Реч има господин Томислав Николић по Пословнику, затим господин Батић по Пословнику.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Даме и господо народни посланици, на основу чл. 225. и 226. замолио бих председника Народне скупштине, пошто је данас Дан холокауста над Ромима, да организује једну скупштинску делегацију која би обишла неко ромско насеље, као што се путује у Москву, Лисабон. Може једна делегација угледних народних посланика, по избору председника Народне скупштине, да обиђе једно ромско насеље у Београду. То је зато што, уз све досадашње напоре државе да им бар мало олакша живот. Ево, и господин Мићуновић ми лупа, пренео се ритам. Мислим да надолазећа криза, која ће погодити многе грађане Србије, најпре ће да се обруши на најсиромашније становнике, а Роме свакако треба убројити у оне који су најсиромашнији, који много стрепе за своју будућност.
Мислим да би им, бар охрабрујуће речи председника Народне скупштине, а она уме да охрабри, много значиле и представљале би сигуран знак да је Србија, осим тога што говори о томе да је европска држава, у стању да уради нешто за своје, рекао бих, најлојалније грађане.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем господине Николићу, ваша иницијатива је сасвим на месту, посебно с обзиром на чињеницу да смо у декади интеграције Рома у ширу заједницу. Молим шефове посланичких група да доставе имена посланика, из сваке посланичке групе по једног посланика и да се обрате генералном секретару у време паузе, да се договоримо о операционализацији ваше идеје.
Реч има господин Батић по Пословнику.
ВЛАДАН БАТИЋ: Госпођо председнице, даме и господо народни посланици, имам два предлога. Један предлог је да искористимо присуство министарке, госпође Драгутиновић, да Влада повуче тренутно из процедуре закон о државним службеницима и удружењима грађана, да сутра буде дан за гласање, да би могли да изгласамо измене Закона о путним исправама.
Јуче сам упозорио да смо у потпуном цајтноту, да је католички божић на прагу, да људи треба да путују. Овим темпом ми нећемо моћи да гласамо пре понедељка, а онда нам треба осам дана, прво указ председника, да закон буде објављен и ступи на снагу. То је већ нова година. Нема смисла тако се поигравати са многим људима који треба да путују у иностранство. Надам се да се наши пријатељи из невладиних организација неће наћи погођеним, то је само неколико дана.
У време када сам био министар, ми смо у договору са невладиним организацијама, значи, пре више од пет година, припремили нови закон о удружењима грађана. Никада се није нашао на дневном реду, па не сматрам да ће неколико дана бити толико велика препрека. То је један предлог.
Други предлог је да Скупштина Србије честита Скупштини Црне Горе чињеницу да је Црна Гора аплицирала, кандидовала се за чланство у ЕУ. Ту уопште нису битне некакве симпатије, антипатије. Морамо да изађемо из тих оквира љубави, мржње, сујета, зле воље, пркоса и ината, то је чињеница. Ту позицију Црне Горе треба поздравити. Не вреди се дурити и љутити и никога вређати, него то треба и нама да буде нека подршка. Чињеница је да је Црна Гора годину дана већ, нажалост, испред нас, а тек су две године од како се одвојила од Србије, али се чињеници и истини мора погледати у очи.
Госпођо председнице, предлажем да у име Скупштине Србије упутимо једну честитку Скупштини Црне Горе због ове чињенице и овог догађаја. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем на иницијативама.
Реч ома Гордана Поп-Лазић по Пословнику. Изволите.
ГОРДАНА ПОП-ЛАЗИЋ: Даме и господо народни посланици, наравно испред СРС желим да кажем да није згорег да парламентарци чешће буду са грађанима Србије било по ком основу и било којим поводом како би се боље упознали са проблемом, али, ево, јуче је било 94 године од Колубарске битке, изгинуло је 22.000 Срба да бисмо ми данас имали државу, могли смо ми овде у парламенту барем минутом ћутања да одамо пошту тим људима без обзира што је то било у давној прошлости. Колико је давно, питање је, обзиром да нам се многе ствари понављају у последњих сто година, нико се тога није сетио.
