СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани грађани Србије, видели сте данас дискусије посланика везано и за позицију и за опозицију, а нормално и дискусију и одговоре господина министра Мркоњића, да је катастрофално стање у железници. Ако погледамо, сви сте се у ствари објашњавали или дискутовали сте о проблемима, о последицама, а никако о узрочницима који су данас присутни или који су већ присутни 30 година. Добро знате, за ових 30 година, чули смо овде од једног посланика из позиције, који говори да највећи проблем јесте присутност или постављање кадрова у Железници политички подобних, у ствари нестручних људи. Онда је анализирао, али је заборавио да анализира да је у једном јавном предузећу, данас ЈАТ, да су највеће последице због тога што су били постављени кадрови из СПО и ДСС, да су тамо настали највећи проблеми.
Такође, можемо рећи под број 2. јесте криминал и корупција. У сваком јавном предузећу је тај криминал и корупција, толико присутна да не треба да говоримо, да објашњавамо колико је новца покрадено, колико је све то злоупотребљено, да данас не би било потребно да узимамо кредите, да ли од ММФ или било које друге банке, већ само да врате оно што су покрали било би довољно да се изврши ревитализација, како инфраструктуре, тако и опреме на Железници. Нажалост, како нам је судство, како све то функционише, то се изгледа у овој земљи неће десити.
Такође, можемо да кажемо шта је још један велики узрок, а то је криминална приватизација данас у Србији. Јутрос сте видели, стигао је посланик, нажалост, господин Влаховић, који је био први министар приватизације у Србији, која је толико криминално уништила привреду и економију да о томе не би требали више да причамо, већ и врапци на грани говоре шта је и како је та приватизација урађена у Србији. Чим је нестало привреде, чим је нестало производње, па нормално да је морало доћи и до пропасти Железнице. То вам говорим као човек који је радио 30 година у привреди. Говорим о хемијској индустрији "Зорка" у Шапцу, где је лично фабрика "Зорка" имала своје локомотиве и своје вагоне. Данас, морам вам рећи, они су исечени, то више не постоји. Било је једно велико саобраћајно транспортно предузеће у хемијској индустрији "Зорка" у Шапцу, а да не говорим даље.
Ако погледате и уђете у железничку станицу, ви имате, не знам како и на који начин да вам то објасним или да вам покажем каква је та рупа данас где треба да се бави превозом путника или да се бави превозом робе. Знате ли зашто служе те железничке станице? Служе јер се ту секу за отпад, за секундарну сировину, ту се секу одређене локомотиве, вагони и да не говорим више шта. Значи, то је данас присутно, говорим о железничкој станици у Шапцу, а путујем и видим да је то свугде. Исто тако можемо да приметимо, када уђете било где, у село или било где, у мањим и већим варошицама, као и у градовима, одмах ћете приметити велику зграду која је руинирана, а то је школа. Исто тако тамо где су железнички чворови можете приметити како и на који начин изгледа та железничка станица, односно та њена инфраструктура.
Господине министре, ви кажете, ја вас ту подржавам, у реду је, да се подигну ти кредити, а и подизаће се кредити који ће бити потребни за ревитализацију целокупног овог инфраструктурног дела везаног за Железницу. Али, питам вас, када дођу ти кредити, због чега се онда ти кредити злоупотребе или новац оде на неку другу страну, а један минорни део оде у Железнице, односно само да би се то јавно могло приказати? На једном семинару, који је био 11, 12, 13. и 14. у Бриселу, где сам био лично присутан са делегацијом, где је требало да се констатује и да се донесе одређени закључак везано за ту југоисточну регионалну транспорту сарадњу, али морам вам рећи – где ми себе да видимо у тој југоисточној транспортној сарадњи са било којом земљом у окружењу? Не можемо да видимо.
Пазите, ово је пропала кућа која не може извршити ревитализацију. То је један проблем. Ја бих се са вама сложио, да ми имамо сутра могућности и да може то да се уради. Знате како, што рекох, добићемо ми кредите, одобриће људи кредите, али ти кредити ће отићи за санирање социјалних случајева, односно да се чува социјални мир, па ће отићи даље у пензијски фонд, било где или на неки начин, оно најгоре, да ће неко тај новац присвојити индивидуално, ко има приступа ка том новцу. То је тај један велики проблем.
Морам вам рећи, пре 35 година као студент посетио сам "Гошу" у Смедеревској Паланци, која се бавила производњом вагона. Касније, као човек у привреди сам посетио Фабрику вагона у Краљеву. То је био један велики узор Србије, то је био један велики успон. Тада, у то време је било те привреде везано за Железницу.
Значи, ми смо радили вагоне за европске земље. Питам вас да ли данас Србија може то да уради? Не може. Ми имамо памети, али немамо оне здраве памети, организационе памети да се вратимо и да поново то производимо. Не можемо ми све да увеземо, јер морате добро да платите. Да ли знате ко увози? Увози онај само који ће сутра да има користи од тог увоза, да би могао себи да сјури новац у џеп. То је тај проблем.
Иначе, ти наши стручни људи, видео сам на институту у Лондону, где се наши људи баве конструкцијом најсавременијих вагона за превоз транспорта. Да ли ми размишљамо да те људе поново вратимо у нашу земљу? Размишљамо, али како, где у овој пропалој привреди, на овим ногама данас, где се целокупна политичка и економска елита земље налази? Не можемо.
Морамо вам искрено рећи, разочаран сам, ми сами себе лажемо са овим законима, доносимо одређене законе, а када ће ти закони наћи своју имплементацију? Никада, само проформе да их донесемо, да кажемо – урадила је та влада то. Мени би било драго да се то позитивно деси и да нисам у праву, али на жалост ћу ја бити у праву, а ви нећете бити у праву, да вас злоупотребљавају као човека, као личност, а ви сте до сада много пута свој образ стављали на коцку због неких других, али ви добро знате због кога сте све то стављали.
Овде чујемо – историјат. Иста та историја што се тиче железнице, али од историје ми данас не можемо да живимо. Морамо да гледамо шта ћемо даље. Чули сте од многих посланика да железничке пруге тако рећи више не постоје. Када сам полазио у војску, добро знате, ишли смо сви железницом, "Ћира" ме је возио из Чапљине до Требиња, тих 70-их година. Питам вас шта је данас, да ли данас постоји "Ћира"? Ви кажете да треба да стигну локомотиве. Када треба да дођу те локомотиве? Куда ће те локомотиве и ти вагони да иду по Србији? Један од најјефтинијих превоза данас јесте железница и пловни систем.
Сви смо ми данас овде у једној тешкој ситуацији. Због чега? Због продаје образа. Мало пре је колега Прелић причао о једној издајничкој политичкој партији, која је продала себе. Добро знамо да одела господина Томислава Николића и Александра Вучића вреде колико један хектар мачванске земље. Питам вас, вероватно треба да иде на психијатријско посматрање, заједно са вама примам исту плату, обрађујем 20 хектара земље, радим све оно што нико од вас не би то радио на фарми, а таворим на једној позитивној нули. Питам вас како су поједини министри стекли толико капитала, толико станова? Нису честито и поштено то зарадили. То је проблем данас. Питамо се како су поједини министри дошли са теткиног кревета и толики капитал, толике куће. Питам се данас како?
Сада ћу вам прочитати, са тим ћу завршити, телеграм број 08 Београд, 1072, од 16. октобра 2016. године, 16,51 час, који је потписао Мантер, само за службену употребу. "Такође има знакова да је СНС добила приступ француским средствима за подршку странке. По речима добро позиционираног и поузданог новинара, српски тајкуни Мирослав Мишковић и Милан Беко одлично плаћају СНС. Други посматрачи и дипломате тврде да Николић добија подршку од француских донатора и да тренутно преговара са фондацијом једне немачке партије у вези са пакетом помоћи."
Председник: Мало ћу вас фокусирати ка садржини закона.
СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ:Завршавам. То је "Викиликс" објавио, то је оно што нас урнише, то је оно што нас данас уништава, али уништава најсветлији образ данашњице, а то је српски сељак. Хвала.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР