин довести у везу. Сада вас упозоравам – или ћете се пристојно обраћати и лицима и особама који су у сали, и онима који нису, или ћемо заједно примењивати одредбе Пословника Народне скупштине.

Народног посланика Сулејмана Спаху такође подсећам на обавезе пристојног понашања у сали Народне скупштине.

ЗОРАН КРАСИЋ: Ја само правим анализу постојећег стања и нових решења. Рецимо, споразум о сведочењу окривљеног даје могућност неким људима, јер сами ови чланови подразумевају да је тај окривљени извршио неко кривично дело, али они дају њему могућност да се на својеврстан начин амнестира тако што ће да оптужи неке друге и своју индивидуалну кривичну одговорност свали на неког другог, ни кривог ни дужног.

Али, ја ипак морам да похвалим предлагача закона пошто када критикујем онда долазим у непријатну ситуацију. Ево, мере за спречавање одуговлачења поступка, ту сте написали да је мера опомена. Ја мислим да сте ту направили велику грешку. Када неко одуговлачи поступак, он злоупотребљава своја процена овлашћења и по правилу се обуставља поступак и не води се поступак против окривљеног. Јер, уколико то судско веће не би урадило, онда не постоји никаква разлика између тужилаштва и суда који пристаје на то.

Такође бих вас похвалио за ову чињеницу да окривљени не може да направи кривично дело. Ту сте мало даље отишли у односу на Брамерца који је данас овде. Они тамо имају неко непоштовање суда, међутим, непоштовање суда још увек није достигло ниво међународног обичајног права.

Морам да вам скренем пажњу – осим ових сто и нешто амандмана које смо поднели на конкретне чланове, велики број решења која постоје у овим члановима не извиру из међународних стандарда и нису достигли ниво међународног обичајног права. То што неко покушава да направи микс између континенталног и аглосаксонског права, онда прави квази-поступак, квази-институцију, као нешто што постоји у Хашком трибуналу, где у једном тренутку судије могу да дају већу доказну вредност изјави коју је сведок дао пре 15 година неком истражитељу тужилаштва, него његовом сведочењу у судници  где је усмено сведочио о неким стварима. То је потпуно неприхватљиво.

Што се тиче ових посебних мера, морам да вам скренем пажњу да сте овде направили велику грешку. Тајно праћење, прислушкивање, итд, итд, све те мере из надлежности ресора БИА могуће су само у циљу вођења преткривичног поступка, а ви сте њих овде подигли на ниво да оне могу бити истражне радње. Ту сте направили катастрофалну грешку. Још једна грешка – омогућили сте обичном судији да одлучује о тим мерама. Некада је то било само у искључивој надлежности председника Врховног суда. Да не причам о овим другим решењима која ће у нашој пракси да се покажу као врло лоша.

На крају, рекао бих нешто поводом проблематичног виђења презункције невиности. Презункцију невиности у нашем систему први пут и први ко се усудио да нападне био је Зоран Ђинђић, чувеном реченицом – Нека иду у Хаг па нека доказују своју невиност. Ви сте то узели као једну максиму, као једно начело, овде сте прогурали то. Не на тај начин, мало сте тај начин обрнули, овде се презункција невиности везује само за судску пресуду а избачен је онај други део – законити поступак, али да вам не причам, није то оригинално решење ове владе, то је радила и претходна влада када је доносила један од закона о кривичном поступку, јер ми данас имамо неколико законика о кривичном поступку и нико више не зна ни који се примењује на ком предмету, с обзиром да се неки предмети селе поприлично дуго и годинама.

Значи, нисмо могли да очекујемо боље решење од овога које сте дали, а ова решења која су садржана у овом закону су најгора што постоје. Значи, да је био расписан тендер за најгори предлог законика о кривичном поступку, вероватно учесници на тендеру не би могли да достигну овај ниво неквалитетног текста. Овде се не пружа никаква заштита, нити се даје било каква гаранција једном нормалном поступку у коме треба да се утврди истина.

Што се тиче тужилачке истраге, то у Србији никада неће да заживи. Морам да вам скренем пажњу да велики број судија у Хашком трибуналу свакодневно протествује због тога што је истрага у рукама тужилаштва. Они кажу – да је истрага или контрола истраге, истражног поступка у рукама судија Хашког трибунала, не би се дешавале ситуације да изјаве неких наводно потенцијалних сведока буду толико фалсификоване и лажне да ти исти сведоци у судници кажу – ја никада нисам ово рекао. О овоме нисам разговарамо са Хашким трибуналом и са истражитељем.

У предмету који се води против Војислава Шешеља имамо и сведоке, који су били под притиском и амбасаде и председника Владе и других да лажно сведоче против Војислава Шешеља. То је могло да прође све до 1. јануара 2005. године, до када је тужилаштво могло да подиже оптужнице против обичних људи. Пошто је тог дана прекинут, истекао им је рок трајања, онда су се људи ослободили, нису хтели једноставно да саучествују у овој врсти лажи. Ако истрага буде код тужиоца, онда ћемо имати ситуацију као у Хашком трибуналу, да сведок промаши две године и на бази тог његовог промашаја формира се читава оптужница.

Уместо да каже да је то било августа 1990. године, он то сели у март 1992. године, када се то није ни могло десити и онда прави целу конструкцију за оптуживање по основу говора, тамо се дешава катастрофа. Зашто ниједна држава не преиспита трибунализацију свог кривичног законодавства? Не дозвољавају, сви се одричу тога. Тај микс ништа добро није донео.

