Akcioni plan pred narod!

Aleksandar Vučić: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka zahteva hitnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Zahtevamo da Vlada Republike Srbije izađe pred narodne poslanike sa merama iz Akcionog plana. Narodni predstavnici moraju da budu upoznati sa tim šta predstavlja Akcioni plan za zaštitu našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, za zaštitu naše teritorije, za naš međunarodno-pravni položaj, koje su to mere. I Narodna skupština mora da se opredeli prema tim merama, mora da iznese svoj stav, a mi uopšte ne moženo da razumemo kako je moguće da, evo već više od deset dana je prošlo od nelegalnog proglašenja nezavisnosti fantomske države Kosovo, mi i dalje nemamo Akcioni plan predložen, odnosno iznet pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Istovremeno, želimo da ukažemo na činjenicu da je potpuno jasno da u Srbiji danas postoji jedan čitav blok politički, medijski, koji na svojevrstan način podržava nezavisnost Kosova, i kojem je potpuno svejedno šta se dešava sa državom Srbijom, važno je samo kako i na koji način u budućnosti da se to što lakše preboli i da se krene na neke druge teme. Prosto, to su ljudi i predstavnici onih zemalja koje su nam zauzele ili otele deo teritorije, direktno ili indirektno rade protiv države Srbije, protiv našeg naroda, a mi moramo da ih podsetimo i na Ustav Republike Srbije, posebno političare, posebno one koji su polagali zakletvu na Ustav Republike Srbije, da znaju da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije i da ne može da se obećava stranim diplomatama – sačekajte još tri, četiri, pet, šest meseci, biće sve u redu, zaboraviće narod na Kosovo. Narod u Srbiji ne može, ne sme i nema pravo da zaboravi na svoju zemlju, kao što ne sme, ne može i nema pravo da zaboravi bilo ko od nas na svoje dete, nikada. Ne, imam dete tri godine ili četiri godine, ili pet godina, pa ću malo da ga zaboravim u sedmoj ili osmoj godini. Pošto se to ne dešava, tako ni ove stvari ne mogu i neće se dešavati, ma koliko neki sa Zapada pokušavali da nam objasne da su nam najveći prijatelji, zato što su priznali nezavisno Kosovo. To licemerje ide toliko daleko, da svakoga dana, ne znam da li ste to primetili, iako sam siguran, naravno, da ovakve stvari niko neće da objavljuje, ako pratite pažljivo po agencijama, svako ko prizna nezavisno Kosovo, tog trenutka, dakle, ili deset minuta kasnije, ili sat kasnije, odmah objavljuje vest kako predsednik ili premijer te države u stvari želi najbolje moguće odnose sa Srbijom, u stvari oni su to uradili da bi pomogli Srbiji. Malo smo vam ubili dete, a lakše vam je da živite bez tog deteta, ne morate da mu kupujete korn fleks, jaja, hleb, kobasicu i sir svakog dana da jede, tako da smo vas rešili problema. Ja samo molim naše medije i naše političare, koji vole na takav način da nešto poruče tobože građanima Srbije, da jednostavno ne misle da su ljudi u Srbiji glupi, da nam baš ne vređaju inteligenciju. Ako nam već otimaju teritoriju, nemojte baš da nas smatrate najgorim ili najglupljom vrstom majmuna na kugli zemaljskoj. Ajd' bar nas računajte u šimpanze, pa znajte da smo nešto inteligentniji od orangutana. Jer, ovo što rade zaista nema nikakvog smisla. I mi možemo da razumemo da država kaže – evo, mi moramo da imamo odnose sa pojedinim zemljama, smanjićemo nivo diplomatskih odnosa, preduzećemo prvi, drugi ili peti stepen, sve do šestog stepena nije prekid diplomatskih odnosa, ali imamo jedno pitanje, a što na primer nisu prekinuti diplomatski odnosi sa Albanijom, koja je sve vreme radila na nezavisnom Kosovu, sve vreme radila najgore stvari državi Srbiji, a mi ne smemo ni sa Albanijom da prekinemo diplomatske odnose. Dotle je Srbija spala, da ona ni sa Albanijom ne sme da prekine diplomatske odnose, koja je prvi dan priznala nezavisno Kosovo. I sve vreme davala logističku podršku, vojnu podršku, terorističku podršku, kaku god hoćete podršku za nezavisno Kosovo, ne samo na teritoriji Srbije, već i u SAD, i u svim drugim zapadnim zemljama. Jesmo li mi država uopšte? Koje su to mere koje mi preduzimamo? Šta je to što radimo? I jedna poruka za sve državne organe, oni moraju da znaju da, očigledno je danas i po porukama Pitera Fejta i po porukama Solane, Bernsa i ostalih američkih političara, očigledno je da oni ni na koji način ne žele da dozvole Srbima ama baš ništa. Ni one najsitnije stvari koje bi makar lažno, sa kojima bi neko makar lažno mogao da maše pred licem javnosti Srbije, da kaže – eto, to će da urade. Ne, neće ni to. Mi moramo sami da se izborimo za to. Mi kao država moramo nešto da preduzmemo, nešto da učinimo, da se izborimo za to. To moramo da sednemo u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da vidimo šta je to, kako da pomognemo našem narodu na Kosovu i Metohiji. Koje su to mere koje država Srbija mora da preduzme, da bi u potpunosti ne samo zaštitila svoj narod, nego ga održala unutar državno-pravnog sistema Republike Srbije.

U toku je pisanje jednog teksta rezolucije, koji će predložiti Srpska radikalna stranka, videćemo da li ćemo sami ili sa još nekim izaći sa tim predlogom u Narodnoj sklupštini Republike Srbije, gde ćemo takođe definisati neke naše odnose kao države. Razume se, odgovorno i ozbiljno, ne onako kako to neki misle da su mnogo pametni, pa sam već video škrabotine u nekim novinama, u kojim je potpuno izmišljeno nešto što nema veze nikakve sa onim što u nacrtu rezolucije piše, ili je i dalje u formi nacrta, dakle, nije upućen u skupštinsku proceduru, još nije u formi predloga. Vi znate da smo ozbiljni i odgovorni ljudi, da činimo samo ono što je u interesu Srbije, a nikako ono što bi moglo da protivreči srpskim interesima na bilo koji način. Ja očekujem da sutra ili najkasnije u ponedeljak sa tekstom te rezolucije budete upoznati. Ali, ono što je za nas od ključnog znajača, to je da država Srbija postoji sa Kosovom i Metohijom i samo sa Kosovom i Metohijom može da ulazi u različite međunarodne organizacije, integracije i da pregovara unutar multilateralnih organizacija, da na takav način gradi bilateralne odnose, i sasvim smo uvereni da je to nešto što će prihvatiti svi politički subjekti na političkoj sceni Srbije. Neverovatno bi za nas bilo da neko kaže – ne priznajemo Ustav Srbije i ne priznajemo granice Srbije. E, ovde se postavlja pitanje da li je granica na Prokletijama ili je granica na Kopaoniku. Dakle, da stvari svedemo na potpuno proste detalje.

Očigledno je da postoje političari i mediji koji bi voleli da Srbiju skrate do Kopaonika, a postoje oni koji se ponašaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koje mora da bude sveto pismo za svakog građanina ove zemlje, koji smatra da je granica mnogo niže, mnogo južnije, odnosno na Prokletijama.

Izvolite, ako imate neko pitanje.

Novinar: Ko čini taj medijsko-politički blok za koji iznosite tvrdnje, kako ste rekli? Drugo, šta će biti sa rezolucijom, na koji način će...?

