Конференција за новинаре Српске радикалне странке, 14. новембар 2019. године

Проф. др Војислав Шешељ: Даме и господо, ви се сећате да сам у уторак поставио посланичко питање председнику Републике Александру Вучићу, проблематизујући наговештено стварање такозваног малог шенгена, који је већ на известан начин, иако то још није ратификовала Народна скупштина, укључио Србију, Северну Македонију и Албанију. 

Навече, на Телевизији Пинк, су најавили да ми Вучић одговара на одређен начин, али из садржине његове изјаве сам видео да то уопште није одговор на суштину мога питања. 

Желим одговор на суштину мога питања, а она је садржана у томе – шта то може донети такозвани мали шенген, а није могло бити обухваћено ЦЕФТА споразумом? Зашто нисмо остали при инсистирању да се доследно спроводи ЦЕФТА споразум и да се проширују одређене олакшице у трговинској размени између земаља чланица, да се подстиче њихова економска и политичка сарадња? 

Па, сам назив „мали шенген“ је увредљив за Србију и српски народ. Вероватно је увредљив, видимо, и за Албанце и за Македонце. Зашто „мали шенген“, какве везе то има са шенгеном? Зашто то није остао ЦЕФТА споразум, једна згодна скраћеница која се односи на споразум земаља југоисточне Европе и која је имала различит састав раније? Раније су биле чланице и Пољска, и Чешка, и Словачка, и Мађарска, и Хрватска, а временом, како су примане у Европску унију, оне су излазиле из чланства, а учлањивале су се друге државе које нису чланице Европске уније. 

А нарочито је важно питање статуса чланица. Статус чланица ЦЕФТА споразума је сасвим јасно дефинисан. Постоје државе које су равноправне чланице и у чланству се налази територија Косова и Метохије, с тим што је у једној дата ознака за фусноту, а у фусноти објашњено да је то територија под контролом Унмика за коју важи Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација. То је оно што је нама гарантовало да не може доћи до формалног прејудицирања статуса Косова и Метохије. 

А ја сам изнео могућу опасност да се томе прикључи Косово, а да Србија не буде у могућности да то спречи – Косово као равноправни члан, што би било имплицитно признавање независности. Како? Ево, видите прве три државе су, дакле, учествовале на Новосадском и на Охридском договору: Србија, Северна Македонија и Албанија. Трећи сусрет је заказан у Драчу, 21. децембра, на Стаљинов рођендан. Велики је то датум, немојте се смејати, то је велики датум. То је код нас био и Дан армије својевремено. На тај дан је формирана Прва пролетерска бригада. После је Тито фалсификовао, па је пребацио на 22, знате, али у Рудом је била постројена 21. децембра.

Да се вратим на оно што је суштина. Сад се води полемика жестока између премијера Албаније и будућег евентуално председника одметничке владе у Приштини, као они се не слажу, као предводници приштинских Албанаца су против тога, они желе директно у Европску унију, они желе да се проводи Берлински споразум, Берлински план и тако даље, а с друге стране Рама који се жестоко томе супротставља и чак критикује приштинске лидере. Почела је она игра коју сам ја наговестио. Та игра ће трајати још месец дана. Још ће се жешће у Приштини албанско руководство супротстављати, још жешће ће Рама вршити притисак на њих. А онда ће почети притисак из западних земаља, које су поздравиле формирање „малог шенгена“, и у једном тренутку, два, три дана пред састанак у Драчу, албанско руководство у Приштини, до тада формирана влада, ако се формира, они ће изненада пристати и послати своју делегацију и та делегација ће онда имати исти статус као делегација Србије. Где је гаранција да то неће бити тако? Ја је не видим. А очекујем да ми то председник Републике онда разјасни. Шта ће он урадити ако Рама доведе делегацију на челу са премијером Косова или такозваним председником Косова да учествује равноправно на тој конференцији? Који је излаз из тога? Једино напуштање конференције, или неприсуствовање или отказивање „малог шенгена“. Нема другог начина, јер нико више тамо неће прихватити оно што су нам у једном тренутку морали прихватити – ознаку за фусноту, па фусноту. То више нико неће прихватити, то сте свесни. 