Пре неколико дана, молим да ми се не добацује, је господин Вучић обишао Загреб и Хрватску уз све државничке почасти, наводно у жељи да сазна и да види како тај народ тамо живи, мислећи на Србе у Крајини, рекавши да је у Книну остало чак 6.000 Срба. Наравно, од те посете ти Срби не могу да имају никакве користи, као што нажалост ни Роми неће имати никакве користи од данашње или сутрашње посете парламентараца. Овде у парламенту има представника Рома, али би требало, очекујемо и од њих да буду иницијатори многих важних одлука или акција везаних за тежак социјални положај Рома, али нису само Роми, наравно, угрожени, угрожени су сви сиромашни грађани Србије, ма које националности били, има и Словака, Мађара, Срба и свих осталих.
Дакле, наш посао јесте да будемо у контакту са грађанима Србије. Није лоше да обиђемо и Роме, али сетимо се и свих других, било којим другим поводом. Не могу да верујем да је таква једна државничка посета од стране Вучића коју је поздравио само идеолог њему сличан, Анте Ђапић, и била тако припремљена државна власт, наравно то није могла да поздрави, али је сву логистику дала од подршке полиције на самом граничном пролазу, пратњом невиђеном где се појавио уз медијску подршку, обилазак свих породица унапред које ће посетити, као када је Тито некад обилазио неку кућу. То само по себи много говори и наравно очекиване касније демонстрације у Задру, јер наводно један српски националиста је посетио Хрватску. То је прича за малу децу и петпарачке новине и верујем да су грађани Србије препознали ту превару. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Томислав Николић.
Молим вас да учешће у раду по Пословнику сведете на минимум, обзиром да све теме које сте покренули, наравно, да јесу интересантне, имамо и одговарајућа скупштинска тела којима се могу пренети иницијативе.
Изволите господине Николићу.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Заиста не могу да верујем да вас толико води мржња, па да морате да реагујете на сваки потез. Ја нисам реаговао када сте се хвалили да одлазите у Црну Гору, мислим да је то добро и да треба, а вама смета кад неко други оде у Српску Крајину, у Републику Хрватску, званично признату државу, да обиђе Србе, да види како живе. Вама смета то што Хрватска власт у жељи да се не догоди скандал или трагедија коју не би могла да оправда обезбеди онога ко тамо оде. Вама смета то што се тамо неки напредњак сретне са Србима, па кажете "унапред припремљени Срби". Вама смета то што Хрвати
демонстрирају против те посете, па кажете "унапред припремљена демонстрација". Вама смета предлог да се обиђу ромска насеља зато што се тиме не постиже ништа. Вама све смета.
Ви сте почели Србији да сметате и то треба да схватите на време. Има вас неколико који потпуно у пропаст бацате ову странку. Има вас неколико због којих би требало писати председнику странке да промени руководство странке. Има овде квалитетних и младих људи који желе добро и странци и Србији, а ви који само мене мрзите и који водите странку инспирисани искључиво мржњом према мени, не схватате да сте упропастили и оно мало што је остало.
Господине Тодоровићу, само ме ви гледајте. Оно што сте рекли за мог унука, прогањаће вас као сећање на наше велико пријатељство док сте живи.
ПРЕДСЕДНИК: Реч има господин Тодоровић.
ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Мене неће, али очито је да је до вас допрла порука и да сте почели да схватате шта вас очекује.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Николић има реч. Заиста бих замолила да пређемо на рад по дневном реду.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: До мене је стигла порука коју је преко вас послао Војислав Шешељ, али би било добро да кажете шта ме то очекује, да не испада да ја увек унапред кажем шта сте ми припремили, него кад већ знате, господине Тодоровићу, шта ме то очекује, изађите овде па реците шта ме очекује. Ако ме очекује то да ме стигну клетве вас нарикача, вас, Гордане Поп-Лазић, Вјерице Радете, Наташе Јовановић, ако ви мислите да сте ви заслужили да изричете клетве и да те клетве буду остварене, грдно се варате. Желим вам много среће у животу. Желим вам да подижете мирно своју децу и своје унуке кад их будете имали, а ви мени немојте више да помињете породицу и моје унуке зато што то говори само о вама. Волео бих да ова странка поново буде у парламенту, а како сте ви кренули неће вас бити. Дакле, све више се понашате тако да ја пожелим да вас не буде у парламенту, а кад ја то пожелим вас у парламенту неће бити.
ПРЕДСЕДНИК: Господин Тодоровић.
Заиста би овај дијиалог требало завршити.
ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Ја сам ти, Томиславе, то рекао у понедељак, пре него што си дошао у Скупштину и рекао да си основао нови посланички клуб, тада си обмануо и мене и посланике да нећеш цепати странку, да нећеш позивати никога, а већ си то радио. Све оно што је било пре тога си погазио. Као човек, требао си да ми кажеш, и не би било никаквих проблема, имаш свој пут и иди како си изабрао, ради шта си решио. Знаш шта ће ти се десити, оно што сам ти рекао тада у понедељак. Томиславе, ти си само ован на врху брвна који треба да пробије врата, да се формира странка у којој ћеш ти привремено фигурирати и за одређено време завршићеш само где ти је већ неко наменио.
Нико то, што се тиче СРС и било које друге политичке странке, неће урадити. Урадиће они са којима си формирао ову нову странку.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Верољуб Арсић поднео је амандман којим је предложио да се члан 2. Предлога закона брише.
Одбор за финансије није прихватио амандман, а Законодавни одбор сматра да је амандман правно могућ.
Да ли неко жели реч?
По Пословнику желите реч. Знате шта, гледају нас грађани, мислила сам, господине Николићу, да ћете заиста по амандману.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Завршавам полемику са СРС. Не желим да улазим у политичке полемике са вама, јер ви бисте волели да радите оно што ми сад радимо и да будете тако успешни, али нисте и окрећете се наопако.
Једну ствар, немојте да износите превише детаља о нашим разговорима, јер бих једног дана све могао да кажем овде, шта ви мислите о Војиславу Шешељу и шта сте му рекли у очи. Боље немојте, јер ја сам увек ценио оног Драгана Тодоровића који ће да понови оно што каже.
Дакле, ако нисте имали назнака да правим нову странку, што сте ме саветовали да је не правим? Што сте ми унапред делили савет да ће мене Вучић да упропасти, ако ја вама нисам рекао да правим странку?
Друго, знам, предамном сте обећали Војиславу Шешељу да ћете остати у странци док је у Хагу, а иначе бисте изашли одмах, тако је текао наш разговор и ја то ценим код вас, господине Тодоровићу. Код вас не ценим само то што сте се упустили са овим бабама, да ви помињете моје унуке.
Ја то код вас не ценим, као што не ценим ни ове бабе...
ПРЕДСЕДНИК: То што су баке, то је јако лепо и немојте их вређати.
Господине Тодоровићу, чека нас буџете, чекају нас врло важни закони. Изволите.
Господо посланици, подсећам вас на временску динамику и обавезе које имамо пред грађанима.
ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Ја никада нисам имао било какав идолопоклонички однос према било коме, па ни према Војиславу Шешељу. Увек сам говорио оно што мислим и залагао се за то и то ћу радити и убудуће. То што кажем Војиславу Шешељу, то остаје између мене и њега.
Разлика, Томиславе Николићу, између тебе и мене је у томе што си ти издао, а ја нисам, то је разлика, Томиславе Николићу. И теби сам то рекао. Могао сам да се љутим и љутим се на Војислава Шешља, али има један проблем. Рекао сам, док је у Хагу, нећу да урадим ништа, да један једини секунд потроши размишљајући о мени или о мојим поступцима, него да му оставим времена да се брани тамо и ја ћу то тако и урадити, све док Војислав Шешељ не буде дошао. Онда очекујем од тебе да изађеш са својим политичким идејама, идеологијом, да објасниш Војиславу Шешељу и грађанима Србије које су то идеје. Можда да си те идеје на време рекао Војиславу Шешљу, можда би и он прихватио. Нећеш рећи да је Војислав Шешељ глуп човек, па да не може да разуме шта је то добро за Србију, за грађане Србије и да би то одбацио. Добро знаш да код њега важи само једно правило - чињенице и аргументи, а празне и шупље приче не важе. То је разлика између приче и суштине.
ПРЕДСЕДНИК: Заиста мислим да би требало да више не разговарамо и не слушамо ове теме.
Молим вас, политички час за грађане не може и није одговорно да буде у време кад треба да расправљамо о значајним законима и амандманима.
Да ли неко жели реч по амандману?
По Пословнику? Знате шта, молим вас, најпре господин Николић, па ви. Господин Николић је шеф посланичке групе. Господине Николићу, имате реч.
Сад вас молим да кажете који је члан повређен, на основу чега се јављате и да мало уведемо бар ове дијалоге у неку форму.
ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Госпођо Ђукић-Дејановић, повређен је члан 104, назван сам овде некаквим издајником. Тако је, ја сам издао ове ваше аплаузе и једино то. Својим понашањем, својим наступима, својим обраћањем вама нисам заслужио ваше аплаузе и ако је то издаја, јесам је урадио. Моја идеологија вас је увела у овај парламент. Пет година ја вама ширим ту идеологију, нисте имали ништа против. Много се разликује од онога што сад радите. Ово што сад радите није моја идеологија, то је идеологија Војислава Шешеља, а оно што сте радили до сада, оно што ради СНС, то је моја идеологија и ја сам то грађанима Србије објаснио. Шта ја имам да објашњавам Војиславу Шешељу коме сте ви, господине Тодоровићу, предамном рекли да је највећи лажов у Србији? Какве чињенице Војиславу Шешељу ја да износим, кад сте му рекли да је лажов, у затворској ћелији, господини Тодоровићу?
Немојте да се играте тешким речима. Војислав Шешељ је знао сваки мој потез, сваки мој корак, све је он знао и ви сте знали. Кад сте га лагали да нисмо одлучили да гласамо за споразум, читао сам вам стенограм, присуствовали сте ви ту, ви, бабе, које сад упропашћујете СРС.
Господине Тодоровићу, ни на који начин се не омете одбрана Војислава Шешеља. И онај тамо Красић, што су му очи упале у главу од писања ноћу, када је оптуживао да убијам Војислава Шешеља, да му ускраћујем браниоце да му ускраћујем телефонске разговоре, лагао је, али ја нисам хтео са Војиславом Шешељем препирку око његове одбране.
Сад има, сам се брани, има привилеговане разговоре, има разговоре овде у Скупштини где вам даје инструкције и налоге. Дакле, његова идеологија је била и у Врњачкој Бањи, тамо је проценат гласова испод 5. Његова идеологија је била и у Књажевцу, тамо је проценат гласова испод 5. Нећу да тонем са вама. Хоћу да водимо Србију, ви то нисте хтели.
Немој да вам кажем још шта је рекао вама и мени, шта је разлог што би сад могли да уђемо у Владу, јер то би био крај и оног лика Војислава Шешеља који ви желите да сачувате.
ПРЕДСЕДНИК: Госпођа Поп-Лазић, па господин Красић.
ГОРДАНА ПОП-ЛАЗИЋ: Поштована председавајућа, рекламирам члан 104. Пословника иако је господин, који је овде грубо увредио све оне који су имали ту срећу да дочекају да постану бабе и деде, али у њихово име морам да изађем за ову говорницу и да кажем - то је право лице господина Николића, он мисли о својим унуцима, али не мисли на туђе унуке. Ако мисли да је мене увредио, вара се. Свака жена у свом животу има период девојаштва, има период зрелости, има период када дође, да треба да постане бака. То је једно прелепо звање или статус или шта год хоћете.
Још увек, на несрећу, нисам бака, али очекујем у најскорије време да ћу имати среће да постанем и бака. Имам три ћерке, па ћу ваљда имати барем деветоро унучади. Заиста се тиме поносим.
Желим да му кажем још нешто: господин Вучић није посетио Републику Српску него независну државу Хрватску и то баш некако у време када се обележавао дан смрти Туђмана, највећег душманина српског народа.
Што се тиче господина Красића, коме је замерено да су му упале очи од писања ноћу, што је вероватно истина, јер ради 24 сата, то је ваљда за сваку похвалу, да је неко толико предан оном послу којег се дохватио. Радећи и помажући Војиславу Шешељу, заиста не штеди ни своје време, ни свој труд, ни своју породицу, нити своје здравље. Ако то некоме смета, онда тај неко има проблем са собом.
Такво лицемерство какво исказује господин Николић за овом говорницом, до те мере је неприхватљиво да мислим да сваки просечан грађанин може да види колико је то постао човек који је просто располутио своју личност, који више не зна шта је, није радикал, рекли су му да је "напредњак", али не зна шта је његова судбина и где ће даље.
Ја ћу да му кажем где ће даље - тамо где буду желели они који су га натерали да ово уради. Можда зна служба безбедности, можда зна хрватска обавештајна служба, можда М-6, немам појма које од тих служби су већ умешане, али оне сигурно знају каква је његова судбина. Ми не знамо и не можемо да му помогнемо у томе.
ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Зоран Красић има реч.
ЗОРАН КРАСИЋ: Госпођо Ђукић-Дејановић, морам да вам скренем пажњу на члан 27, јер била би велика увреда за Народну скупштину да, због излагања оног "зумбула", се позовемо на члан 104, зато што је то "зумбул", а не народни посланик. Али, то је ваш проблем.
Зашто сте погрешили и погрешно применили члан 27? Морали сте тог "зумбула" да упозорите да не сме да износи неке податке, пошто је био на челу комитета за одбрану Војислава Шешеља и не сме да објављује те привилеговане информације, јер ако их објављује, не само што чини за себе неки проблем, то је његова ствар, угрожава ионако тежак положај Војислава Шешеља у Хашком трибуналу.
Могу да схватим аутора ове књиге, то је господин Вукчевић, о томе ћу мало касније да вас информишем, али он је много искренији од "зумбула", он макар напише све, објави, па стави печат, а овде имамо једну подмуклу варијанту, отприлике: браним се, угрожен ми је живот, угрожена ми је породица, угрожено ми је све, од кога - од некога ко се налази шест година у притвору и који, када пипне телефон, одмах се све снима, па чак и претресно веће мора да брани Војислава Шешеља од Томислава Николића.
Погледајте која је то врста манипулације којој он излаже грађане Републике Србије и, наравно, када Борис Тадић пипне дугме, он истрчи, да би скренуо расправу на другу страну, да му не бисмо причали о Еулексу, да не бисмо причали о светској финансијској кризи, да не бисмо причали о крађама, да не бисмо причали о будућем путу Војводине, да не бисмо причали о животу у Републици Србији.
Међутим, нарочито сам уплашен када Николић изађе за говорницу и каже нешто, уколико се не закуне. Када би се заклео, био бих сигуран у то да неће да ми се деси. Када нешто каже, па не заврши "заклињем се", онда је опасно, онда то остварује.
Молим вас, ослободите нас од тог страха. Ми радимо овде под стресом, стварно радимо под стресом. Не знамо, човек је пролупао, шта ће када да изјави. Молим вас, госпођо Ђукић-Дејановић, у таквим ситуацијама обично се мења терапија.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР