Afere Agrobanka i Šutanovac da se razotkriju do kraja

Ana Simonović: Tema današnje konferencije su borba nove vlasti protiv korupcije i kriminala, odnosno aktuelna afera oko Agrobanke, a drugi deo konferencije će se odnositi na inicijativu Srpske radikalne stranke, koja je podneta Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama zakona o NBS.

U javnosti su aktuelne dve afere: Agrobanka i Šutanovac. To odaje utisak da su nove vlasti zdušno krenule u borbu protiv kriminala i korupcije. Naravno, Srpska radikalna stranka, koja se uvek zalagala za borbu protiv korupcije, podržava sve antikorupcijske akcije i ne pada nam napamet da kritikujemo nekoga ko je konačno počeo da radi nešto po tom pitanju. Međutim, mi bismo hteli da bacimo neko novo svetlo na ove afere i da iznesemo i viđenje iz drugog ugla.

Prvo: aferu Agrobanka nije pokrenula nova vlast. Korupcija u toj banci traje godinama, a sama afera je pokrenuta krajem 2011, kada je pokazano da banka posluje sa gubitkom od oko 300 miliona evra. Tada je uvedena prinudna uprava (29. decembra 2011.)u Agrobanku – znači za vreme stare vlasti, a potom je februara ove godine – opet mnogo pre izbora – pokrenut predistražni postupak na inicijativu uprave kriminalističke policije MUP. To se, dakle, sve dešava pre izbora.

Naravno, mi podržavamo što ova afera nije zataškana i što se nove vlasti trude da se pred lice pravde izvedu svi koji su uvučeni u ove kriminalne radnje. Međutim, ono što je karakteristično i neobično za slučaj Agrobanke je sledeće: za tako ogromnu aferu koja se razvijala tokom vlasti demokrata, praktično sva imena koja se pominju po medijima se povezuju sa drugim strankama, ali ne i sa DS. Evo nekoliko primera: bivši predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić se povezuje sa socijalistima, Radoslav Sekulić, čelnik „Habitfarma“ - jednog od propalih preduzeća, takođe se smatra bliskim krugovima SPS, Dragoljub Vučićević takođe, zatim Jožef Kasa koji je šef „Azotare“ u Subotici i čelnik „Azohema“ je bio predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Peđa Mališanović, vlasnik „Azohema“ indirektno je povezan nekim rodbinskim vezama sa DSS. Pa su čak našli neku indirektnu vezu sa Srpskom radikalnom strankom preko Vidoja Vujića, šefa firme „Vujić Valjevo“, na taj način što je njegov brat nekada bio član Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, pa je posle prešao u naprednjake.

Ima još cela lista imena, ali se niko iz vrha DS ne pominje! Sa izuzetkom, naravno, bivšeg premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića i bivšeg guvernera Dejana Šoškića, koji su bili na takvim funkcijama da kakva god da je finansijska afera izbila u tom periodu, oni bi svakako sa njom bili povezani na osnovu funkcija.

Kad se tako posmatraju stvari, a imajući u vidu da je DS pokrenuo celu aferu sa Agrobankom, moglo bi se misliti u pravcu da je Agrobanka izabrana upravo kao pogodna za platformu za legalan obračun sa politički neprimerenim ili neodgovarajućim subjektima iz drugih stranaka i sa pojedincima iz DS. Takođe ta afera može da se posmatra i kroz prizmu aktuelne kampanje koju Đilas vodi protiv Tadića i njegovih ljudi u čelu DS, kao što to već pišu mediji. Međutim, dobro je da je afera pokrenuta i da je istražni postupak u toku –mi to svakako podržavamo.

Postavlja se pitanje da li je Agrobanka loš primer poslovanja i da li je ona izuzetak u Srbiji ili je to pravilo. Prema pisanju „Danas“ - a i antikorupcijskog sajta Pištaljka moglo bi se pretpostaviti da i druge državne firme, pre svega Fond za razvoj Republike Srbije, posluju na sličnim principima kao Agrobanka. Druga stvar: iz pouzdanih izvora smo dobili informaciju da se poslovanje Komercijalne banke ne razlikuje mnogo od poslovanja Agrobanke kada su u pitanju rizični plasmani.

U svakom slučaju – ako nova vlast želi da se ozbiljno bavi problematikom antikorupcije, što bi mi svakako podržali – to bi trebalo da bude na nekim osnovama da niko u ovoj državi ne sme da bude nedodirljiv, čak ni tajkuni koji su finansirali izbore najvećeg broja stranaka. Sva antikorupcijska delatnost koja bude sprovedena, a o njoj se sada govori kao o Pandorinoj kutiji, ne bi smela da ima ograničenja tipa političkih stranaka, kao ni granice unutar samih stranaka.

Osvrnula bih se i na aferu Šutanovac, njegove stanove na Vračaru i kupovinu placa koji je bio zaveden kao pašnjak prve klase. Mi bi zaista voleli da nova vlast privede i tu aferu kraju, ona je bila aktuelna, a sada je nešto zamrla. Međutim, ni ta afera nije pokrenuta na inicijativu novih vlasti, već je pokrenuo antikorupcijski sajt Pištaljka nizom tekstova o Šutanovcu. Tek pod velikim pritiskom javnosti je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu protiv Šutanovca. Nadamo se da se ova afera neće zaboraviti kao druge afere u našoj zemlji i da biti isterana do kraja onako kako bi trebalo.

Što se tiče drugog dela konferencije, on se odnosi na inicijativu Srpske radikalne stranke koja je podneta 9. avgusta Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Tim Zakonom je ugrožena samostalnost i nezavisnost NBS na protivustavan način i to je urađeno sa ciljem da jedna stranka, SNS, dobije punu kontrolu nad ovom državnom institucijom. Pre svega je na neustavan način uspostavljena uprava za nadrzor NBS. To je nešto što Ustavom nije definisano – Ustav Srbije poznaje samo guvernera i Savet guvernera NBS. Druga zamerka koju Srpska radikalna stranka ima na ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS je što je Narodnoj skupštini dozvoljeno da izglasa viceguvernera NBS što je takođe protivustavno, jer Narodna skupština može da bira samo guvernera i Savet guvernera, a ne i viceguvernera.

Ako imate pitanja izvolite, ako ne, hvala što ste došli.