БОРИС АЛЕКСИЋ: Хвала госпођо Чомић. Даме и господо народни посланици, као што сви знамо, тема свих тема јесу Косово и Метохија. Нажалост, овде имамо присутна само три министра из Владе Републике Србије. Немамо лица која представљају Републику Србију и преговарају, спроводе принцип фактичког признања Косова и Метохије, преговарају са шиптарским сепаратистима и терористима са Косова и Метохије и заиста то на првом месту зачуђује.
Дакле, прво и основно питање – како сте уопште могли да уђете у процес фактичког признања Косова и Метохије на тај начин што обављате преговоре са представницима владе Хашима Тачија, самозване владе, коју је, ево, и Дик Марти идентификовао као главног мафијаша и човека који је учествовао у трговини људским органима. Дакле, у киднаповању Срба и уклањању и трговини њиховим органима.
Они су продавали те органе богатим земљама на западу, а ви сте сада у преговорима са таквим криминалцима, са таквим мафијашима и терористима.
Подсећам вас да у Извештају Дика Мартија врло прецизно стоји да је чак и немачка јавна служба 9. јануара 2007. године, у документу који је класификован као тајни, на 57. страни идентификовала Хашима Тачија као главног мафијаша на Косову и Метохији, да га је такође још у једном извештају немачке тајне полиције од 22. фебруара 2005. године, уз Љуху и Харадинаја, именовала као кључне личности организованог криминала на Косову и Метохији, а на 27. страни тог извештаја, у који је имао увид Дик Марти, јасно се пише и стоји какве су све злочине чинили шиптарски терористи из тзв. дреничке групе.
Сада ви сте ушли у преговоре са представницима Хашима Тачија. То је противуставно, то је противзаконито. По међународном јавном праву спроводите такозвано фактичко признање Косова и Метохије.
Да ли је та политика у складу са оним што је председник Србије Борис Тадић изјавио 3. јуна у петак, а пренела Агенција БЕТА, да је велика Албанија, реалност са којом би Србија могла да живи уколико би постојала споразумно решење? Да ли ви, у ствари, спроводећи политику Бориса Тадића спроводите идеју стварања велике Албаније? Дакле, да ли се ви припремате да успоставите међудржавне односе са Косовом и Метохијом?
Погледајте, од почетка су вам представници западних земаља говорили да ће Србија на вашем путу ка Европској унији морати да призна независност Косова. То је први изјавио Андрејас Сцобела, априла 2007. године, немачки амбасадор, да Србија мора да призна независно Косово. Године 2008. је од стране Европске комисије у сред Приштине организована манифестација "Ајмо у Европу".
Председавајућа: Три минута.
БОРИС АЛЕКСИЋ: Спонзори те манифестације су били Мисија Еулекса и Канцеларије Европске комисије. Она је везана за Косово и Метохију, дакле и приступање Косова Европској унији. Молим вас, одговорите.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Да ли се неко од представника Владе јавља за реч? (Да.) Министар Гордан Богдановић.
ГОРАНБОГДАНОВИЋ: Хвала. Госпођо потпредседнице, поштовани посланици, ово што је посланик Алексић износио, свима је јасно да Влада Републике Србије има једну политику, та политика се заснива пре свега на Уставу и на скупштинским резолуцијама које су донете у овој скупштини 2007. и 2008. године.
Да ли водимо политику према Косову и Метохији и према Уставу? Будите сигурни - да. Да ли желимо да признамо Косово и Метохију? Не.
Овде не желим на било који начин да било кога уверавам у оно што ми радимо у овим преговорима. Пре свега циљ ових преговора је на који начин да омогућимо бољи живот свим грађанима Косова и Метохије, пре свега Србима, а знате сви у каквим условима и са каквим проблемима се суочава пре свега Српска заједница на простору Косова и Метохије.
Из тог разлога, Влада Републике Србије не сматра ове преговоре, као потврду независности Косова и Метохије. Напротив, сматрамо да је ово у интересу пре свега Срба на Косову и Метохији, а самим тим и државе Србије.
Сведоци смо да Срби на Косову и Метохији имају свакодневне проблеме, суочавају се слободом кретања, са правном заштитом, са проблемима око повратка, проблемима са струјом, телекомуникацијама. Ова Влада не види други начин како можемо да решимо те проблеме, једино да разговарамо са Албанцима.
Хајде нека ми неко у овој сали објасни на који начин можемо да решимо те проблеме, ако не седнемо и разговарамо. Ми да можемо те проблеме сами да решимо, ми би их уназад 12 година решили. Према томе, ова влада је чврсто опредељена за дијалог, јер сматра да једино разговорима, преговорима можемо да дођемо до решавања свакодневних проблема са којима се суочава Српска заједница на Косову и Метохији.
Наравно, круцијално питање је статус. Ми очекујемо да ћемо и после ових техничких питања сести и разговарати о статусу Косова и Метохије, јер по нама статус Косова и Метохије није завршен, нити на било који начин овим преговорима желимо или имплицитно да признамо Косово и Метохију као независну државу.
Значи, ни на који начин не желим овде да вас уверавам у исправност наше политике. Грађани Републике Србије ће дати задњу реч.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Молим народне посланике да не добацију и да не крше Пословник.
Одредбе Пословника о реду на седници Народне скупштине важе и када је седница са актуелном темом и када су посланичка питања.
Све посланике молим да престану да разговарају и да гласним разговором ометају учеснике седнице који добијају право на реч. Још једанпут, молим вас без добацивања из клупе, сви ће имати право на реч.
Немојте да правите стратегију за прављење инцидената на седници која треба да буде посвећена актуелној теми, него да имамо седницу у којој се поштују одредбе Пословника Народне скупштине. Наставите, министре.
ГОРАНБОГДАНОВИЋ: Што се тиче признавања Косова и Метохије и захтева неких земаља, земље које су прихватиле независност Косова и Метохије би желеле да Србија призна независност Косова и Метохије, међутим то су индивидуални захтеви, то су индивидуална тумачења. Имали смо прилике овде када су и немачки парламентарци гостовали да је после тога демантовано да Влада Немачке тражи да Србија призна Косово и Метохију као услов за улазак у ЕУ. Према томе, то нико не тражи, нити ћемо то учинити. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Реч има народни посланик Борис Алексић, два минута, два потпитања.
БОРИСАЛЕКСИЋ: Хвала, госпођо Чомић. Прво, по Уставу Републике Србије решен је статус Косова и Метохије, Косово и Метохија су неодвојиви део Републике Србије. Тако је и по Повељи организације УН, тако је и по завршном Хелсиншком акту, тако је и по Париском споразуму и низу резолуција од Резолуције 1244. Узмите и прочитајте то. Тражите од министра Јеремића.
Можда не сматрате да је овај процес који обављате у преговорима са терористима фактичко признање, али то сматра међународно јавно право. По међународном јавном праву постоји "de facto" и "de iure" признање. "De facto" признање вам је, на пример, признање Кине од стране САД, није била декларација, али је Никсон посетио 1972. године Кину и то се сматра тренутком признања. Признање вам је Совјетског Савеза, споразуми са Совјетским Савезом низа земаља од 1921. до 1924. године, који су економски споразум, управо ово што ради ваш Борко Стефановић када преговара о ЦЕФТА споразуму. Када је закључен ЦЕФТА споразум ту је био присутан УНМИК. Значи, биле су присутне УН, али ви сте избацили УН и почели сте са фактичким признањем Косова и Метохије. На тај начин чините кривично дело и нарушавате уставни поредак Републике Србије и због тога ћете једног дана да одговарате.
Што се тиче захтева са запада, Европски парламент је позвао 5. фебруара 2009. године да се призна независност Косова и Метохије.
Дана 23. маја 2011. године Франц Шозбергер, известилац Комитета Регије и регија за Балкан и Европу позвао је да се и Војводина укључи у преговоре са ЕУ.
Представник Министарства иностраних послова Немачке, Ворен Хојер, 14. јуна је изјавио да је реалност независно Косово које Београд мора да призна.
Немачки посланици су 27. јуна рекли да ће Београд морати да призна независно Косово.
Немачки амбасадор Волфганг Мас је изјавио 23. јуна да су добросуседски односи, па и односи са Косовом, односи Србије критеријум за улазак у ЕУ.
Председавајућа: Два минута.
БОРИС АЛЕКСИЋ: Амерички дипломата, Галучи, изјавио је да Србија не може у ЕУ док не призна Косово.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР