Запад забранио Србији да помаже Шешељу

ПРЕДСЕДНИК: Реч има народни посланик Зоран Красић.

ЗОРАН КРАСИЋ: Госпођо Ђукић-Дејановић, ове одредбе чланова 209. и 210. Пословника дају минимални простор да се поводом неке актуелне теме отвори расправа. Ово је нешто изнуђено. Ми смо имали једну бољу варијанту, поднели смо предлог за изгласавање неповерења Влади Републике Србије. Нажалост, ови Коштуничини нису хтели да нам дају тих четири потписа. Такође је и предлог за разрешење председника Републике Србије, нису нам дали потписе, те не можемо у оквиру тих тачака дневног реда, где постоји неограничено већи простор, да испричамо и о тешкој економској, политичкој, националној и свим другим приликама са којима је суочен српски народ.

Искористићу ову одредбу Пословника да поводом актуелне теме - Резултати сарадње Републике Србије са Хашким трибуналом, отворим неколико тема и поставим неколико питања. Лако могу да се препознају питања и господин Љајић и Вукчевић и Игњатовић си интелигентни, за разлику од неких који су малопре председавали, па могу да препознају питања.

О чему се ради? Једна Немачка је донела закон о сарадњи са Хашким трибуналом и први члан гласи – ниједан Немац не може бити испоручен том назови суду. Године 2001. имали сте киднаповање, испоруку Слободана Милошевића. Рекли сте, свануће свима, ништа није свануло. Дошао је Закон о сарадњи. Каква је та сарадња? Шеснаест, наводно добровољно, је отишло за мандата претходне Владе, а држава мирна, пасивна, власт ћути, власт трља руке, јер наводно оптужени већ су отписани што се тиче ове државе. Харају невладине организације, имамо стварно монтиране судске поступке и оптужнице које заступа господин Вукчевић. Имамо заштићене сведоке, којима држава гарантује безбедност. Овај суд не прихвата њихово сведочење и Хашки трибунал не прихвата њихово сведочење.

Где је помоћ државе грађанима Републике Србије, држављанима Републике Србије који су оптужени? Све државе помажу, јер имају обавезу. Нека се нађе неки Американац у притвору. Комплетна администрација, сви механизми, конзулати, амбасадори, министри, све је у погону да се заштити Американац у иностранству. Ако је негде у суду, да вам не причам какве су интервенције. Државе које имају оптужене пред Хашким трибуналом помажу оптужене, помажу одбрану породица итд. Код нас авионска карта и да није било једног спора 2008. године у судници, вероватно не би се ни достављала документација, јер претходно је документација из архива долазила само преко Тужилаштва Хашког трибунала.

Председник: Време.

ЗОРАН КРАСИЋ:Каква је та сарадња? Молим одговор.

ПРЕДСЕДНИК: Време. Господин Расим Љајић, изволите.

РАСИМ ЉАЈИЋ: Отприлике, овде има два питања која се односе на исту ствар, а то је однос државе према оптуженицима, који су грађани Србије и колико држава њима помаже.

Та сарадња и заправо та помоћ регулисана је једном Одлуком тадашње Савезне владе из 2005. године, а коју је Србија прихватила као правни наследник Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе. Помоћ се односи на то да сваки хашки оптуженик, који се добровољно предао, који је држављанин Србије и уколико није правоснажно осуђен, има права на новчани износ помоћи од 200 евра, на 18 авионских карата и плус 250 евра њему се приликом тог, мимо тога, Национални савет може донети одлуку да из хуманитарних разлога помаже породици оптуженог уколико његова материјална ситуација је таква да не могу да издржавају породице.

Што се тиче друге врсте помоћи, на коју ви алудирате, ми имамо сарадњу са одбранама готово свих хашких оптуженика. До сад је уложено 1036 захтева различитих за доставом документације и на свих 1036 захтева је одговорено. Не постоји један адвокат који може да каже да нешто није учињено, а могли само то да урадимо. Наравно да је ту било појединачних случајева спорења око неке документације. У сваком случају, ми стојимо на располагању, Канцеларија националног савета за сваки вид помоћи. Другу врсту помоћи, ако мислите на новчану помоћ за одбрану, ми нисмо у ситуацији да пружимо. Хашки трибунал плаћа одбране готово свих хашких оптуженика. Ако сте мислили на ту врсту помоћи. Уколико опет приложе доказе да не могу да плате ту одбрану, а већина је те доказе и приложила.

Према томе, ми ћемо и даље инсистирати на томе да пружамо сву врсту помоћи нашим држављанима која се тиче доставе документације и која је регулисана и Законом о сарадњи и овом одлуком Савезне владе из 2005. године.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем. Изволите господине Красићу.

ЗОРАН КРАСИЋ: Господине Љајићу, то сам управо прескочио. Рекао сам вам да од јула 2008. године то је регулисано, али пре тога ничег није било. Од јула 2008. године нисте нам доставили све. Што нам не доставите документацију за генерала Ацу Васиљевића? Што не доставите ту документацију? Његова екселенција министар Шутановац, локални НАТО, не да. Зашто не да?

Господине Љајићу, постоји Закон о помоћи хашким људима који су оптужени пред Хашким трибуналом. Слободан Вучетић је донео једну привремену меру, па је тај закон одложен да се примењује. На челу кампање против тог закона били су људи који су и гласали за тај закон. Пустите те финте, знам ја те финте врло добро. Овде се прича о другој врсти сарадње. Сарадња, односно помоћи која мора да се пружи сваком грађанину у нашем иностранству који је суочен или изведен пред неки суд. Кад сте подигли глас за кршење људских права? Кад сте помогли тиму одбране? Кад је држава преко државних органа разматрала неке правне ситуације и заузимала неке ставове. То вас не интересује. Ви причате о авионској карти и да може да се фотокопира нека документација, а јака ми је сарадња. Велика је сарадња.

Не желите да сарађујете, не желите да помажете људима који су оптужени, јер то задовољава ваше интересе. Ви сте овде представници проевроспких, пронато снага, треба да завршите прљав посао. Зашто дозвољавате да вам по судовима харају ти странци? Још се и пипкају испод стола неки, у знак задовољства, части се цела улица зато што је Младић пребачен у Хашки трибунал. Све има да нам сване сутрадан, чим се Младић преда и испоручи. Шта је свануло у Србији? Нови захтев да се призна независно Косово.

О чему ви причате? То грађани већ све знају. Суштинска помоћ треба да буде. Правна помоћ треба да буде. Шта причате, Хашки трибунал плаћа одбрану?

Председник: Време.

ЗОРАН КРАСИЋ:За одбрану Војислава Шешеља ниједан евро нису одвојили.

Председник: Господине Красићу…

ЗОРАН КРАСИЋ:Још му карту нису платили од 24. фебруара 2003. године, кад је отишао у Хаг.

Председник: Време.

ЗОРАН КРАСИЋ:Ма, време тек моје долази, госпођо Ђукић.