Aleksandar Vučić: To sam već rekao jedan deo kako će pisati i šta će pisati u toj rezoluciji. Na primer, mi smo svakako spremni da razgovaramo sa svima u svetu, spremni da razgovaramo i o evropskim intergracijama, spremni da budemo deo tih integracija. Imamo samo jedan mali, apsolutno minimalni uslov, najmanji mogući uslov koji jedna zemlja, a to je da poštuje njen teritorijalni integritet i ništa više, ama ništa više mi od njih ne tražimo. Dakle, jednu apsolutnu sitnicu. To podrazumeva i povlačenje protivpravne misije sa Kosova i Metohije, pošto vi znate da za tu misiju na Kosovu i Metohiji mandat imaju samo Ujedinjene nacije. Ali, ja mislim da je to stav svih u Srbiji, ili bi bar trebalo da bude stav svih u Srbiji. Ne znam ko će da kaže otvoreno da je za ulazak u nekakve međunarodne organizacije koje ne priznaju celovitost teritorije Srbije, pošto to na takav način treba da se postavi, a ne da se prave naivni upravo oni mediji, a ne bih ih imenovao, ima ih mnogo, toliko da je teško naći one koji drugačije to čine, posebno kadaje reč o elektronskim medijima. Tu ionako kao da nikakve razlike nema. Šta B92 kaže u četiri sata, to svi ostali manje-više ponavljaju nadalje. Nekakve je male razlike bilo na programu državne televizije u prethodnih nekoliko dana, ali ja očekujem uskoro da se ta kolotečina nastavi. Šta kaže B92 u četiri, to isto gledajte, samo malo drugačije na Foksu, na Studiju B, na Pinku, na Enteru, na Avali, jel ima još neka televizija, eto na svim televizijama. Samo što jedni rade sa malo više strasti a jedni sa malo manje strasti, jedni sa malo više umeća, jedni sa malo manje umeća. To je to. Naravno, to je njihovo pravo, ljudi se bore za rejtinge, osim što im nije ničije pravo da ruše državu, a nisam siguran da su oni najodgovorniji, uveren sam da su političari najodgovorniji. Političari koji moraju da pošalju jasnu poruku, političari koji ne smeju da glumataju pred stranim predstavnicima kako će sve da učine u njihovu korist i za njeihov račun, a odmag zatim da nam pričaju lažno-patriotske priče i da na kraju ni Srbija, ni građani Srbije ne znaju gde se krećemo i kuda ide srpski brod.

Te poruke moraju da budu precizne, jeste li vi za ulazak u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije. Nemojte da se lažemo, uslov Evropske unije je da Srbija prizna nezavisno Kosovo i da Srbiju uračunaju ovu skraćenu, krnju Srbiju, bez teritorije Kosova. Ko zna kako će se ta država već zvati, ako bude bez Kosova i Metohije. Dakle, to je jasna stvar. Jeste li za to ili niste za to, ili ste za Srbiju sa Kosovom i Metohijom. Da je tako tretiramo mi i da je tako tretira više od polovine čovečanstva, više od polovine slobodarskog sveta. To je osnovna, to je suštinska razlika između nas na političkoj sceni Srbije danas. A ja ne bih nikome da dižem rejting, vi jasno vidite šta se sve zbiva i ko je na kom putu. Ali mi se čini da je Božidar Đelić ušinuo i vrat i glavu. Jedan dan kad dobiju istraživanje da ljudi više vole Kosovo i Metohiju nego to, on – nikako nećemo dati Kosovo i Metohiju, sutradan mu kažu – pogrešio si, tvoji birači to ne prihvataju, nego ih interesuje samo Evropska unija i bolji život, i ne znam, i njihova zadnjica i ne znam šta sve, Boža Đelić – ma kakvi, Evropska unija nema alternativu i tako dalje, pa malo levo - malo desno. Doduše, vrat je ušinuo možda i zbog pogleda na sve svoje vile i onolike pare, ko će ga znati. U svakom slučaju, to je supština stvari, da se mi ne lažemo uopšte, ako i ovi pokušaju, hajde vi malo oko duga, da ne plaćamo i tako dalje. Naravno, to nije smislio Mlađan Dinkić, to je smislio neko pametniji od Mlađana Dinkića. Razume se, direktno protiv interesa Srbije, ali šta ćete. Šta vi sad njemu to da objašnjavate, zna on to isto što i vi. Nije to stvar objašnjenja, nego stvar poštovanja države.

Novinar: Da li ste za to da ova sednica Skupštine koju zahtevate bude javna ili bude zatvorena?

Aleksandar Vučić: Mi bismo voleli i tražimo da sednica bude javna. Mi smatramo da od građana Srbije ne treba ništa kriti. Mi smatramo da građani Srbije treba da znaju gde Srbija ide. Mi smatramo da građani Strbije treba da znaju koje su to mere koje država preduzima. Ja sam se iznenadio, evo da vam iskreno kažem, kad nam neko kaže – to je deo akcionog plana, ne znam, da policajci iz KPS-a srpske nacionalnosti napuštaju, to niko od nas pojma nema šta je deo akcionog plana. A kako je moguće da narodni poslanici to ne znaju, kako je moguće da građani to ne znaju, nego da novinari pitaju, pa jedan ministar kaže – nije, drugi ministar kaže – jeste. Ja to stvarno ne razumem, šizofrena zemlja potpuno. Dakle, mi moramo da znamo sve, i to ne mi kao poslanici, nego građani Srbije moraju da znaju sve. Svako od nas želi da zna šta je naša država, koje su njene granice i šta je naša budućnost i svako ima pravo na to. Ja ne znam zašto bi bilo potrebno, ako sad baš postoji neka specijalna tajna, onda to može da se radi na nekom užem skupu, ali to nije onda za Narodnu skupštinu.

Novinar: Dva kratka pitanja. U vezi sa ovom rezolucijom, kažete da neke političke snage očekujete da vas podrže. Koje, da li možete nešto u vezi sa tim da nam kažete? I hoće li biti još nekih protestnih skupova?

Aleksandar Vučić: Pa, mi gledamo da, ako mi dozvolite, pokušaću da jednim malim uvodom od dve rečenice. Mi gledamo u ovoj situaciju da uradimo sve što je u našoj moći da sa najvećom mogućom odgovornošću izađemo sa bilo kojim političkim stavom pred građane. Ne želimo da razbuktavamo i raspaljujemo strasti, želimo da pružimo racionalne, ozbiljne državničke odgovore. Mi ćemo razgovarati sa svima oko teksta rezolucije. Mi pokušavamo da nađemo neku vrstu zajedništva i jedinstva u politici oko budućnosti države. To što ćemo mi da se svađamo koliko je, da li je Đelić uzeo 11 ili 15 miliona, ili dvadeset, ili da li je bolji ovaj da vlada ili onaj, da li će onaj bolje da sfaltira onaj put, ulicu ili ne, ali pokušavamo da nađemo načina za vođenje jedinstvene politike oko Kosova i Metohije i oko strateških pravaca Srbije u budućnosti. I zato ćemo se to truditi da to učinimo na takav način. I oko rezolucije, dakle, to je odgovor na vaše pitanje sa kim ćemo razgovarati, siguran sam sa svima. Očekujemo podršku od svih, jer ono što će pisati u rezoluciji, biće samo izvedeno iz Ustava Republike Srbije, ali ne samo iz Ustava, da sad mi kao nekome teramo inat ili ne znam šta, nego to što mislimo da je to naša teritorija. Ja ću vas podsetiti na Nemačku šta je radila, na Nemačku u kojoj je bio nacistički režim, dakle, Hitlerov, najgori, najzločinačkiji režim u istoriji čovečanstva, je li tako, ako to može da se kaže, ili ne možemo da se setimo u ovom trenutku goreg. Dakle, po okončanju Hitlerove vladavine, po njegovoj smrti, Nemačkoj je oduzet deo teritorije, iako mi nismo učestvovali u takvim ni zločinačkim namerama, niti otimali bilo kome teritoriju, ali je takva zločinačka Nemačka nije platila tu cenu da se ona odrekne svoje teritorije, već je bila Halštajnova doktrina, podsetiću vas, po nemačkom ministru spoljnih poslova, koji je prekidao odmah diplomatske odnose sa svim zemljama koje su priznavale DDR, kasnije su oni uspostavljali blaže odnose, dakle, konzularne odnose, na kraju i ambasadorske odnose, ali nijednog trenutka iz Ustava Savezne Republike Nemačke nije brisana teritorija DDR-a, nijednog jedinog trenutka. I sve vreme, i po Ustavu Nemačke iz 1953. godine i nadalje, imali ste teritoriju DDR-a uključenu u teritoriju Savezne Republike Nemačke. Ja sam govorio o zemlji koja je bila u najtežem i najgorem mogućem položaju. Ja se nadam da mi danas nismo u tom položaju, nego mi se čini da oni koji nam otimaju teritoriju baštine neke od Hitlerovih ideja. Kako su to čineli sa sudetskom oblasti svojevremeno u Češkoj, zatim u Austriji, Poljskoj i mnogim drugim zemljama Evrope i sveta. I zato mislimo da je za nas od ključnog značaja da tu vrstu jedinstva postignemo. Jesam li nešto preskočio? Gledaćemo da sa ostalim ključnim političkim subjektima, dakle, govorim o Demokratskoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije, ne govorim o ovim političkim liliputancima što misle da su mnogo važni a samo narod tako ne misli, ali sa onima koji predstavljaju ozbiljnu političkju snagu, da koordinišemo neku vrstu akcija oko Kosova i Metohije i interesa Srbije, razume se. Ako to ne bude moguće, onda ćemo to raditi sami. Ali, svakako nije kraj borbe za Kosovo jedan skup, biće još mnogo skupova, uvereni smo, a o načinima, postojali su neki predlozi za 24. mart, videćemo, ja mislim da će biti i ranije nekih skupova, a videćemo sve gde, na kojim mestima, u kakvoj organizaciji, ali u svakom slučaju želim da vam kažem da je Predsednički kolegijum Srpske radikalne stranke i dalje u stalnom zasedanju i da ćemo o svim odlukama koje budemo donosili, ili u dogovoru ili bez dogovora sa nekim političkim strankama upoznati vas novinare. I pri tome ćemo biti apsolutno korektni kao i uvek, jer kao što ste videli, naši politički protivnici ne mogu da kažu, čak i pritisnuti na vašoj televiziji od strane novinara, da kažu – radikali su nas prevarili ili je neko prevario, oni to ne mogu da izgovore, pošto to nije tačno. Jer, mi nikada nikoga ne varamo i ne lažemo, kad uđemo u razgovore sve što je istina i samo ono što se dogovorimo, mi sa tim idemo u javnost. I nismo mi sastavljali ni imena govornika, nego su poslali imena govornika neki drugi svojim saopštenjima, pa su se onda oni međusobno posvađali, i jau njihove odnose neću da ulazim. Ali, sa nama svi imaju vrlo čiste odnose, odnose političkih protivnika, aličiste i jasne odnose, jer smo mi korektni ljudi i tek kad se nešto dogovorimo, sa tim izlazimo u javnost.

Novinar: Samo da nam preciznije kažete šta bi ta rezolucija koju pišete mogla novo da sadrži, što nisu prethodne četiri i što ne piše u Ustavu Srbije, bar u okviru na šta će da se usmeri na saradnju sa drugim zemljama?

Aleksandar Vučić: Pa jeste, ja sam to već rekao u izjavi agenciji Beta, da će biti reč o našem odnosu prema pojedinim međunarodnim organizacijama iprema nekim drugim zemljama. Mi, naravo, nikome ništa ne pretimo, mi nemamo nikakv loš odnos ni prema kome, mi samo želimo samo ono najamnje što jedna zemlja može da traži i ništa više. Mi samo tražimo da nam poštuju teritorijalni integritet. Ama baš ništa drugo. A ja imam nekoliko kontra pitanja koje bih postavio nekima koji se u poslednje vreme pojavljaju u javnosti, ne znam da li ste primetili ova poplava nekakakvih analitičara koje ni do danas nismo videli, to izgleda napravili neku školu za analitičare. štancuju svaki bogovetni dan, kao dnevne novine, samo da lupajzu gluposti. I svaki od njih ima nešto da kaže kako mi moramo da ulazimo u NATO, pa u ovo, pa u ono. Izvinite, pa jel ti to ulaziš u bezbednosne strukture onih koji ti zauzimaju teritoriju? Taj primer još nisam čuo. Nemci kad su nam okupirali teritoriju, bilo je onih, u psihologiji postoji taj termin, kmetske duše od 1941. pa do kraja 1944, koji su sarađivali sa njima, bilo ih je mnogo, bilo je i nekih koji danas podržavaju DOS i tako dalje, pa nam sole pamet o demokratiji, koji su igrali u ustaškom kazalištu, pa su za Nemce ovde igrali u Soldaten domu u Beogradu i tako dalje, neki od najvećih imena naše umetničke scene, vrlo su zanimljive poslove obavljali u toku tog rata, dakle, voleli okupatora. Nije to sporno, da postoje ljudi koji vole okupatora, ali malo je bilo Srba kojisu hteli da idu u nemačku vojsku. Bilo je onih koji su sa strane podržavali nemačku armiju. Bilo je mnogo doušnika. Vi znate za saopštenje 1943, zajedničko saopštenje Gestapoa i nemačke vojne komande u kojem su tražili da Srbi više ne prijavljuju svoje komšije, pošto već imaju 55 hiljada registrovanih doušnika. Nažalost, uvek je u Srbiji bilo toga. Znači, koliko hoćete ljudi da voli okupatora. Malo da više para, voli ga kao majku rođenu, još vas ubeđuje. Doneću vam, obnećavam, za sledeću konferenciju za novinare da vidite, plakat Hitlnjerov u Beogradu bio potpuno isti, dakle, ulazite u jaku Evropu, u stabilnu ekonomiju, na najjači mogući način razvijaćete vaše evropske interese u ujedinjenoj Evropi, sa Nemačkom na čelu i tako dalje. Nešto, dakle, nećete znati ko je dao tu izjavu, a mislićete da je od juče izjava. Uvek je bilo toga. Nije to sporno da je toga bilo, ali malo ih je bilo da su govorili – mi želimou nemačku armiju, sramota je bilo, i one koji su direktno sa njima sarađivali. Danas nije sramota, uzeli ste nam teritoriju, ma mi baš zato hoćemo da idemo sa vama, vojno da srađujemo, baš zato što ste nam uzeli teritoriju i baš zato što stenam okupirali deo teritorije. To vam govori koliko je moralno Srbija pala i kako se buklvalno na dnu našeg društva nalaze elementarne moralne vrednosti.

Novinar: Interesuje me, sigurno ste čuli za ove pretnje koje su funkcioneru Nove Srbije uputili, gospodinu Borojeviću. Da li mislite da i vas čeka tako nešto?

Aleksandar Vučić: Ja stvarno ne znam, ne podržavam pretnje ni ljudima iz Nove Srbije, video sam to danas na agencijama, niti pretnje Čedomiru Jovanoviću, ni ovome, ni onome, mi se time ne bavimo, nikome ne pretimo, a ja da vas lažem da mi neko preti, pretio mi je jedan kriminalac pre neki dan, i to veliki kriminalac, pošto sam ga pomenuo na jednoj televiziji, čujem da je nekim ljudima govorio svašta o meni, jer sam govorio da je učestvovao u mnogim ubistvima, ali ja to nikada niti bih rekao, niti mislim da je to važno. Prosto mrzim kada političari na takav način izigravaju estradne zvezde i ne znam šta govore. Ja ne znam da će bilo ko, bilo kada da nam preti. Naš je posao da radimo u interesu građana Srbije, jer ljude interesuje šta smo uradili za njih a ne kako je našim zadnjicama i šta ćemo mi sa sobom da radimo. To su najmanje važne stvari, ali ja se nadam da treba da prekinu sa tim ko kome pali automobile, ko kome farba automobile. Da prekinu i da pale i da farbaju automobile, i da prekinu jedni drugima da prete. Ja tu vrstu jezika ne razumem, obračunavajte se sa argumentima, rečima, obračunavajte se time što ćete da imate drugačije političke ideje, a ovo stvarno ne mogu da razumem. Čuj, lakom mu prefarbali auto. Ovome, ne znam, zvone na kuću neko, kao znaju navijači gde se nalazi njegova kuća. Pa, kako znaju, ja pojma nemam gde živi. Nadam se da će biti više razuma u Srbiji i da će ljudi malo svoje sujete da ostave po strane, a da više razmišljaju o interesima naroda, o interesima građana.

Novinar: Kada očekujete da bi Skupština mogla da se zakaže?

Aleksandar Vučić: Da vam kažem, mi kad smo razgovarali sa predstavnicima skupštinske većine oko prve sednice, mi smo ih molili i tražili da ide akcioni plan odmah. I oni su nas uveravali da će to biti do petka. Danas je četvrtak, ali šest dana posle tog petka. I ja ne verujem da će to biti i do sledećeg četvrtka, i može da se dogodi da i sutra imamo sednicu povodom nekog tužioca ili sudije kriminalca ili ne znam ni ja koga, ali Akcioni plan opet neće biti. To je zato što oni ne mogu da se dogovore. Ja još nisam siguran šta tu stvarno piše, da li tu uopšte nešto piše, jel tu svako ministarstvo pravi neki plan za sebe, pa ne mogu da se dogovore šta da naprave a šta da stave u generalni plan, zajednički plan. Ili misle da ćemo se svi razočarati, jer tu postoji jedna vrsta opšteg uputstva za sva ministarstva, radite sve što je u vašoj moći na očuvanju teritorijalne celokupnosti Srbije. To je otprilike uputstvo svakom ministru. Ne znam, nagađam, ali ne razumem više razloge. Toliko vremena su imali da spreme. Znači, znao se tačan datum proglašenja nezavisnosti lažne države, fantomske države, kako god hoćete. i ništa nije spremljeno za sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, sem akta o poništenju te odluke. U redu je, evo doneli smo akt o poništenju te odluke. I šta dalje? I mi ih pozivamo svakoga dana na to, hajte ljudi ako niste u stanju da sastavite, dajte mi ćemo da vam sastavimo, samo nam recite oko čega možete da se dogovorite. Ja mislim da je problem u tome što oni ni oko čega ne mogu da se dogovore. Dakle, da sad pričamo o političkim terminima. Suštinska stvar je što ne mogu ni oko čega da se dogovore i ne znaju sa čim da izađu pred Narodnu skupštinu. Što je svaka sednica Vlade pitanje ko će da im izađe iz Vlade. Na kraju svi ostajuu Vladi, zato što računaju koliko para imaju u ovom javnom preduzeću, koliko para u onom javnom preduzeću, i sve nam se svelo na to koliko ko para otima iz kog javnog preduzeća. I ja znam da nikad niko ovu rečenicu neće da objavi, a cela suština je u tome. Samo je to važno da otmu iz kog javnog preduzeća, i ceo smisao politike im je u tome. E, svađaćemo se svaki dan, mi ćemo da držimo naše medije, a i dalje ćemo zajednički da otimamo iz javnih preduzeća a narod ćemo da zaluđujemo kako smo mi tobož u velikom sukobu. A i dalje smo zajedno. Ovo je, ja mislim, pethiljaditi sukob koji imaju u Vladi, i? Sad kao ubediće nas da sad kao nešto različito misle. Ne, misle isto, samo jedni imaju PTT, drugi imaju Telekom. Jedni imaju struju, drugi imaju naftu, treći imaju ovu banku, četvrti imaju onu banku. I u tome se razlikuju, ni u čemu više. A ovi jedni imaju Lutriju, a ovi jedni JAT, i to vam je cela priča.

Hvala najlepše što ste došli na našu konferenciju.