Изволите, имате ли ви неко питање? 

Изволите. 

Новинар: ... 

Проф. др Војислав Шешељ: Фактичку власт највишу има председник Републике. Она не проистиче из његових формалних надлежности, него и из чињенице да је он и председник владајуће партије. Такав смо случај имали у време Слободана Милошевића, имали смо у време Бориса Тадића и то није ништа чудно. Он може да учествује у одлучивању о свим питањима, где се влада не супротстави његовом учешћу. Он би био формално обавезан да се креће у оквирима које му зада влада, а пошто је цела влада под његовом контролом, фактичко стање је такво. 

Бора Јовић је био непуну годину дана председник партије кад је Милошевић схватио да је то погрешно да се одрекне партијске функције, да му више вреди функција председника партије, него председника Републике. Врло брзо се вратио на ту функцију. То само глупи Томислав Николић није схватио. 

Новинар: ... 

Проф. др Војислав Шешељ: Ја сам врло опрезан кад нешто потекне од прозападне опозиције да идем на прву лопту, осим ако се уверим да неке ствари стоје онако како се приказују у јавности. 

А овде сам, да искрено кажем, био заузет и завршавањем те своје књиге о Сребреници. Ја сам био повучен из јавног живота више месеци, можда ви то нисте приметили, можда је мој дух био у толикој мери овде присутан да нико није видео да сам физички одсутан. Али, кад сам се после Сајма књига вратио свим својим дужностима, почео сам да се темељито тиме бавим и мени је упала у очи једна чињеница која је кључна и ја на њој инсистирам – инсистирам да се пружи објективан, истинит одговор на питање да ли је Крушик продавао приватним фирмама, било којој приватној фирми, оружје испод цене коштања, односно да ли је продавао оружје испод цене по којој га продаје СДПР-у? То је за мене суштинско питање. Ево, још немам одговор на то питање. 

Новинар: ... 

Проф. др Војислав Шешељ: Па, можда сам шокантна личност па су сви шокирани тиме. Знате, можда зато што су навикли да моје изјаве јавност са много већим разумевањем прима, јер је јавност навикла да ја говорим само истину, да никад не измишљам, да никад не лажем. 

Новинар: ... 

Проф. др Војислав Шешељ: Ја сам прошли пут добио позив, мене су и чекали овде 45 минута, ја се нисам појавио. Немам намеру да учествујем где год посредују странци. Ми се залажемо да се води дијалог режима и опозиције у коме ће учествовати све парламентарне странке, а има веома много разлога да се то уради пре избора. Али, да ми странци воде главну реч и да они буду модератори расправе, ја то не могу дозволити. 

Имате ли још питања? 

Новинар: Имам ја. 

Проф. др Војислав Шешељ: Изволите. 

Новинар: Шта ће се десити ако ипак Косово буде потписник овог споразума, тог „малог шенгена“? Шта ћете у ствари урадити по том питању? Да ли Српска радикална странка планира неке акције... 

Проф. др Војислав Шешељ: Ми смо спремни на све могуће акције у Народној скупштини и осталим институцијама. Поднећемо опет представке Уставном суду. 

Знате, ми смо се и против првог пакета Бриселских споразума борили тако што смо га оспоравали у Уставном суду. Уставни суд је рекао да је то политички, а не правни акт. Ту је Уставни суд изгубио страшно на свом угледу. Како је то само политички акт кад производи правне последице? Било какав споразум да се потпише, он још није потписан, он мора доћи на ратификацију у Народну скупштину. 

Новинар: ... 

Проф. др Војислав Шешељ: Па, ми смо увек спремни да изађемо на улицу, али још нисмо одлучили о томе. 

Новинар: Друго, у вези са министром полиције Небојшом Стефановићем... 

Проф. др Војислав Шешељ: Шта је он изјавио, то је његова ствар. Ја желим само службене акте о томе, да видимо по којој је цени Крушик давао приватним фирмама оружје и да ли је икада то било јефтиније него што га даје СДПР-у. СДПР мора имати предност увек, као јавно предузеће. 

Имате ли још питања? Хвала вам. 

 

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР