Beli šengen ne rešava probleme

Gordana Pop-Lazić: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka deli mišljenje građana Srbije da je glavna tema vlasti u Srbiji beli šengen. Kao da će taj beli šengen da reši sve naše probleme. Nažalost, neće. Ali potrebna je neka tema da zamagli sve ostale probleme sa kojima se naša država i naše društvo suočava.

Oli Ren, koji je juče bio u poseti Beogradu, a danas otišao za Podgoricu, kao gospodar određenih političkih ličnosti, pre svega Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, izjavljuje da je za šengen neophodan operativni sporazum sa Euleksom. Šta to znači? Odgovor nam daje sam Vuk Jeremić. I ta njegova izjava podudara se sa izjavom Vuka Jeremića, koji kaže – da druga strana, a tu misli na Evropsku uniju, ima pravo da odluči kako će se u tehničkom smislu, a u i bezbedonosnom smislu, odnositi prema određenim delovima teritorije zemlje, sa kojima potpisuje sporazum o viznom režimu. Zamislite takav slučaj, recimo u Španiji sa Baskijom ili Katalonijom. Nemoguća situacija, dakle, nemoguća. Španci na to nikada ne bi pristali.

Dalje kaže, da je to svršena stvar i da ćemo nakon što se diplomatskim sredstvima izborimo za status pokrajine, koji će biti prihvatljiv za sve, rešavati te probleme. Pazite, kada rešimo status Kosova, kaže Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova, zaboravljajući da je status Kosova i Metohije rešen Rezolucijom 1244. Niko više u ovoj državi u izvršnoj vlasti, mislimo i na predsednika Republike i na vladu, ne poštuje tu rezoluciju, ne poziva se na tu rezoluciju, a zaboravljaju i na sve rezolucije i dekleracije koje je Skupština Srbije donela povodom Kosova i Metohije i obavezala sve državne organe, pa i tu vladu i bilo koju sledeću vladu, na određeno ponašanje kada je u pitanju svaki deo naše teritorije, a pogotovo Kosovo i Metohija.

Suzana Grubješić, opet danas čitam u nekim dnevnim novinama, kaže – a zašto ne i podela Kosova. Može neka politička partija to da kaže, ali predstavnici izvršne vlasti ne smeju ni da pomisle na tako nešto. I kao što vidite, sve ide ka tome da je Kosovo i Metohija sve dalje od Srbije. Na Kosovu i Metohiji, inače, dešava se jedna humanitarna katastrofa, krše se osnovna ljudska prava, a da opet niko ne diže glas protiv toga u Beogradu, niti se trudi da taj problem reši. Ne prozivam nevladin sektor koji se zalaže za zaštitu ljudskih prava, ali Vladu Srbije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju prozivamo, jer ne daju adekvatne odgovore na problem vezan za opštinu Štrpce i na brojne građane Srbije koji su bez struje već danima. Evo, i danas nema struje u Štrpcu, čak tri i po hiljade Albanaca takođe nema struju. A zbog čega? Zbog toga što su radnici KEK-a, uz pomoć kosovske policije, juče nasilno ušli u objekat trafostanice u Štrpcu, a radnike bukvalno isterali. Kasnije, nakon što su se građani okupili, radnici EPS-a su se ponovo vratili u tu trafostanicu, odnosno ponovo preuzeli kontrolu nad tom trafostanicom, ali struje, naravno, i dalje nema. Građani su vodili razgovore sa predstavnicika KEK-a bez nekih rezultata, a zbog čega, zbog toga što su građani Srbije, znači Srbi na Kosovu i Metohiji, razgovarali sa izvesnim Tomom Smitom, kao predstavnikom KEK-a, a posle ću vam nešto više reći o njemu, pristali da plaćaju paušal od 26 evra po domaćinstvu, i da se ubuduće očitavaju brojila i da se plaća utrošena struja, ali to KEK ne prihvata, odnosno KEK-u ne odgovara. Zbog čega? Zbog toga što je u pripremi privatizacija KEK-a.