Тај микс је уништио сва доказна начела, а ви не причате о доказним начелима. Постоје доказна начела која су у поступку и једнако оружје и равноправност страна. Тога овде нема. Овде покушавате да глумите, јавни тужилац биће српски службеник правде и он ће да утврђује истину и оно што одговара за његову оптужницу и истину која не одговара за његову оптужницу.

Знате ли када ће то да се деси у Србији? Никада. Биће мимо контроле суда, биће контроле само у смислу притвора, даље ништа више. Да ли је обелодањен комплетан доказни материјал? Овде у назнакама имамо и нешто што неки у Савету Европе промовишу, а то је да се узме изјава и да оптужени и одбрана и не знају ко је сведок и да никада не сазнају ко ће бити сведок у судници, а ви причате о врхунским начелима међународне правде, о неким међународним стандардима.

Нема овде ни једног стандарда, овде је сваки стандард унакажен, а када ви то тако насилно радите, доказ вам је "Сабља". Колико је наплаћено од накнаде штете због оних силних хапшења? Ви сте осиони, имате иза себе Америку, Енглеску, имате НАТО пакт, имате Европску унију, све ће то тако да се гура, а друге ствари вас не интересују, али да се заштите ваши, и ваши у јавним предузећима, да се заштите ваши у неким другим областима које су неке ствари урадили, али биће времена када ћемо и конкретно да причамо о томе.

Двеста хиљада депеша "Викиликса" је објавио, најбоље су рекли Американци шта мисле о вама, ко кога тужи, итд.

Синишу Важића избаците из правосуђа, избаците све оне судије који су ишли у САД да се школују, јер то су људи који раде против интереса овог народа, они раде против правде у овој земљи, против закона и Устава. Нећемо ваљда да чекамо да "Викеликс" објави, а ја вам кажем шта стоји у депешама, унапред. Ја вам три године причам шта има у тим депешама на један другачији начин, па сте се смешкали, а сада када су објавиле депеше, не смете да ударите на Американце, не смете да кажете да су тамо лажи. Ни Америка није демантовала депеше које је објавио "Викеликс". Да бисмо доносили овај закон и све наше законе, ова држава мора да буде слободна и да доноси прописе који одговарају овом народу и да се уреде односи у овој држави и између појединаца, а не по диктату да се уграђују нека средства, да бисте доказивали своју верност, опредељеност највећој глупости коју сам чуо, ЕУ нема алтернативу.

Шта ће да буде ако пукне ЕУ? Шта ћете да радите, да извршите самоубиство? Нећете да извршите самоубиство, јер ова флоскула вам је потребна док можете да цуцате по мало…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланиче, одредбе Пословника Народне скупштине, молим вас, разумем вашу занесеност, али вас подсећам и на вашу обавезу да поштујете одредбе Пословника Народне скупштине.

ЗОРАН КРАСИЋ: Госпођо Чомић, ја уопште нисам занесен. Ја сам оријентисан у времену и простору и врло лепо …

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Не звучи тако, народни посланиче док говорите, па зато морам да вас подсећам да постоје одредбе Пословника на које смо сви обавезни. Можда ви мислите да сте оријентисани, али када изговорите, то тако не звучи.

Молим вас, пристојно и уз поштовање правила Пословника Народне скупштине.

ЗОРАН КРАСИЋ: Госпођо Чомић, ја немам ништа против вашег личног става да ЕУ нема алтернативу, али прошли пут сте рекли…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланиче, не разговарамо о политичким ставовима, разговарамо о одредбама Пословника Народне скупштине.

У тај пословник морају да стану сви политички ставови. Свачији свакога, свих 250, молим вас.

ЗОРАН КРАСИЋ: У петак сте се хвалили да је дозвољено мишљење у Народној скупштини, па ако још увек важи тај део вашег тумачења, дозволите да се изразим и да изразим супротно мишљење о идеји да ЕУ нема алтернативе.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланиче, постоји разлика између супротног мишљења и кршења одредби Пословника Народне скупштине. Супротно мишљење је пожељно, а кршење одредби Пословника Народне скупштине мене обавезује да вас кажњавам. Ако сада можемо да се договоримо да вас не кажњавам и да кажете своје мишљење…

ЗОРАН КРАСИЋ: Само ви радите свој посао, госпођо Чомић, ја нисам у Народној скупштини да бих имао милозвучне дискусије, ја сам овде да критикујем решења, да критикујем стратегију реформе правосуђа, ја сам овде да критикујем и да укажем шта је позадина сваке промене, ја сам овде да на време људе упозорим, шта све може да се деси, уколико се некритички сагледавају прописи које достављате и за које тврдите да су мед и млеко.

Потпуно сам свестан, да се то некоме не свиђа. Немам ништа против што се некоме то не свиђа, то је њихов лични проблем, али ја морам да скренем пажњу, разликујемо се, тврдим вам данас у овој земљи, за ЕУ и за флоскулу Европска унија нема алтернативу, можемо да препознамо ко је, организовани криминал, тајкуни и они…

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Двадесет три минута.

ЗОРАН КРАСИЋ: Наставићу други пут.

 

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР

ИНСТАГРАМ