Војислав Шешељ: Максимална интеграција са Русијом је гарант безбедности Србије

Интервју проф. др Војислава Шешеља за руску новинску агенцију ТАСС [1. март 2019. године].

Један од најутицајнијих политичара на српској политичкој сцени, лидер Српске радикалне странке – највеће опозиционе парламентарне странке у Србији – Војислав Шешељ говорио је у интервјуу ТАСС-у о домаћим политичким процесима у Србији, свом предлогу за решавање косовског питања, потреби за максималном интеграцијом Русије и Србије а такође је изнео своје ставове у вези са догађајима у Украјини.

- Господине Шешељ, шта Ви, као човек који је победио у великој бици са Хашким трибуналом, можете да кажете о судбини других Срба који се до данашњег дана налазе у заточеништву? Има ли наде за њихов повратак у Србију?

- Још увек нисам окончао своју битку. Мене су одлуком другостепене инстанце осудили на десет година. Међутим, направили су кардиналне грешке, чак су ми приписали измишљено дело, који не постоји у међународном праву и које ниједном није поменуто у судској пракси Хашког трибунала. То је оптужба која се односи на оспоравање права на безбедност.

Мени се приписује депортација Хрвата из села Хртковци (близу града Сремске Митровице, у северном делу Србије - примедба ТАСС-а) у време када је Србија била пуна српских избеглица из Хрватске. Хрвати су протерали неколико стотина хиљада Срба а мене оптужују да сам протерао неколико стотина Хрвата, иако ниједан од њих није протеран, сви су они по неколико пута одлазили ​​у Хрватску и бирали које ће куће добити у замену. Настављам своју борбу, купио сам кућу у Хртковцима, тамо ћу сместити групу својих истражитеља који ће узети изјаве од буквално свих становника села.

Што се тиче осталих, у Трибуналу је много Срба, осуђених због измишљених разлога. То су и Радован Караџић и Ратко Младић и Стојан Жупљанин и Мићо Станишић. Жупљанин и Станишић добили су 22 године, Караџић - 40 година, Младић - доживотну робију. Милан Мартић, бивши председник Републике Српске Крајине, служи 35 година у најтежим условима у Естонији, у катастрофалним условима. Естонци нас мрзе као што мрзе и Русе.

За сада нема назнака када ће бити окончан рад Хашког трибунала, посао овог суда проглашен је завршеним, али је формиран Међународни резидуални механизам за кривичне судове. Само замислите: уместо суда пресуде доноси механизам, што је у супротности са правном логиком и свим демократским теоријама права. Механизам не може да доноси пресуде, механизам подразумева кретање дуж планиране линије без корака десно-лево, као механизам у аутомату или аутомобилу. Суд је нешто друго, није случајност да богиња правде има повез преко очију и треба да одмери казну.

Једина нада за повратак Срба је неки велики руско-амерички споразум, у који ће бити укључени и српски затвореници које је Хашки трибунал осудио. Тада би они могли да се врате у Србију.

- Већ три месеца у Београду се сваке суботе одржавају протести, у којима учествује по неколико хиљада људи. Шта по вашем мишљењу представља овај протест, да ли је заснован на стварном незадовољству или ужива страну подршку?

- Постоји јак притисак на [српског председника Александра] Вучића, јер је предузео нове кораке ка јачању пријатељства са Русијом, као и са Кином. То смета свим западним силама. Ови протести су режирани од стране америчке и британске амбасаде, које имају своје агенте попут Срђе Поповића (бивши лидер протестног покрета Отпор који је основао Центар за примењене ненасилне акције и стратегије који се бави спровођењем метода "ненасилног рушења власти" Џина Шарпа - коментар ТАСС-а) који је учествовао у неколико обојених револуција. Недавно су овде обучавали Гваида и његове саучеснике који покушавају да организују државни удар у Венецуели.

Ми смо се дистанцирали од протеста, и ја отворено говорим ко су и шта су учесници протеста. У протестима учествује коалиција про-западних странака, такозвани "Савез за Србију", у коме се налазе Драган Ђилас, Вук Јеремић и Бошко Обрадовић. Међутим, они су превише компромитовани да би се Сједињене Државе или Велика Британија кладиле на некога од њих. Дакле, потрага за правим лидером прозападне опозиције и даље траје. Овај трио је одлучио да бојкотује могуће изборе, што ће довести до нестабилности у земљи, али видим да се Американци противе бојкоту, што значи да се надају да ће до избора пронаћи некаквог лидера којег ће представити као вођу прозападне опозиције. Траже некога ко ће преко ноћи постати популаран а то може бити спортиста, глумац, неко потпуно нов.

Нама радикалима је најтеже у овој ситуацији: опозиција смо Вучићу, али не можемо бити са тим снагама. А Вучић нас притиска јер жели да сваки патриотски глас припадне њему. Али ако будемо сломљени, то ће за њега имати негативну улогу на наредним изборима, јер ја увек говорим оно што Вучић не сме да каже и не устручавам се да се супротставим демонстрантима.

- Како оцењујете могућност превремених парламентарних избора? Стиче се утисак да су поједини политичари већ започели кампању.

- Да, започео је и сам Вучић. И [министар спољних послова Ивица] Дачић је почео, он је мало страховао од могућих избора. Ни нама не иду у прилог непосредни избори. Зашто? Зато што Вучић контролише читав изборни процес, то смо видели на локалним изборима. То је био случај под Милошевићем до 2000. године, то је био случај под Тадићем и Коштуницом, и сада се та пракса наставља.

Ја имам објективан однос према Вучићу, подржавам оно што је добро, критикујем оно што је негативно. Подржавам сарадњу са Русијом, Кином, увек критикујем идеју о приступању Европској Унији. Од тренутка мог повратка из Хага 2014. године Вучићева политика се константно мења, враћајући се патриотизму, фокусирајући се на Руску Федерацију и Народну Републику Кину. Наша ситуација је доста компликована, не можемо да нападнемо Вучића свом снагом, јер би то донело корист Западу; ми критикујемо његове прозападне министре. Али њега не дирамо и нећемо га дирати све док води политику приближавања Русији, иако политика у вези са Руским хуманитарним центром у Нишу, коме није дат званични статус, као и допуштење да НАТО уђе у Србију, па и да има свог представника у Министарству одбране Србије, захтева нашу критику.

- Како оцењујете тренутну ситуацију на Косову? Шта подразумева разграничење са Приштином? Који су ваши предлози у овој ситуацији?

- Вучић има концепт поделе Косова. По мом мишљењу, Вучић жели да Србији остану рударски комбинат Трепча, језеро и хидроелектрана Газиводе, четири северне општине, што је за њега најважније, а о осталим ставкама су могући преговори. Преостали Срби са југа би у том случају морали да напусте Косово веома брзо, јер не би преживели међу Албанцима.

Међутим, ја сам изнео другачији предлог: противим се разграничењу, тражим раздвајање. Косово формално остаје део Србије, српска полиција мора бити на граничним прелазима и царини. Четири северне општине се одвајају са Трепчом и Газиводама и успоставља се коридор кроз село Гораждевац до Пећке патријаршије. Затим се пет српских општина јужно од Приштине, од Грачанице до Гњилана, придружују Србији. Остаје само проблем општине Штрпци која је у потпуности изолована. Имао сам идеју да се обави размена становништва, тако да се Срби из Штрпца преселе у Прешево и Бујановац.

Косовари формално остају у Србији, али суштински имају апсолутну аутономију, могу имати сопствену валуту, радити било шта, осим формирања војске. Наравно, без уласка у УН.

- Шта мислите о ширењу НАТО-а на Балкану?
- Апсолутно смо против уласка Србије у НАТО, као и уласка Босне и Херцеговине у алијансу. Уколико би се, на несрећу, придружили ЕУ, лако би нас натерали да приступимо НАТО-у. У очима Запада Вучићево време истиче, они желе да га искористе за постизање било каквог решења косовске кризе, а потом да га свргну и доведу на власт свог човека. А Вучић и даље седи на две столице. Проблем је у томе што он мисли да може свакога да надигра, а не може. Он је усамљен, нема крај себе ниједну особу која би могла да га посаветује у правом тренутку. Он је тај тип личности - слободни стрелац. У овом тренутку на Западу се читаве институције баве овом проблематиком и траже решења.

Што се тиче Црне Горе, Запад настоји да се што пре ослободи Мила Ђукановића (председника Црне Горе - коментар ТАСС-а). У овој земљи на власти је мафијашки режим, а постоји и озбиљан сукоб између председника Ђукановића и премијера Душка Марковића, иако су исти - и један и други су криминалци. Марковић је, као бивши шеф специјалних служби, спреман да свргне Ђукановића и постане потпуни господар. Суштинска разлика између њих не постоји. Надам се да ће се људи тамо побунити и да се оваква ситуација неће дуго одржати. Надам се да ће доћи до народне, пре свега социјалне а потом и националне револуције. 

- Какви би, по вашем мишљењу, требали бити односи између Русије и Србије?
- Ми смо за најближу могућу интеграцију. За улазак у Евроазијски економски савез, за улазак у ОДКБ. Непосредно пред бомбардовање сам убедио Милошевића да се придружи савезној држави Русије и Белорусије. Желео бих још већи степен интеграције од оног који постоји између Русије и Белорусије. Наравно, ми би очували државну идентификацију и националну свест, што представља сопствена Влада. Војска би могла бити заједничка, али наши војници би могли имати српске шевроне на рукавима. Задржали би место у УН а све остало би интегрисали. То би био највећи степен интеграције. Мислим да би то било веома значајно за Русију, и уколико она не би запала у кризу, као у време Јељцина, дошла би на Балкан и нико други не би био у стању да је истисне одавде. Ми смо за размештање руских база овде у Србији, тако да би сваки напад на Србију представљао напад на Русију. И тек тада бих се осећао самоуверено, у супротном нам опасност прети са свих страна. Добили смо доста оружја у виду поклона и по ниским ценама и могуће је да смо сада јачи од свих наших суседа појединачно, али нисмо јачи од НАТО-а. Потребна нам је гаранција да нас НАТО више никада неће бомбардовати. А та гаранција је интеграција са Русијом.

- Често се у Србији говори да се две трећине робног промета одвија са земљама ЕУ, што онемогућава блиску интеграцију са Русијом.

- Ми губимо новац сарадњом са ЕУ. Још је режим Бориса Тадића укинуо све царине на робу из ЕУ, готово све. И ти производи уништавају нашу производњу, пре свега пољопривредне производе. Овде се увози смеће из ЕУ, не смемо да једемо кобасице и виршле јер се праве од меса лошег квалитета, увезеног из ЕУ. Притом имамо своје одличне производе, али наши пољопривредници су угушени јефтиним производима из Европске уније, за које се не плаћа царина. Храна се у Немачкој производи са огромним државним субвенцијама, а наши пољопривредници, који немају такве субвенције, не могу да се такмиче са њима. Ово је само један од разлога зашто је сарадња са ЕУ лоша за нас. На крају крајева, 3 милијарде евра годишње долази у Србију од наших грађана који раде у иностранству, и то је само оно што иде преко банака и поште. Међутим, ЕУ исисава новац из Србије својом робом, спречавајући да се наша производња развије. Дакле, успешна економска сарадња Србије са ЕУ је велика заблуда.

- Какав је ваш став о изградњи "турског тока" у светлу нових тешкоћа у Бугарској?

- Бугарска је увек под притиском Запада, а наше историјско искуство показује да је увек подређена овом притиску. Међутим, српски део гасовода мора, наравно, бити изграђен, и чим Бугарска или Грчка буду спремне да снабдевају руским гасом, наш гасовод ће бити спреман. Неће се дуго чекати на решавање овог питања. Европи је потребан руски гас, јер су сви алтернативни токови недовољни. Амерички гас је толико скуп да га само Пољска може купити због мржње према Русији, и нико други.

- Каква је позиција ваше странке у односу на Крим?

- Били смо први који су рекли да је Крим Русија и држимо се тог става. Функционери наше странке, међу којима је био и мој син, неколико пута су путовали на Крим. Ускоро би требало поново да иду. Што се мене тиче, ја бих такође желео да одем на такво путовање. Али имам 65 година и пре свега бих желео да одем у Москву и будем сигуран да ће ме примити председник Путин. То је моја жеља.

- Како оцењујете ситуацију у Украјини?

- Сигуран сам у једну ствар: украјински националисти никада неће заузети Доњецк. Донбас је регион у који су се својевремено преселили Срби. Многи људи, укључујући људе из моје породице, отишли су у Русију и службовали у руској војсци, имена "Шешељ" и "Шешељевич" још увек су сачувана у Русији. Још у доба Совјетског савеза сам путовао у Украјину и видео многа српска имена на споменику ослободиоцима из Кијева. Руски појас Украјине је асимиловао многе Србе, тако да ми, Срби, нећемо издати Доњецк. Али надам се да ће се у врло блиској будућности створити услови да се читава Украјина врати Мајци Русији и да се нацисти са запада државе разбеже по Европи. Ова ситуација не може још дуго трајати.

- Како коментаришете актуелне догађаје у Венецуели?

- Ово је наставак америчке империјалистичке политике која за циљ има управљање светом, управљање територијама са великим природним богатствима. Венецуела је управо таква територија. Она има највеће резерве нафте у свету и велики број других природних ресурса. Американци то желе да присвоје. Зато смо на ивици рата. Али слободољубиви народи морају бити на страни Венецуеле, како би се томе успротивили. Вијетнам је показао да упорни, јаки и одлучни народи увек побеђују.

Разговарао Павел Бушуев

Коментари

0 КОМЕНТАРА

ТВОЈ КОМЕНТАР

ВИДЕО СНИМЦИ

ТВИТЕР