Želim da vas podsetim, kako je KEK nastao – uzurpacijom dela imovine EPS-a. Dakle, niko od stranih kompanija, niko sa strane nije uložio ni jedan jedini evro u KEK, a u postupku privatizacije, kako Srpska radikalna stranka saznaje, zainteresovan je jedan od šiptarskih lobista čiji je predstavnik upravo ovaj Tom Smit, koji sada predstavlja KEK i koji razgovara sa Srbima na Kosovu i Metohiji. Taj šiptarski lobista, koji želi da kupi našu imovinu protivzakonito, ne želi nikakve dugove, on razmišlja samo tržišno, on želi da kupi KEK koji nema nikakva nenaplativa potraživanja. I to je ceo problem oko Štrpca i oko KEK-a, i zbog čega ovoliko dugo građani Srbije u Štrpcu ostaju bez električne energije. Šta je uradilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? Ništa. Šta je uradila Vlada Srbije? Ništa. Je li vi čitate nešto u štampi po tom pitanju? Ne čitate. Niko se time ne bavi. Šta nas briga što tamo neki ljudi na 40 stepeni već mesecima nemaju struju. Ali zato beli šengen svaki dan. Sastanak sa Oli Renom tamo u Briselu, ovaj, onaj, opozicija, Tomislav Nikolić, kažu zašto ne, treba nam konsenzus oko ulaska u Evropsku uniju. Pa kako da uđemo u Evropsku uniju? Ko da uđe u Evropsku uniju? Srbija bez Kosova i Metohije ne može nigde. Može samo nazad. Zašto ni građani Srbije o tome ne razmišljaju i ne dižu svoj glas protiv toga? Zašto se ne solidarišu sa građanima Srbije na Kosovu i Metohiji, šta mislite? Upravo zbog toga što, evo, 10 godina ubijamo u građanima Srbije sve ono što bi trebalo da izvuče, sve ono najbolje što bi trebalo da se ispolji u našem narodu. Znate, kada su krajem XIX veka osnivane gimnazije u Srbiji đaci su učili pre svega, i vaspitavani pre svega, u duhu da treba da se izgrađuje njihova etičnost, karakternost i srbovanje, baš je tako pisalo. O tome piše Slobodan Jovanović, o tome piše Laza M. Kostić. To su bili neki moralni kodeksi. Hajde vi danas negde, u nekom zakonu pročitajte, eto Zakon, recimo, o osnovnom obrazovanju, predškolskom obrazovanju, da je to nešto čime treba naši pedagozi da se pozabave učeći našu decu. Odmah bi nas proglasili šovinistima. Odmah bi rekli – postoji tamo neka nacionalna manjina ili neka druga nacija prema kojoj smo mi negativno nastrojeni. Svi se plašimo da kažemo ko smo, šta smo, za kakve se vrednosti zalažemo. I nema više nikakve solidarnosti, nema više nikakve odgovornosti. Jeste vlast kriva za to, ali krivi su i mediji koji su instrumentalizovani, u najvećem broju slučajeva, od strane takve vlasti. Nažalost, i ovaj najnoviji Zakon o informisanju, koji je evo pred izglasavanjem, potvrđuje ovo o čemu Srpska radikalna stranka govori. Ne sme da se čuje ništa što nije po volji, neću čak da kažem ni vlasti u Beogradu, nego njihovih mentora u inostranstvu.

Trenutno je, inače, da vam kažem, miran protest građana Štrpca u Štrpcu. Negde preko hiljadu građana se okupilo i izašlo na ulice. Kakav će rezultat tog protesta biti videćemo, ali bez pomoći Beograda, bez jasne poruke Beograda šta je to što mi hoćemo, šta želimo i bez čega mi ne možemo nigde, ni u tu Evropu, niti na bilo koju stranu sveta, to je jedinstvena teritorija Republike Srbije, pun suverenitet na celoj svojoj teritoriji, i to je ono čime treba da se bavi ministar inostranih poslova i cela vlada, a ne da se zaklinju da neće nikad priznati Kosovo i Metohiju, samoproklamovanu nezavisnost, a da to samo ostane jedna fraza, i da onda svojim postupcima, to ove izjave Vuka Jeremića upravo potvrđuju, rade potpuno suprotno i misli da se Vlasi neće dosetiti. Eto, dosetili smo se i upozoravamo građane Srbije da je na delu jedan klasičan vid izdaje i da se Srpska radikalna stranka sa tim nikad neće pomiriti, da ćemo na to ukazivati, da ćemo se boriti protiv takve politike Vlade Srbije.

Hteli smo još da vam skrenemo pažnju, jer videli smo da je juče bilo ogromno interesovanje na konstitutivnoj sednici opštine Zemun, bilo je čak devet kamera, kao da su završeni izbori za predsednika Republike, dakle sve moguće televizije su bile tu, pokazalo se da novostvorena skupštinska većina, prvo, ne zna ništa, drugo, smatra da je dovoljno da ih ima više da bi mogli da rade šta hoće, i počeli su sa radom tako što su, barem u nekoliko navrata pre nego što smo verifikovali mandate odbornika napravili nekoliko poslovničkih grešaka tražeći da se izglasa proširivanje dnevnog reda. Ne znam ko bi mogao da glasa ako nismo verifikovali mandate, valjda neki građani ili prisutna javnost, koja je bila na samoj sednici. Danas je zakazan nastavak te konstitutivne sednice, iako je ona po Poslovniku, u stvari, završena i trebalo je da se zakaže nova sednica. Ali eto, kao što vidite, nije tako i odbornička grupa Srpske radikalne stranke juče je napustila takvu sednicu, a iskoristićemo svaku priliku da obaramo nezakonite odluke ovakve skupštinske većine u opštini Zemun i da, bez obzira na broj odbornika, budemo takva opozicija da neće moći da rade šta hoće i protivno zakonu, protivno Statutu, protivno, na kraju krajeva, interesima građana. Danas će se birati novi predsednik opštine Zemun, ali evo, Srpska radikalna stranka vam kaže – pravi predsednik opštine Zemun biće Aleksandar Vučić, a ne ta marioneta koju budu izabrali. Kakva će to vlast biti, imaćete prilike da pratite i sami, a i mi ćemo vas redovno izveštavati.

Moram da kažem samo još da sutra očekujemo presudu veća u Haškom tribunalu koje je sudilo u postupku koji se vodio protiv Vojislava Šešelja za nepoštovanje suda, i tu presudu koja je neizvesna, iako mi smatramo da ne postoji nikakav osnov za bilo kakvu osuđujuću presudu, komentarisaćemo, naravno, naknadno. Mislimo da je javnost u Srbiji zainteresovana za sve što se u Haškom tribunalu dešava, posebno za slučaj dr Vojislava Šešelja, jer je on čovek koji se za ovih sedam godina dokazao da je dosledan i da svojim delima dokazuje sve ono o čemu je govorio, da je prevazišao čak dnevnopolitičke događaje i da je izrastao u jednog, slobodno mogu da kažem, mislioca i u jednog velikog državnika, i verujemo da će imati priliku da se na tom polju i dokaže.

Mi smo imali toliko za ovu današnju konferenciju, ako eventualno imate neko pitanje, mi vam stojimo na raspolaganju.

Novinar: Možete li da nam komentarišete tvrdnje Ratka Kneževića da su Vučić i Nikolić imali susret u inostranstvu sa Subotićem i Đukanovićem? Da li ste znali za to?

Gordana Pop-Lazić: Da, pročitali smo u štampi u nekoliko navrata ovaj feljton koji još uvek traje vezano za izjavu inače bliskog saradnika Mila Đukanovića, gospodina Kneževića. Ali, interesantno da povodom tog susreta koji je bio u tom jednom elitnom hotelu “Ric” u Parizu, Nikolić daje oprečne izjave ne samo sa izjavama Aleksandra Vučića, koji je bio u njegovom društvu, nego čak i sam u jednim novinama daje jednu izjavu, u drugim novinama drugu izjavu, pa se postavlja pitanje šta je tu istina.

Dakle, Nikolić kaže da je tačno da je bio u “Ricu” sa Aleksandrom Vučićem, ali ne da bi se sastao sa Đukanovićem i Subotićem, kao što to Knežević tvrdi. Tema je, navodno, bio neki sastanak o budućim investitorima u gasnoj elektrani u Novom Sadu. Ako je to tako, onda mi pitamo gde je tu tadašnji gradonačelnik Novog Sada, u kom svojstvu se Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić tu pojavljuju kao pregovarači, dakle da li su njihove namere tu bile časne, ili je trebalo možda da se tu uzme neki reket ili neki profit za lične potrebe. U drugoj izjavi, opet, kaže da mu je Đukanović prišao, u jednoj da je on prišao Đukanoviću, da je bilo veliko društvo, zaboga nije prepoznao novinara Marića, nije prepoznao ni Subotića, a vi valjda znate da osnovna kultura nalaže kada nekome priđete ili kada vam neko priđe da pozdravite sve prisutne ili da vas neko predstavi tim prisutnima, ako ste već prišli njegovom stolu. Opet, Vučić kaže da je Nikolić otišao da se pozdravi sa Đukanovićem, tako da ne znamo šta je istina. Ali, znamo da Srpska radikalna stranka nije znala za njihov odlazak u Pariz. Sam Nikolić kaže da su otišli i vratili se u toku jednog dana.

Srpska radikalna stranka po Statutu obavezuje sve funkcionere stranke da kada službeno putuju u inostranstvo putuju, naravno, o trošku stranke i moraju da podnesu izveštaj nadležnim stranačkim organima o svrsi puta i rezultatima koji su usledili zbog tog putovanja i susreta. Dakle, oni su putovali o svom trošku, za svoje lične potrebe koje oni najbolje znaju. Srpska radikalna stranka, zaista, sa tim nije bila upoznata, ali nema razloga da sumnja da je to zaista i bilo. Mi smo čuli naknadno od ljudi koji su ih sasvim slučajno sreli na aerodromu da su zaista i otišli i vratili se u jednom danu, ali Knežević tvrdi da je to bilo u nekoliko navrata i da je cilj tog njihovog odlaska tamo, kao obavešten čovek to tvrdi, bio da se stvori takva klima u Srbiji da se kontroliše potpuno medijska slika u Srbiji, da se stvori klima za cepanje Srpske radikalne stranke, koje je trebalo da usledi.

Kako su se ti događaji već odigrali nemamo razloga da sumnjamo da je to zaista tako i bilo, jer vi se sećate da je postojao jedan dnevni list, zvao se “Gazeta”, koji je bio upravo instrument u njihovim rukama i rukama onih koji su od njih tražili da krenu ovim putem bez povratka, odnosno kojim su želeli da na svaki način oslabe opoziciju u Srbiji. Ta “Gazeta” se ugasila odmah nakon što je došlo do rascepa u Srpskoj radikalnoj stranci.

Ja ću ponovo da kažem da cepanje Srpske radikalne stranke, odnosno izbacivanje Nikolića i svih onih koji su izdali program Srpske radikalne stranke, pokrali mandate Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije, jeste oslabilo u trenutku Srpsku radikalnu stranku, ali je oslabilo, pre svega, opoziciju u Srbiju, što je mnogo veća šteta. To je šteta za čitavu Srbiju i to je ono što će biti istorijski procenjeno kao tako, ili osuđeno kao tako, imajući u vidu sled događaja, imajući u vidu šta je to što sve treba još da se dogodi u Srbiji. Ne bih o tim crnim stvarima, jer kada o tome govorimo i kada predskazujemo neke... ili skrećemo pažnju na to šta sve još može da nas zadesi, uvek mislimo nema više ništa što nismo preživeli, ali verujte im, kažu – ovi radikali kao ptice zloslutnice. Dakle, nećemo da budemo zloslutnice, ali imamo obavezu kao ozbiljni političari da upozoravamo javnost na sve ono kuda nas vodi, ili vode, ovakvi političari koji su spremni za šaku dolara da izvršavaju naloge svojih mentora, onih koji, naravno, dokazalo se valjda za ovih 20 godina, imaju neke svoje interese na teritoriji Srbiji.

Možda sam malo bila opširnija, ali to je uglavnom to. Da li ima još pitanja?

Hvala vam puno što ste došli na našu konferenciju za štampu.