Владајући режим саучесник у убиствима у Хагу

БОРИС АЛЕКСИЋ: Даме и господо народни посланици, поштовани грађани Републике Србије, ми имамо једно питање за Министарство правде, представнике Владе РС.

Наиме, као што знате, проф. др Војислав Шешељ је имао операцију у Хагу 28. октобра и урађена је аблација срца, међутим до дана данашњег он није добио извештај са те операције.

Оно што је још невероватније, то је да је недавно потписао пристанак да одређени органи трибунала у Хагу, укључујући и председника трибунала, укључујући и Претресно веће 3 и укључујући секретаријат, добију могућност да...

ПРЕДСЕДНИК: Господо посланици, молим вас да омогућите да чујемо посланика. Молим да останете у сали, обзиром да треба да усвајамо дневни ред. Након усвојеног дневног реда биће пауза од 60 минута.

БОРИС АЛЕКСИЋ: Дакле, 28. октобра извршена је операција над професором др Војиславом Шешељем, а он до дана данашњег није добио извештај са те операције. Недавно је потписао и пристанак да одређени органи трибунала у Хагу, укључујући и председника трибунала, укључујући и Претресно веће 3 и укључујући секретаријат, добију могућност да виде, односно да остваре увид у тај његов медицинских извештај.

Дакле, тај медицински извештај ће добити представници трибунала у Хагу, али Војислав Шешељ до дана данашњег није га добио. Желим да вас подсетим да је обавеза наше земље да заштити своје грађане где год се они налазили, да та обавеза произилази из одговарајућих међународних аката, из Устава РС, одговарајућих закона, тако да Министарство правде и Влада РС морају да учине напор у том правцу.

То што Војислав Шешељ до дана данашњег није информисан о резултатима операције, представља кршење неколико међународних аката, укључујући и Скуп приниципа за заштиту свих особа које су притворене или затворене, а који је донет у оквиру УН 1988. године, Стандардни минимални правилник о поступању са затвореницима, који је такође донет 1955. године, Европски затворски правилник који је донео Савет министара Европе 1973. године, а који је ревидирана 1987. године, Општи коментар Комитета за људска права и Принципе медицинске етике које је усвојила Генерална скупштина Организације УН, 18. децембра 1982. године.

Дакле, не постоји пример у свету да је неко оперисан и да месец дана након тога није обавештен о резултатима те операције, а да су тај извештај са његове операције добили други људи, у овом случају представници трибунала у Хагу, како сам навео, председник трибунала Патрик Робинсон, Секретаријат трибунала и такође Претресно веће 3.

Друго питање, које је такође повезано са овом темом а веома је битно за целу Србију и грађане Републике Србије, покренуто је 2. новембра приликом статусне конференције у предмету Војислав Шешељ у Хашком трибуналу. На његов захтев иницирана је истрага о убијеним Србима у Хашком трибуналу. Просто је невероватно да се у држави ћути о томе. Наведено је седам Срба који су умрли у Хашком трибуналу или су убијени том приликом. Председник Претресног већа III, судија Жан-Клод Антонети изјавио је том приликом да подржава истрагу о умрлим Србима у Хашком трибуналу.

Нас интересује шта је Влада Републике Србије предузела да би послала одговарајућу документацију, како би та истрага била независна и потпуна, дакле, о убиствима Срба и о смрти Срба у Хашком трибуналу. Када ће да постави то питање пред Саветом безбедности, тј. пред УН, било преко неке друге државе, било директно као Република Србија и када ће да исправи своју евиденцију? Као што знате, ми смо 20. октобра добили одговор од представника Владе Републике Србије, у којима они наводе да је са потерница трибунала убијено или умрло 14 Срба.

Међутим, заборавили су као петнаестог Крсту Мићића, који је убијен 5. марта 1999. године у Угљевику, као шеснаестог Видоја Томића који је убијен априла 1999. године, и као седамнаесту супругу једног од осумњичених од стране трибунала у Хагу, госпођу Раду Абазовић, која је убијена од стране ЕУФОР-а, а такође том приликом је рањено и 11-годишње дете. Захваљујем се.