Влада обезвредила и малину

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Народни посланик Милан Николић има реч, а после њега народни посланик Зоран Красић.

МИЛАН НИКОЛИЋ: Поштовани грађани, поштовани представници Владе, желео бих да поставим неколико питања, мада структура представника Владе не одговара области које су у питању. Грађани Србије су задњих дана и година суочени са разним непогодама, природне непогоде, земљотреси, поплаве итд, оне се не могу спречити али се могу умањити њихове последице.

Имамо и непогоде које су оличене у актуелној власти која задњих десетак година наноси непроцењиву штету грађанима Србије. Задње невреме, непогода, олуја задесило је више општина у Србији, међу њима општина Ариље, Лучани, Ивањица, Чајетина и друге општине у Србији.

Штета је процењена на око 40 милиона евра, а Влада је задњом својом одлуком наменила да тим општинама помогне са 35 милиона динара. То је минорно и безначајно. Ариље и околина представља центар производње малине, ту се производи 5% укупне светске производње. Ариље је бренд у свету по производњи малина. Ариљска општина је оштећена, малине су оштећене са око 50%, оштећени су воћњаци, засади шљива, објекти, путеви итд. Нанета је штета негде око 10 милиона евра, и то је процењена штета. Влада је у овој својој одлуци одредила помоћ Ариљу од 14 милиона динара и то изузетно мало. Штета је на нивоу пет буџета, пет годишњих буџета, а ви сте наменили само 14 милиона динара и то је стварно понижавајућа понуда.

Зато тражим и питам да ли Влада има намеру да то што планира да помогне угроженим и оштећеним општинама на било који начин, да не говорим о противградној одбрани. То је проблем више година, који је ту лоби и због чега се ту не решава на једном организованом нивоу, јер знамо да противградне станице треба да имају најмање организационе формације око 14 ракета, а оне имају увек доста мање, а у овом случају су на том простору имали од 2-4 и то је испаљено, међутим није имало ефекта, а требало је да буде 14.

Једна ракета кошта око 250 евра, а за 10 хиљада ракета било је потребно издвојити око два и по милиона евра, а имали смо штету у једном сату за око 40 милиона евра процењене штете.

Следеће питање би било питање цене малина, да ли представници Владе или Влада знају да је тренутно цена малина у Ариљу 60 динара друга класа, а 80 динара прва класа. То је цена која уништава малињаке и производњу исто као невреме, као цунами.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Да ли неко од министара жели реч? Изволите министре Станковићу.

ЗОРАН СТАНКОВИЋ: На ово ваше прво питање могу да кажем да је то само била прва помоћ Владе, а очекујемо у наредном периоду да након процене штете сагледа све то и сагласно својим материјалним могућностима и да у наредном периоду након процене штете Влада сагледа све то и сагласно својим материјалним могућностима сигурно у знатно већем материјалном износу учествује у санирању штете које су настале као последица елементарне непогоде.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има Милан Николић, три минута.

МИЛАН НИКОЛИЋ: Овакве ствари се понављају из године у годину, када је у питању цена малине и ја сам поменуо да је тренутно 80 динара, а прошле године је била 150 динара. Ви се сећате пре две године да су били протести малинара, да су долазили пред Скупштину и тада су преварени, вођени су разговори у Ариљу, Ужицу, у септембру 2009. године. Договорено је да Влада за 15 дана изађе са целовитим предлогом за решавање тог проблема, да у будућности немамо оваквих падова диспаритета цена, јер то уништава производњу малина.

Хтео бих да се осврнем на субвенције, држава даје доста субвенција за пољопривреду, то и треба, међутим како се те субвенције троше, то је под знаком питања. Само примера ради, субвенције за вештачко ђубриво за прошлу годину биле су на нивоу 210 хиљада тона, то је негде 20 хиљада динара по тони, а то је око две милијарде и 100 милиона. Постоји уредба, односно како се може користити, где је ограничено, да физичка лица, односно газдинства могу користити субвенцију, али не мање од 20 тона, а не више од 150 тона. Сада постављам питање ко је то смислио да 20 тона буде доња граница, а код мене у Ариљу, у Ужичком округу, нико од газдинстава и пољопривредних произвођача, не треба та количина није потребна.

Постављам питање како они могу доћи и искористи субвенцију за вештачко ђубриво? Примера ради, субвенције у 2010. години су преко тих фирми, тако су коришћене, за пролећну сетву фирма "Фертил" је искористила 551 милион, а "Група Викторија" 402 милиона, "Промист" из Новог Сада 32 милиона итд. За јесењу сетву, "Викторија" је искористила 774 милиона, а "Промист" 328 милиона. Постављам питање како се те субвенције користе и да ли оне дођу до онога коме су стварно потребне?